Posle 18 godina pauze španski režiser Pedro Almodovar (Pedro Almodóvar) ponovo sarađuje na filmu sa svojom muzom Karmen Maurom (Carmen Maura). “Volver” redstavlja mnogo ostvari, ali prvenstveno omaž italijanskim režiserima Feliniju (Frederico Fellini), Viskontiju (Luchino Visconti) i Pasoliniju (Pier Paolo Pasolini). Ono što čini ovaj film posebnim jeste to što je njegova radnja smeštena u jednom izmišljenom selu u provinciji La Manča u Španiji, odakle je Almodovar poreklom, te priča aludira i na njegovo odrastanje. Almodovar je scenario za film “Volver” napisao mnogo ranije, čak se i njegov zaplet spominje u “La flor de mi secreto”. Iako možda za nijansu drugačiji od njegovih prethodnih filmova, “Volver” poseduje karakterističnu “almodovarovsku” atmosferu, prisustvo jarkih boja, posebno predominantnu crvenu i mnoštvo detalja i metafora.

Film prati odnose tri generacije žena u jednoj španskoj porodici. Raimunda i Soledad su dve sestre koje su odrasle u malom mestu u oblasti La Manča, a trenutno obe žive u Madridu. Na početku filma one odlaze u svoje selo da obiđu grob svojih roditelja koji su poginuli u požaru tri godine ranije. Usput obilaze svoju tetku Paolu i komšinicu Avgustinu koja im otkriva da su u njihovoj staroj kući počele da se događaju čudne stvari. Tačnije da je videla njihovu mrtvu majku Irene u obliku duha, kako bi pomogla staroj i bolesnoj tetki Paoli. S početka Raimunda i Soledad ne veruju Avgustini, da bi posle smrti tetke i jednog slučajnog ubistva stvari krenule mističnim tokom.

Kao i obično Almodovar se bavi ženskim pitanjima, a u ovom filmu najveći značaj imaju uvek komplikovani i posebni odnosi između majke i ćerke, kao i oni između dve sestre. Takođe u filmu su na jedan hiperrealistični način odlično objašnjeni pojmovi smrti, prolaznosti i majčinske ljubavi. Jedino što se može zameriti jeste nedostatak muških sporednih likova, koji bi nekako izbalansirali prisustvo mnoštvo žena. Rekavši ovo, smatram da je ovaj film možda vise namenjen ženskoj publici, što je verovatno i bila autorova namera.

Gluma je kao i uvek na zavidnom nivou. Glavnu ulogu tumači ovde zaista fantastična Penelope Kruz (Penélope Cruz), koja se za ovu rolu spremala gledajući filmove iz pedesetih godina prošlog veka sa Sofijom Loren (Sophia Lauren) i Klaudiom Kardinale (Claudia Cardinale) jer je Almodovar zamislio lik Raimunde kao italijansku maggiorate (punije, veće dame). Zbog toga je Kruz morala da nosi prostetičku pozadinu tokom snimanja. Ostatak ekipe je podjednako maestralan, Soledad igra Lola Duenjez (Lola Dueñas), Karmen Maura (Carmen Maura) igra majku Irene i možda najbolja od njih u ovom ostvarenju je španska pozorišna glumica Blanka Portiljo (Blanca Portillo) u ulozi nesrećne Avgustine.

Što se tiče scenarija, on je ovde presudan element. Posebno obratite pažnju na razgovore između Raimunde i Avgustine kroz koje se provlači potajna ljubomora i izobličena, i na momente, preterana ljubav. Što se tiče žanra, on je negde na granici crne komedije, drame i trilera.

Obavezno pogledajte, ako već niste ovaj zanimljiv film koji će vas na kraju ostaviti u razmišljanju o svim navedenim temama. “Volver” je definitivno vredan vašeg vremena i pažnje.

Ocena: 9/10

autor recenzije: Sandra Vujoševi