Kao i svaki prethodni put, reditelj Ves Anderson (Wes Anderson) je još jednom uspeo da me oduševi svojim radom. Za sve one koji ne znaju, Anderson je jedan izuzetno neobičan reditelj, koji vrlo često kombinuje cinicizam i satiru sa izuzetno detaljisanim, šarolikim, i naravno na granici bizarnog vizualnim sekvencama. Anderson većinskim delom svoju radnju dijalozima drži prizemnom dok sa strane propagira vizualni izražaj koji stvara kontradiktornost, oslikavajući uvek skoro pa bajkovitu priču.

Kreator ovih specifičnih filmova distiktivnog i opijajućeg tonaliteta koji zalaze često u apsurdno, u ovoj avaturi prati Stiva Zisua, Žaka Kustoa (Jaques_Cousteau) današnjice, koji premijerno na Italijanskom filmskom festivalu prikazuje svoj novi podvodni dokumentarni film koji će ostaviti publiku melanholičnom. Ovakva reakcija nije ništa novo za Zisua, on već duže vreme nije imao nikakav hit, što se svakako odražava na poteškoće pronalska sponzorstva za njegove nove projekte. Zisu je već godinama opsednut mitom o postojanju ajkule sa šarama leoparda i nikako ne odustaje od ideje da krene u potragu za njom, da je dokumentuje na filmu. Dok Zisu krpi kraj sa krajem i nekako uspeva da okupi ekipu i krene u misiju,  iznenada se pojavljuje momak po imenu Ned, koji tvrdi da mu je Stiv otac. Zisu uzima mladića pod svoje, uvrstava ga kao člaa posade, i kroz potragu za mitološkim bićem, njih dvojica se upoznaju i pokušavaju da nadoknade izgubljeno vreme.

Najveće bogatstvo ovog ostvarenja leži u vizualnom doživljaju, odnosno u hiper stilizovanim i hiper detaljisanim sekvencama koje čine svaki kadar toliko interesantnim i uzbudljivim. Anderson je zaista jeda od retkih reditelja koji toliko mnogo truda i strasti ulaže u svaki kadar da je naprosto suludo ne voleti njegove filmove, ne vezano da li vam tematika leži ili ne. Sama kombinacija tonova u svakom kadru je dovoljna da vas zabavi, da publika dobije kompletni osećaj života onoga što je snimljeno.

Ono što je najveći problem kod ovog filma jeste njegov humor. Anderson u svim svojim ostvarenjima forsira “suv” humor, koji je zasnovan na ismevanju prepotentnosti i pretencioznosti svojih aktera, što definitivno nije prihvaćeno kod svih tipova publike. Njegov humor ne nudi nikakav senzacionalizam, nema puno dinamike niti promena u iznošenju dijaloga, neki ljudi bi ga čak ocenili i kao “hipsterskim”.

Gluma u filmu je izvrsna.  Ekipa predvodi Bil Marej (Bill Murray) koji još jednom izvrsno enkranizuje čoveka ispunjenog tugom i razočarenjem, koji očajnički isčekuje od ljudi da se prema njemu tretiraju kao prema heroju, iako ne poseduje nikakve kvaliete koji bi mu opravdale takav status i reakciju kod ljudi. Marej je sličnog lika glumio i u ostalim Andersonovim filmovima, radeći to zbilja do perfekcije, tako da je u svakom ostvarenju naprsto urnebesan. Ostatak kastiga je podjednako kvalitetan, ima zbilja toliko važnih imena vrednih pomena, ali preskočiću taj deo da ne bih preterano dužio recenziju.

“The Life Aquatic with Steve Zissou (2004)” je vrlo kvalitetna komična, apsurdna i bajkovita avantura koja putem izuzetno detaljisanih kaddrova, bogatih prelepim tonovima zahuktava jednu veliki avanturu koja do kraja nikada ne dobije mah koji je tako isčekivan. Baš kao što to u stvarnom životu biva. Neobičan i lep film, isključivo za ljubitelje alternativne kinematografije.

Ocena: 8/10