Iako veliki broj filmadžija iskonski prezire kada se uspešni evropski film ponovo snimi samo da bi ga bolje isproducirali i uradili dijaloge na engleskom jeziku, istina je da je ponuda za rimejk jedan od najvećih komplimenata koji autor određenog projekta može da dobije za svoje delo. Naravno, ovo nikako nije opravdanje za besmisleno kasapljenje nečega što u takvoj formi kakvoj već jeste ima kultni status i ogromnu bazu fanova, ali opet sa druge strane treba razumeti da je inicijalna ideja zbog čega se ovako nešto radi želja da se odličan koncept približi što većem broju ljudi, ma koliko god to inače bilo u većini slučajeva neuspešno.
“Pusher” je izuzetno uspešna trilogija danskog reditelja Nikolasa Vindinga Refna (Nicolas Winding Refn) koji sada važi za jednog od kvalitetnijih evproskih filmskih profesionalaca. Iako Refn nema nikakve bitnije veze sa ovim projektom, Luis Prieto (Luis Prieto) je koncept sitnog dilera koji upada u ogromne probleme sa velikim igračima izmestio iz scene Kopenhagena 1996. godine i implementirao ga u London 2012.
Lepo snimljen sa dosta interesantnih kinematografskih trikova, ovaj krimi triler brzog tempa u kojem se protagonista nalazi u “trci sa vremenom” ne ide loše uz londonsku noćnu scenu i “podzemlje“, pošto već u velikom delu sveta britance prati reputacija da su “gilipteri”, rejveri” i “sitni kriminalci”. Rekavši ovo, opet moram da dodam da mi nekako nedostaje taj duh Kopenhagena. Iako Prietova verzija uspeva da stvori neizveznost i tenziju pomoću brzih kadrova i adekvatne muzičke pozadine, opet se jasno vidi da je mnogo niža klasa od Refna i film jednostavno ne uspeva da ostavi dojednako jak utisak kao orginal.
Jeste orginalni scenario u većinskom delu ispoštovan, ali montaža je zato na nižem nivou. Iako poznat po svojim komičnim uloga, Ričard Kojl (Richard Coyle) mi se zaista dopao u ulozi Frenka. Uspeo je da pruži sjajan performans, što baš i ne mogu reći za ostatak glumačke ekipe. Zlatko Buric je uspeo da ponovi ulogu Mila, ali pored njega, niko mi više nije vredan nekog specijalnog pominjanja.
Iako mi se više dopada mračnija verzija iz 1996. godine, moram biti fer i reći da je “Pusher” (2012) sasvim solidan film, iako je generalno gledajući apsolutno nepotreban. Preporučujem svima koji nisu gledali originalan da mu daju šansu, a onima koji jesu – neka se okušaju na sopstveni rizik. Mene nije razočarao, ali opet moram da napomenem, da mi je u potpunosti besmisleno njegovo postojanje.
Ocena: 6/10
Slični članci
Pile
pusher I, II, III i ovaj iz 2012 je neshto shto se chuva na hard-u uvek..