In vino veritas ili po našem “Što trezan misli to pijan govori“.  U svakom slučaju, saglasni smo, za neke  alkohol pretstavlja efikasan način  za  oslobađanje  psihološke i emocionalne frustracije. Stvaralaštvo Aleksandra Pejna je priča za sebe.  Sa svega nekoliko filmova, upisao se  u filmsku istoriju kao vrsni hroničar ljudskog ponašanja i međusobnih odnosa. Dobio je dva Oskara za najbolji adaptirani scenario, prvi  za ’’Sideways’’.

Majls je propali pisac koji već godinama ne uspeva da objavi roman.  Dve godine posle razvoda , svoj problem sa alkoholom prikriva zainteresevanošću za vino.  Nedelju dana pred venčanje njegovog najboljeg prijatelja Džeka,  njih dvojica odlaze u vinsku dolinu Santa Inez da proslave Džekovih poslednjih sedam dana „slobode“. Bežeći od posla, braka a prvenstveno od samih sebe,  upoznaće Maju i Stefani. Ono što sledi je izuzetno napeta nedelja,  gde će njihovi strahovi izbiti na površinu a njihovo prijateljstvo biti stavljeno pred veliko iskušenje.

 ’’Nagrada udruženja scenarista Amerike’’ je  strukovna nagrada  a time i najveće priznanje koji jedan scenarista može da dobije. Pejn ih ima tri! Prva je bila za ’’Election’’,  simboličan film o životu i politici. Treća je bila za fenomenalni ’’The Descendants’’, dirljivu i realnu priču o porodici, gubitku i  otuđenosti, koji je po mom mišljenju najbolji film prethodne godine. Između je ’’Sideways’’, koji je snimljen prema istoimenom romanu Reksa Piketa (Rex Pickett). Samo gledanje filma će biti dovoljno da vam potvrdi kvalitet dijaloga i kompleksnost  likova ali kada pročitate literarni izvornik, tek tada ćete uvideti  koliki je majstor Aleksandar Pejn (Alexander Payne). Naprosto je poboljšao Piketov roman, izbacivši nepotreben scene koje su ga činile na momente zamornim.  Zadržavanje  segmenata  koji  oslikavaju suštinu radnje i dodavanje  detalja  u  kombinaciju  sa urnebesno duhovitim ali i potresnim dijalozima, čine Pejna kraljem literarne adaptacije. Pokazao se i kao ništa manje kvalitetan režiser,  jer ko će bolje preneti na ekran njegovu viziju od njega samog.

Uloge su dodeljene kvalitetnim i nedovoljno cenjenim glumcima. Pol Đamati (Paul Giamatti) je glumac koji gradi svoje likove do najsitnijih detalja. Jasno se vidi Majlsova nesigurnost i potištenost. Tomas Hejden Čerč (Thomas Haden Church) je presmešan kao Džek, kojem libido i želja da luduje pre braka,  pomućuju razum. Ženski deo glumačke postave čine Virdžinija Madsen (Virginia Madsen), glumica čiji rad odiše prirodnošću i smirenošću kojoj ovaj film, i pored nominacije za Oskara,  nije utabao put kao kvalitetnijim ulogama. Tu je i Sandra O (Sandra Oh), Pejnova supruga, koja nam je poznatija iz serije ’’Grey’s Anathomy’’.

Ključna  za razumevanje ovog filma je u vama – kako ga posmatrate i tumačite. Bila bi greška gledati ga  kao komediju jer pored humoristične spoljašnosti tu leži tragična struktura likova,  protkana njihvom nezrelošću i odbijanjem da odrastu. Niko od njih se neće razviti niti napredovati, što nije ni realno u njihovim godinama, već će sa svojim nedostacima koliko toliko naučiti da žive.  U tome leži istinska dimenzija  ovog filma.

Suejta, nesigurnost, kompleksi, neozbiljnost, ljudskost su samo neke, od široke palete tema,  koje ovaj film obuhvata. Priča iznesena sa potpunom posvećenošću realnosti i doslednosti radnje. Ako se posmatra sa strpljenjem i pažnjom zasigurno će postati jedan od vaših omiljenih filmova ako ne i omiljeni.

Ocena: 9/10

 autor recenzije: Bojan Gačić