Postoji  zaista mnogo  engleskih kostimiranih drama. Toliko ih ima  da polako postaju  „već viđene“  i  monotone. Teško je pronaći onaj element pomoću kojeg ćemo  razlikovati  jednu  srednjevekovnu  od  novovekovne  britanske  romanse.  Zato sam sam sa velikim uživanjem gledao najnoviju  verziju  filma  „Džejn Er“  u režiji  Karija Fukunage (Cary Fukunaga)  i otkrio da  nema svrhe porediti ga   sa bilo kojom prethodnom  dramom, jer je  potpuno jedinstven.

 Ovaj  besmrtni klasik Šarlot  Bronte (Charlotte Brontë) , zasigurno većini poznat, govori o teškom životu žene tog vremena.  Ostavši rano  bez  roditelja, živi kod   rodbine  koja je ne podnosi  i fizički i psihički je  zlostavlja. Koriste prvu priliku da je pošalju u strogu i sadistički nastrojenu Lovud školu za devojčice,  koja će od nje napraviti obrazovanu ali emocionalno zatvorenu  ženu. Posle 8 godina, ona odlazi iz Lovuda  u dom dobrostojećeg Edvarda Ročestera,  gde će biti  guvernanta  i učiteljica njegovoj štićenici Adel. Kako vreme  odmiče , Džejn se  zbližava  i  zaljubljuje  u Ročestera. Kasnije  saznaje  njegovu  jezivu  tajnu.

Ovaj film je zanatski savršen. Većina kadrova su tmurni  i mračni, mnogo scena je snimljeno u mraku,  pod svetlošću sveće, što nam daje realan prikaz Engleske osamnaestog veka, gde je način života suštinski bio melanholičan i „oblača“ poput klime. Ali i pored vizuelne sumornosti tu je i toliko života,  pored svakog sivog oblaka kamera hvata i zrak sunca što sprečava gledaoca da upadne u letargiju  te drži njegovu pažnju čitava  dva sata. Gledaoci će ceniti verodostojnost ovog ostvarenja, pogotovo segmente na Ročesterovom imanju, gde je prikazana raskoš tadašnjeg  života  i viđenje plemstva iz njihovog ugla.  Kostimografija zaslužuje posebnu pohvalu. Majkl Okonor (Michael O’Connor) iznova potvrđuje da je vrstan kostimograf koji suptilno  kreira  odeću ali   kvalitetom  dizajna   ne skreće pažnju sa radnje i likova.  Okonorov rad nam je poznat iz filmova ’’ The Last King of Scotland’’ kao i ’’ The Duchess’’ za koji je nagrađen Oskarom.

Možda i najlepša  kod Džejn Er jesu Mia Vasilkovska (Mia Waskowska) i Majkl Fasbander (Michael Fassbender), koji su dobili priliku da potvrde svoje vidne  glumačke talente. Vasilkovska je fenomenalna kao odlučna ali i vidno nesigurna Džejn, svaka emocija je jasno vidljiva na njenom licu što nas sve ostavlja u željnom iščekivanju sledećeg projekta mlade australijanke. Majkl Fasbander, posle odlično odigrane   uloge  seksualnog zavisnika, pokazuje svoju odmereniju stranu,  oslikavajući Ročesterov sarkazam i inteligenciju. U sporednoj ulozi treba izdvojiti uvek izvrsnu Džudi Denč (Judi Dench) koja sa svega  nekoliko  rečenica ostavlja pečat i  u ovom filmu.

Fukunaga je pokazao svoje režisersko umeće kao  i da razume likove koje prenosi na ekran. ’’ Džejn Er’’ je izuzetno delo  filmskog stvaralštva, jasno  i neposredno, moćno  i iskreno. Zasigurno,  jedan od najboljih filmova prethodne godine koji ima sve šanse da vremenom postane besmrtan,  kao i njegov književni izvornik.

Ocena: 9/10

autor recenzije: Bojan Gačić