Jedan od najjačih aduta evropske kinematografije  definitivno je Suzen Bir (Susanne Bier). Jednostavnim ali i jedinstvenim oslikavanjem života običnih ljudi, propuštanjem kroz prizmu jake emocionalne i psihološke observacije, postala je jedan od najspecifičnijih režisera današnjice. Kada klasični evropski filmski stvaralac režira američku priču, finalni proizvod će zasigurno biti, kao i početna kombinacija, pomalo neobičan i nepodoban za univerzalni ukus prosečnog gledaoca.

Posle tragične smrti muža Brajana, Odri ostaje sama sa dvoje dece. Stalno  na granici depresije, kada joj svakodnevica postane preteška, poziva Džerija, Brajanovog prijatelja i lečenog zavisnika od heroina, da živi sa njima. Ono što sledi je potresna priča o prihvatanju gubitka i pronalaženju načina za suočavanje  sa  sobom i životom koji sledi.

Scenario ne bih okarakterisao kao nekvalitetan, već  više neodređen. O kome je film, ko su glavni likovi? Dobar deo filma,  nismo sigurni šta je centar oko kojeg se ostatak narativa vrti,  što se može pokazati kao potencijalni faktor iritacije za publiku. Tu je i mnogo, nepotrebno ispresecanih scena, kojima je pretpostavljam montažer želeo da postigne veću kompleksnost ali je samo pridodao još konfuzije.  Drugi problem leži u težini celokupne strukture. Kada se obrađuje ovakva, psihički i mentalno iscrpljujuća priča, potrebno je ubaciti takoreći ’’izduvni ventil’’. Teško je identifikovati se sa filmom koji vam ne ostavlja ni tračak nade.

Glumački performansi su na superiornom nivou, pogotovo Benicia del Tora (Benicio Del Toro). On je glumac kojeg treba posmatrati sa potpunom pažnjom, diviti  se njegovom impozantnom talentu,veštini i načinu na koji, iz uloge u ulogu,  nadmašuje samog sebe a  svoje likove dovodi na višu instancu, čineći ih potpuno bliskim publici. Džeri je oličenje pokajanika koji, dok se sukobljava sa unutrašnjim demonima, pokušava da se iskupi za sve loše što je činio. Hali Beri (Halle Berry) je izgleda sposobna za samo dve vrste uloga- katastrofalna i brilijantna, nema sredine. Bilo je rizično ponuditi joj ulogu Odri. Samo režiserka poput Suzen Bir može da izvuče iz ovakve  glumice tako dubok i srcecepajući performans. Ova uloga je jednaka onoj u ’’Monster’s Ball’ za koju je Beri bila nagrađena Oskarom.

’’Things We Lost in the Fire’’ nije zaokružen film, radnja nije izbalansirana i na momente je prenaporna. Nije stvar u tome što se ne osećate dobro po završetku, sa ovakvim filmovima to nije ni moguće!  Glavni nedostatak je to što  ne možete tačno da definišete svoju reakciju na ono  što ste gledali.

Iako suštinski manjkavo, ovo ostvarenje ima dušu, mnogo iskrenosti i dobre namere leže u njegovoj pozadini. Prirodnost, sa kojom glumci nose ovaj projekat, kao i detaljnost kojom Suzen Bir slika grupu ljudi koji samo žele da iznova osete sreću,biće  i više nego dovolji da ’’otrpite’’ slabije elemente.

Ocena: 7/10

autor recenzije: Bojan Gačić