Pedro Almodovar (Pedro Almodóvar) je režiser sa više od trideset godina iskustva, tokom kojih je stvorio svoju karakterističnu i prepoznatljivu filmsku estetiku. Rekavši ovo, smatram da se njegovi filmovi trebaju posmatrati kao svojevrsna umetnička dela. U Almodavarovim ostvarenjima posvećena je podjednaka pažnja svakom segmentu, glumi, scenografiji, fotografiji, muzici, scenariju, što čini gledanje svakog njegovog dela zaista posebnim filmskim doživljajem.
Film Veži me! (Átame!) govori o mladiću Rikiju, koji izlazi iz duševne bolnice i odlučuje da osvoji ženu svog života, razuzdanu glumicu, bivšu porno zvezdu, Marinu Osorio. Da bi ostvario svoju želju, on kidnapuje Marinu i drži je vezanu u njenom stanu. Priča prati razvitak njihovog odnosa, od Marininog odbijanja pa sve do postepenog zbližavanja.
Ovaj film je ustvari jedna ljubavna priča, koja kroz metafore prikazuje muško – ženske odnose. Posmatramo dve strane, Rikija koji želi suprugu, domaćicu i majku svoje dece i Marinu koja se oseća na neki uvrnuti način sigurno i zaštićeno pored svog otmičara. Priča je možda pomalo banalizovana i ne toliko slojevita, pa se može razumeti na vise načina, što mislim i da je bila namera autora.
Moram da istaknem fantastičnu glumu u ovom filmu, na prvom mestu Antonio Banderasa (Antonio Banderas) koga je ovaj film proslavio, zatim ništa manje dobru Viktoriju Abril (Victoria Abril), neurotičnu filmsku divu i naravno moram da spomenem pojavljivanje Rozi de Palme (Rossy de Palma) jedne od Almodovarovih muza, žene koja je postala zaštitni znak njegovih filmova.
Takodje ako se odlučite da gledate ovaj film uživaćete u zanimljivoj scenografiji i kostimu, koji obiluju pastelnim bojama, među kojima je najdominantnija crvena. Posebno je interesantan enterijer stana Marininog komšije Pepea, koji je ukrašen sa romantičarskim multiplikovanim slikama Hrista i Bogorodice, u blizini kojih se nalazi polica sa figuricama Mastersa (Masters of the Universe). Za kraj ne mogu da izotavim muziku koju je komponovao Enijo Morikone (Ennio Morricone), kao jednu vrstu omaža Hičkokovom (Alfred Hitchcock) “Psihu” (Psycho), koja čini da film dobije specifičnu, pomalo tenzičnu atmosferu.
Kao i svi Almodovarovi filmovi, tako i ovaj nije baš po svačijem ukusu. Očekujte eksplicitne scene, uvrnute razgovore, fantastičnu muziku i pravu poslasticu u vizuelnom smislu.
Ocena: 7/10
autor recenzije: Sandra Vujošević
Slični članci
Dusan
Sjajan film, jedan od inicijalnih ovog izuzetnog rezisera. Hvala za recenziju.
Andjela
Po recenziji, rekla bih da je rec o veoma dobrom filmu. Da li neko zna na kom sajtu mogu da pogledam film, ali sa prevodom? Hvala.