Nisam baš najbolje upoznat sa radom braće Dardin (Jean-Pierre Dardenne , Luc Dardenne), ali pored toga što sam gledao svega jedan njihov, i to “Le fils“, sasvim mi je dovoljno bilo da primetim da je reputacija u kojoj uživaju u potpunosti opravdana. Čitao sam dosta dobre komentare o ovom ostvarenju i kada sam čuo da će se prikazivati na FESTu, nisam imao drugog izbora nego da odem i pogledam ovo ostvarenje.

Braća Dardin, baš kao u jedinom njihovom filmu koji sam gledao pre ovog, maestralno prikazuju kakrakternu studiju jedne slomljene i odbačene individue, koja se trudi na najbolji način koji zna da preživi i pronađe svoje mesto u svetu. Kako sam saznao iz skromnog istraživanja o ovim autorima, ovo je česta tema koju oni obrađuju u svojim filmovima, i pored tog otvaranje komplikovane duše, ono što je još karakteristično za njihove filmove jeste to da se radnja odvija baš u Francuskoj.

Priča filma prati dečaka po imenu Siril kojeg je otac ostavio u sirotilištu. Siril se svim silama trudi da pobegne iz ovog prihvatilišta, ponašajući se krajnje pobunjenički i odbijajući svaki vid saradnje i razumevanja koji mu novonametni staratelji nude. Dečak jednostavno ne može da se pomiri sa činjenicom da je baš njegov otac tip osobe koja bi tek tako odbacila i zaboravila svoje dete i nastoji da ga pronađe, jer sigurno postoji neko racionalno objašnjenje zašto ga je on “privremeno ostavio u sirotilištu”. Već posle ovog kratkog uvoda, većinski deo publike će moći da predvidi da ovog izuzetno optimističnog dečaka u završnoj fazi čeka prilično gorko prosvetljenje, ali opet sam siguran da iako je finalni ishod dosta predvidiv, nikako neće uticati na generalni utisak o filmu.

Iako deluje kao primarni fokus filma odnos oca i dečaka, putem niza nepredvidivih događaja Siril dolazi pod starateljstvo jedne frizerke po imenu Samanta koja se slučajno sa njime sudara na ulici, i upravo u tom momentu vidimo da je ipak film baziran na odnosu između ovog dečaka i ove žene. Dečak iako i dalje prilično posvećen svom cilju i pobuljeničkom duhu, dobija ogromnu pažnju od strane ove žene koja se svim silama trudi da ga zaštiti od gorke istine i razočarenja koje će mu napraviti ogromne emotivne ožiljke.

Pored toga što je “The Kid with a Bike” prelep na oko i tehnički izuzetno dobro urađen, njegovi najbolji momenti ipak leže u kvalitetu glume i međusobnoj dinamici glavnih aktera.

Posebne pohvale definitivno treba dati Tomasu Doreu (Thomas Doret), dečaku koji je sa svega 16 godina pružio performans koji sigurno većina znatno starijih profesionalnih i proslavljenih glumaca nemaju volumena da ponove. Izuzetno jaka i emotivna rola koja će sve koji do kraja budu gledali ovaj film naprosto hipnotisati. Tomas je imao odličnu podršku u poznatoj francuskoj glumici Sesil De Frans (Cecile De France) čije glumačke sposobno ne treba posebno isticati, pogotovo u teškim emotivnim dramama. Sesil je spektakularna i hemija koju deli sa dečakom na platnu je naprosto opijajuća.

Obavezno pogledati ovo zbilja čarobno ostvarenje.

Ocena: 9/10