Charlie Wilson’s War (2007)

Verujem da je većina pogledala dovoljno američkih patriotskih filmova, za narednih šest života. Priča u kojoj  jenkijevski rodoljub spašava otadžbinu i ostatak sveta, sve uz podlogu himnične muzike,  postala je skoro  redovni kinematografski žanr. Bilo  zbog brzih akcionih sekvenci, scena eksplozije i masovnog uništenja ili pak usidrenog ‘good guy- bad guy‘ modela, ovakvi projekti uspevaju da se uvuku u repertoar filmske publike.  Bivaju okarakterisani kao  ‘OK‘  a da osnovne poruke, kao i implikacije, nikada ne budu shvaćene. ”Charlie Wilson’s War” je  vrsta dragulja sa manom,  u moru takvih filmova.

Tom Henks (Tom Hanks) igra teksaškog kongresmena Čarlija Vilsona, kojem su lake droge i još lakše žene prioritet  u odnosu na politiku. Ali kada mu za oko zapadne sovjetska invazija na Afganistan, kao i to  da Amerika ne radi ništa po tom pitanju, koristi svoje brojne veze kao i činjenicu da je predstavnik jedine savezne države koja ne traži skoro ništa, što mu je omogućilo da više čini usluge nego da ih traži. Ovde imamo model sveca sa manom, Henks nam daje sliku slatkog grešnika koji nam se sve više umiljava kako radnja teče. Želite da volite Čarlija, prvenstveno zbog toga što su njegovi nedostatci neprestalni.  Izvor zabave ovde je i  način  na koji entuzijastično ceni svaku čašu viskija kao da mu je poslednja.

Vilsonu pomaže Gast Avorkatos, dugogodišnji neshvaćeni agent CIA-e, histerični sin grčkog prodavca sokova,  kojeg  perfektno oslikava Filip Simor Hofman (Philip Seymour Hoffman). Gast je jedan od onih devijantno savršenih filmskih likova, poganog jezika i grube naravi, sa više nego dovoljnom dozom nonšalantnosti i nepoštovanja prema nadređenima što ga  čini nekom vrstom  modernog  Robina  Huda. Od fizičkih pa do psiholoških  obeležja, Hofman suvereno pokriva sva polja načinom  na koji samo jedan od najboljih glumaca današnjice  to može. On je žila kucavica u ovom ostvarenju, u svakoj njegovoj sceni, neizmerno sam  uživao i unapred se  radovao  narednoj.

Drugi Čarlijev kompanjon je Džoen Hering, šesta najbogatija žena u Teksasu ( ‘‘Što je i dalje prilično dobro.”), anti-komunistički fanatik i Čarlijeva večita simpatija. Džulija Roberts (Julia Roberts) je pružila najbolju ulogu posle dužeg  vremena, njena Džoen je žena koju većina mrzi ali je se pribojavaju jer, pored velike finansijske i političke moći, ima dovoljno veliku ‘petlju’ kao bilo šta što nosi pantalone.

Manipulacija je očigledna svakome sa iole dovoljnim nivoom opšte kulture i političke pismenosti. Koliko god  se Vilson verovatno zalagao da pomogne ondašnjem ugroženom stanovništvu,  toliko je američka asistencija bila usmerena na odbranu Afganistana kao ključne strateške tačke ka Persijskom zalivu. Nema tu nikakvih ideala, sve leži u koristoljublju , kao i uvek.

Scenario Arona Sorkina (Aaron Sorkin), pored manjkavog i providnog potsećanja koliko je to sve bilo jedan veliki i humani poduhvat, sačinjen je od inteligentnog humora, gde su rečenice poput :”Nisi ti glup Čarli, samo si član kongresa’‘,  samo delić strukture koja trenutno  provocira centar za sarkzam i ironiju.

Dva su razloga zbog kojih na ”Charlie Wilson’s War” treba obratiti pažnju. Prvi je Simor Hofman, sa performansom vrednim nominacije za Oskara. Drugi je potreba za balansom  jer smo mi, na ovim prostorima,   izloženi  promociji samo  jedne strane sveta.  Red bi bio da vidimo i drugu!  Možda je to način da se  ustanovi da dobro i zlo ne postoje, već samo interes egzistira. ”Charlie Wilson’s War” poseduje elemente kritike na američki politički sistem i  to je neosporno, mada  je glavna poruka filma i više nego jasna.

Ocena: 7/10

autor recenzije: Bojan Gačić

TAGOVI:

OSTAVI KOMENTAR, ULEPŠAJ MI DAN

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ulogovan kao . Izloguj se?