Apsolutno remek-delo! Kao i u prethodnim delima braće Koen (Coen brothers), tako i u ovom postoji aluzija, skup indirektnih ili pasivnih referenci u vezi sa samim filmom. U ovom slučaju su sve reference uglavnom biblijske, preciznije, za one koji su upućen u materiju, o priči o Jovu.

Svaka scena u filmu sadrži dualno značenje. Leri (perfektno prezentovan od strane Majkla Stulbarga (Michael Stuhlbarg)) je pripadnik radničke klase ljudi (po zanimanju profesor fizike, i kao što znamo, moderna fizika strogo odbacuje i udara u samu srž „vere”, „apsolutne istine” i njihovih zakona) kome se brojne loše stvari dešavaju bez ikakvih razloga i objašnjenja. Kao i u originalnoj priči kada se bog obraća Jovu iz oluje, govoreći mu da neće objasniti zašto se ovakve užasne stvari dešavaju baš njemu, uz razliku što originalni Jov na kraju dobija zastvarne kazne i uspeva da zadrži svoju veru, dok naš Jov (Leri) zadobija egzistencionalne, i na kraju gubi svaki  tračak nade.

U ovoj sporo odvijajućoj komediji crnjoj od najcrnjih, prepunoj subliminarnih poruka, mi bivamo izloženi  jednom velikim paradoksu, ali ako nastavim dalje da elaboriram, ne morate ni gledati film, zato ću stati ovde.

Koeni su kroz čitavu svoju karijeru bili kritikovani na svojoj mizantripiji i elitizmu i kritičari su oduvek tvrdili da se braća upravo podrugljivo smeju svoju likovima koje realiziju pred kamerama. Iako je ovo vrlo interesantna teorija, ne bih se baš složio sa takvim tvrdnjama. Mislim da braća, a to se posebno vidi u ovom ostvarenju, kroz svoje likove upravo pokušavaju da pokažu da se problemi neće rešiti sami od sebe i da ne postoji nikakva sila, niti vera koja može opravdati njhiove nepromišljene odluke i loš tajming.

Baš kao i u “Burn After Reading” Koeni pokušavaju da dočaraju da sudbina nikako ne zavisi samo od jednog pojedinca i da je upravo univerzum sastavljen od toliko mnogo različitih faktora koji istovremeno postoje i deluju, i indirektno utiču jedni na druge. Koliko god ovo zvučalo crno i beznadežno, u potpunosti se ovde slažem sa Koenima, stoga i toliko volim ova dva navedena filma. Smatram da je prilično egocentrično i bahato da čovek zapravo misli da sam svojim minijaturnim postojanjem može sve da menja. Postoji dosta filmova koji oslikavaju individue koji sami uspeva da se izbore sa svojim problemima i nose svet na leđima, e “A Serious Man” je upravo kompletna suprotnost toga. “A Serious Man” govori da se stvari nekada jednostavno dese, zaslužili mi to ili ne.

Još jednom, fantastično tehnički realizovan projekat i još jednom idealan kasting za vrlo dobro napisan scenario. Majkl Stulberg je izneo performans kakav niko nije očekivao od njega. Ne sećam se da sam se u skorije vreme sreo sa kompleksnije napisanim i još kompleksnije realizovanim likom kao što je Leri Gopnik. Odlične performanse su zabeležili sjajni Ričard Kind (Richard Kind) i Fred Melamed (Fred Melamed).

„A Serious Man“ je definitivno najnekonvencionalniji film braće Koen koji će zasigurno odbiti širu publiku zbog svog mračnog ogrtača i sekvenca koje zahtevaju veliko predznanje pre nego što se upustite u gledanje.

Ocena: 9/10