Ovde imamo, bez ikakve sumnje, jedan punokrvni vestern  bez  filtera i  ulepšavanja.  ”Kukavičko ubistvo Džesija Džejmsa od strane Roberta Forda”  je suroviji i znatno realniji pripadnik žanra  za koji se smatra da se ugasio još krajem osamdesetih godina. Nema nonšalantnog ulaska u salune ili dobro poznatog jahanja u suton, već istinit prikaz vremena u kojem je pojam ubistva bio mnogo bliži većini ljudi a ljudski život je vredeo jako malo.

Kada narod živi u bedi, jedina satisfakcija koja mu preostaje jeste  osećaj  pravde. Uvek se traži neka “Robin Hud figura” da puni naslovnice dnevnih novina i skreće pažnju mase sa njenih svakodnevnih problema. Istina, Džesi Džejms nije bio pravednik o kakvom su Amerikanci tog doba sanjali, njegove aktivnosti su se zasnivale na otimanju koliko od države toliko od drugih običnih ljudi, ali mitologija koja je nastala oko njega se ubrzo otela kontroli. Doživljaj o njemu je ubrzo napredovao od jeftine atrakcije  do simbola za nesposobnost vlasti da drži pod kontrolom one kojima vlada.

Film prati poslednje mesece Džejmsovog (Brad Pitt) života, ubrzo pošto je raspustio svoju bandu i odlučio da ostatak dana provede u miru kao porodičan čovek. Bred Pit je senzacionalan, postigao je najbolju ulogu u dosadašnjoj karijeri. Opipljiv prikaz besa, u kombinaciji sa sve većom paranojom, daje nepogrešiv i  snažan portret  čoveka pod ogromnim pritiskom. Postoje dva života Džesija Džejmsa, jedan je ”na radnom mestu” zasnovana na brutalnosti, dok je drugi sa njegovom porodicom, gde, kroz smirenost i brižnost, pokušava da se sakrije od samog sebe. Pit nepogrešivo demonstrira šta se desi kada se ta dva sveta pomešaju.

Uspeo je da izbegne organe reda i mira više od decenije da bi čuvenom odmetniku konačno došao glave neko za koga ljudi nisu verovali da ima šanse da opstane a kamoli nešto postigne. Robert Ford (Casey Affleck)  odrastao je  uz bajke o ”Bandi braće Džejms” i njihovim nestvarnim pustolovinama. U potrazi  za slavom, veruje da će je dostići ako dobije priznanje onoga kome se najviše divi. Njegova zaljubljenost i opsesija Džejmsovim likom i delom, dovode ga do potpunog moralnog kraha kada shvati da taj , ko mu je  idol čitav život, nije spreman da mu iskaže ni malo poštovanja. Svi likovi u ”Assasination of Jesse James by the coward Robert Ford” imaju problema sa psihom ali Kesji Aflek do detalja , u liku Boba Forda potcrtava  najvažniju osobinu-devijantnost. Od prve do poslednje sekunde nemamo dilemu o tome koliko je izopačen i spreman da učini sve kako bi prevazišao sopstvene komplekse. Šteta je što Kejsi Aflek ostaje u senci starijeg brata, jer je vidno kvalitetniji glumac.

Da nije izuzetnih uloga, soundtrack Nika Kejva (Nick Cave) kao i njegovo pojavljvanje , i  kadrovi  Rodžera Dikensa (Roger Deakins) sami bi bili dovoljni da vam drže pažnju kroz slike pejzaža i domova Amerike devetnasetog veka. Čitav film pretenduje da bude epskog karaktera- od  dužine trajanja  do  samog  naslova. Mada nikada neće postati ”film o jednoj epohi” jer nije grandiozan, ipak  postiže nešto mnogo ređe jer biva  zapažena  psihološka studija ljudskih mana i toga koliko daleko smo spremni da odemo kako bi prevazišli sopstvne nedostatke.  Mnogo je ”velikih filmova” ali malo onih koji dotaknu suštinu.

Ocena: 8/10

autor recenzije: Bojan Gačić