U suštini tematike filma ”Little Women” leži težak položaj žena u SAD posle Građanskog rata. Još uvek nisu dobile pravo glasa, iako Ustav to garantuje, većina profesija im ostaje nedostupna, jedina moguća perspektiva jeste da se dobro udaju. Elegancija u samom pristupu  je u tome što ovaj element nije agresivno pretstavljen, pokazuje kako žene i feminizam nisu nužno sinonimi  dok je zajedništvo način na koji se preživljavaju i najteža vremena.

Na početku,  ”Litte Women” deluje da će upasti u začarani  krug patetike i prevelike doze ”slatkoće” ali se ispostavlja da je stvar u gledaocu i vremenu koje mu je potrebno da se navikne na mehanizme pod kojim porodica Marč funkcioniše. Ispočetka  sam ih blago sažaljevao, zatim sam pokušao  da razmišljam kao član porodice Marč  da sam  do kraja zaista želeo da budem deo njihovog kolektiva. Emocionalna srž i humanost koju režiserka Džilijen Armstrong (Gillian Armstrong) neprestano drži u prvom planu pokazujući da nema jače sile i veće vrednosti od  stabilne porodice.

Snimljen prema književnom klasiku Luize Mej Elkot (Louisa May Alcott) , ”Little Women” govori o ženama porodice Marč, Margaret i njene četiri ćerke, i njihovom životu na ivici bede. Čekajući muža i oca, da se vrati iz sukoba koji je prepolovio Ameriku, snalaze se na najrazličitije  načine. Pod stalnim su pritiscima okoline da treba da nađu bogate muževe jer  im je to jedini spas – same nikako neće preživeti.

Džo, Meg, Ejmi i Bet su četiri sestre sa različitim životnim planovima ali jednim zajedničkim, a to je večita okrenutost jedne prema drugoj. Džo (Winona Ryder) želi da postane pisac, stalno sastavlja priče kojima  zabavalja porodicu sa željom da se izvešti i bude najbolja što može. Kategorički odbija ideju udaje tj. nalaženja muškarca uopšte. Ona je, na neki način, muško u porodici, svojom otresitošću je vodi  kada ostale žene bivaju previše blage i neodlučne. Posmatranjem glumca, treba zanemariti njegov privatni život i sve što su mediji plasirali, jedino bitno jeste koliko je kvalitetan umetnik. Vinona Rajder je umetnik u najiskrenijem smislu reči, sa velikom odlučnošću stvara svoje likove, karakterno ih  zaokružuje praveći od svake uloge glumački trijumf. Od svih Marč sestara, Džo smo upoznali najbolje, ne zbog više prisutnosti na ekranu nego kada Vinona Rajder nešto radi, besprekorna je u tome.

Kirsten Danst (Kirsten Dunst) se verovatno bavila glumom pre nego što se rodila, ne vidim drugo objašnjenje kako neko sa svega dvanaest godina pokazuje toliko  prirodnosti  i samopouzdanja  karekterističnog  za glumce veteranskog statusa. Danst i Samanta Matis (Samantha Mathis) dopunjavaju lik Ejmi savršeno. Od  dana nezrelosti,kada je delovalo da će joj slikanje ostati samo talenat zarobljen u formi hobija, do izrastanja u ženu koja dobija i hrabro koristi priliku da svoj dar razvije.

Meg (Trini Alvarado) je najstarija i najdoslednije prati protokol. Najrealnija je od svih, svesna okolnosti u kojima se nalaze i zna šta se tačno od nje očekuje. Mada i pored mnogih društvenih okupljanja, namenjenih spajanju potencijalnih supružnika, ona završava sa nekim ko je siromašniji od nje.

U svoj toj gomili je logično da neko ostane bar delimično zapostavljen. Ne primećuje mo toliko Bet (Claire Danes) kao ličnost, svesni smo njene bolešljive prirode i kao najneambicioznijoj  od njih, ne pridajemo joj mnogo značaje. Bet će, ispostaviće se do kraja, biti  možda i najvažniji faktor jer će upravo ona biti ta koja ponovno dovodi porodicu na okup,  posle njenog trenutnog razilaska u  potrazi  za boljim životom.

Suzan Sarandon (Susan Sarandon) je dala nešto suštinski bitno ulozi Margaret (Marme), a to je smirenost. Kao glava kuće, ona je tiha zaleđina, ne  uči ćerke da rade ne ono što bi trebalo već ono što osećaju da je ispravno. Leži joj uloga majke, ima tu notu brižnosti u glasu i držanju, demonstriranu u filmovima ”Stepmom” i ”Lorenzo’s Oil”.

Muškarci bez žena su isto što i žene bez muškaraca-ništa. ”Litle Women” je možda film o ženama ali ni u jednom ternutku ne zanemaruje važnost muškaraca. Konstantna prisutnost lika Lorija (Christian Bale), bogatog komšije kojem novac nikako da donese suštinsku sreću. Bejla karakteriše apsolutna prirodnost, svaki izraz lica je do te mere na mestu da nije ni čudo što je možda najpopularniji glumac današnjice. Lori biva potpuno izgubljen i osamljen doke ne upozna Marč sestre, one mu ustaljuju ne samo osećaj za slobodu već i svest o tome kako u životu postoje alternative.

Retko koji film je potpun bez dobre muzike. Lako je prepoznati rad Tomasa Njumena (Thomas Newman) sve kompozicije imaju kvalitet emocionalne dopune scene i likova. Sin legendarnog Alfreda Njumena (Alfred Newman), nominovanog za Oskara čak četrdeset  pet puta, za sada ga najviše pamtimo po muzici za filmove ”The Shawshank Redemption” i ”American Beauty”.

Sloboda je nešto što nam niko ne može oduzeti ako je sami definišemo. Sve se može prevazići ako se okružimo onima kojima verujemo. Film koji je okupio najveće glumačke potencijale tog vremena, danas nas potseća koliko je kinematografija nekada bila humana i zasnovana na iskrenosti. Kao film sa umanjenicom u nazivu, ”Little Women” zaslužuje samo superlative!

Ocena: 10/10

autor recenzije: Bojan Gačić