Iako generalno priznat kao vrlo kvalitetan i dubokouman, roman ’’Nikada mi ne daj da odem’’ pisca Kazua Išigura (Kazuo Ishiguro), izazvao je različite reakcije kod čitalačke publike, prvenstveno zbog nesvakidašnjosti radnje i višesmislenosti poruke koju šalje. Ni filmska adaptacija, u režiji Marka Romaneka (Mark Romanek), nije imala drugačiji prijem, stoga ovo ostvarenje ostaje jedno od najkonfuznijih u prethodnoj deceniji.
Film započinje kratkom porukom o tome kako su naučna i medicinska dostignuća uspela znatno da produže životni vek. Priča prati Tomija, Keti i Rut, njihov život u neobičnom internatu “Hejlšam”. Kao proizvodima genetičkog inžinjeringa, odvojenim od spoljašjeg sveta i stvorenim isključivo radi doniranja organa, jedini životni zadatak im je da paze svoje zdravlje. Kako vreme donacije postaje sve bliže, njihova emocionalna vezanost postaje sve veća. Tomi, Rut i Keti pokušavaju da pronađu način da izbegnu jedini ishod zbog kojeg postoje.
Atmosfera iz romana je dosledno i efikasno prenesena, oseća se jasna kombinacija emocionalnog i psihološkog naboja. Romanek i scenarista Aleks Garland (Alex Garland) nisu se trudili da budu previše kreativni u kreirajući razlike u odnosu na izvor, prvenstveno zbog toga što je sama radnja kompleksna i teška za plasiranje široj publici. Jačina glumačkih performansa je svakako glavni pokretač ovog filma. Posle probijanja u filmu ’’An Education’’, Keri Maligan (Carey Mulligan), u ulozi Keti, još jednom pokazuje svoj izuzetan talenat i psihološku dubinu nekarakterističnu za svoje godine. Mene je posebno impresionirao Endru Garfild (Andrew Garfield). Potpuno iskrenom glumom se povezuje sa svojom publikom iskazujući Tomijevu naivnost i dobronamernost. U stopu ih prati Kira Najtli (Kiera Knightley) kao Rut, pružajući jednu od najboljih uloga u dosadašnjoj karijeri.
Pokušati odrediti šta je tema i poruka ovakvog filma, izuzetno je nezahvalan posao. Svaki gledalac će ga ga individualno doživeti, na emocionalnom, psihološkom i kognitivnom planu. Drama, ljubavna priča, naučna fantastika ili nešto sasvim drugo, svako će ponaosob da odluči. Ja sam ga lično doživeo kao priču o prijateljstvu, suštinskoj povezanosti ljudi-šta znači saosećati i imati dušu. Ukratko, šta znači biti čovek. Koliko god da se manifestna radnja graničila sa apsurdom, treba zaći u podstrukturu filma i otkriti onaj emocionalni faktor sa kojim ćete moći da se identifikujete. Ako se “angažujete” dok gledate film, izdvojite vreme za ovo ostvarenje i otkrićete njegovu humanost ali i surovu realnost.
Ocena: 8/10
autor recenzije: Bojan Gačić
Slični članci
sne sne
Neobican film…koji nagoni na razmisljanje. Definitivno -film koji se pamti.
mio
Po meni nedorecen kao mnogi filmovi koji su uradjeni na osnovu knjiga… ali nisam procitao knjigu da bi mogao to sigurno da tvrdim.
Za sada jedini film koji je uradjen bolje od knjige je Burtonov Big Fish
Bojan Gačić
Ni knjiga ne daje mnogo više u smislu dorečenosti tj. razjašnjavanja. Radnja se više zasniva na apstraktnom i celokupni utisak zavisi od interpretacije gledaoca. Ja potpuno razumem da ovaj film ne može svakome da legne, kod ovakvih projekata najviše važi ona dobra rečenica :''' Sve je to stvar ukusa''.
@rkeceli
Ja mislim da ne postoji ni jedan film koji je nadmašio samu knjigu po kojoj je pravljena.
Goran Mirković
Postoji dosta: Fight Club, Trainspotting, Godfather, Forest Gump, itd…
Bojan Gačić
Meni lično: Sideways, Winter's Bone, One Felw Over The Cuckoo's Nest itd…… nekako su scenaristi tu bolje iskazali suštinu radnje od pisca.
@rkeceli
Sve te knjige ste poričitali?
Bojan Gačić
Sve sem Fight Club-a, mada Forrest Gump film i knjiga nisu baš zahvalni za poređenje. Knjiga je satira američkog društva dok film više igra na emocionalnu kartu.
Saša V.
Au, krajnje zajeban film! Nije za emotivce! Odlična gluma i scenario, super! Vrlo zajebano!
maki
jeste,ja sam preplakala jbt kud ga i gleda…film je do koske