Satira je vrlo zahtevan vid komedije. Da bi se neko delo smatralo “dobrom satirom”, pored odlične kritike na temu na koju aludira i dopadljive priče, vrlo bitnu ulogu u njenom uspehu igra i sposobnost autora da adekvatno odmeri vezu između ova dva elementa. Iako određena satira kritikuje ono na šta zaista treba skrenuti pažnju, način na koji će to uraditi izuzetno utiče na krajnji ishod i uspešnosti prenošenja željenje poruke. U ovom procesu se mnoge dobre ideje i satirična dela gube jer se češto dešava autorima da potcenjuju publiku, tačnije žvaću im, a nekad i prekomplikuju poruku koju žele da prenesu do te granice da rezultat u potpunosti biva kontra produktivan i umesto “lukave poruke” dobijamo “dosadno popovanje”.
“How to Get Ahead in Advertising” je vrlo specifičan primerak satire. Priča filma prati Denisa Baglija, briljatnog i mladog rukovodica iz jedne advertajzing kompanije koji je smislio slogan za revolucionarnu kremu protiv bubuljica. Kao rezultat njegovog izuzetno stresnog načina življenja, imajući težak odnos sa svojom suprugom, šefom i prijateljima, od konstatnog nerviranja i panike, Denisu izrasta ogroman čir na ramenu sa kojim, verovali ili ne, eventualno kreće da komunicira.
“How to Get Ahead in Advertising” je zaista odabrao najbolje alate za prenos svoje poruke, iako to tako na prvu ruku baš i ne deluje. Brus Robinson (Bruce Robinson) je maestralno postupio ovde, odabravši prvo poruku koju želi da prenese, zatim gradeći priču oko nje i vezivajući je za što bizarniji događaj. Iako se jasno već ovde vidi da je tema vezana za konzumerizam, film ako makar samo na sekund stavimo u stranu njegovu poruku, varira između crne komedije i političke drame, predstavljaći u ovako nekom generalnom pogledu ništa drugo nego karakternu studiju svojih likova na platnu.
Rekavši da je “How to Get Ahead in Advertising” karakterna studija svojih likova, veliku ulogu u uspehu filma igra performans odličnog Ričarda E. Granta (Richard E. Grant) koji u 90 minuta uspeva lepo da ekranizuje Denisovu unutrašnju borbu sa sopstvenim demonima, čiji ishod bitke ne nosi ni približan značaj kao sam prikaz ono što leži u dubini njegovog postojanja.
Iako većinskim delom uspešan u oslikavanju licemerstva modernog društva i velikih pohlepnih kompanija, “How to Get Ahead in Advertising” u svom antikonzumerističkom pohodu ume u određenim momentima da bude previše plitak u svojoj nameri, da pojednostavljuje poruku, žvaće je za publiku i time nažalost nekad razbije iluziju filma.
Iako nije napravio uspeh sa svojim drugim ostvarenjem kao sa prvencom “Withnail & I “, Robinson je svakako snimio jednu vrlo kvalitetnu i zanimljivu ciničnu satiru koja nikako nema za cilj da poštedi svoju publiku i premaže im oči vedrim bojama.
Ocena: 7/10
Slični članci
