Ukoliko spojite španski politički nekorektni humor, brzu akciju, klasične “slapstick” skečeve i čoveka koji fizičkom konstitucijom i ponašanjem više podseća na pijanog radnika za mešalicom nego na policajca, dobićete jednu od najboljih i najpopularnijih evropskih komedija svih vremena, koja je 1998. godine u Španiji proglašena za film godine.

Hose Luis Torente je samoživi i ekstremno desničarski nastrojeni policajac kojeg krase brojne mane. On je nepristojni, rasistični, homofobični, politički nekorektni i večito pijani seksista. Iako posle ovog opisa Torente deluje kao beznadežan slučaj, njegov život naglo menja dolazak nove porodice u komšiluk jer naš protagonista preko druženja sa novim komšijom, totalnim društvenim otpadnikom Rafijem, vidi priliku da se približi njegovoj prelepoj sestri prema kojoj već od prvog kontakta razvija simpatije. Međutim, Treonteov ljubavni život ide na pauzu onog momenta kada protagonista saznaje da se u obližnjem kineskom restoranu skuplja banda trgovaca drogom. Videvši ovo kao idealnu vidi priliku za napredak u policiji, Torente uzima Rafija i njegovu ekipu štrebera kao saborce u raskrinkavanju slučaja.

Idejni tvorac ovog projekta je Santiago Segura, koji je režiser, scenarista i tumači glavnog junaka. Njegov film je urnebesan i prilično zanimljiv, sa humorom koji se neće baš svideti svim vrstama gledaoca. Glavni junak je oličenje svega negativnog i nepodnošljivog, i on jednostavno ne propušta priliku da proziva, vređa i iritira. Sama radnja je manje više nebitna i scenario nije na vrhunskom nivou, jer se stiče utisak da je mnogo više pažnje posvećeno samom liku Torentea, koji tokom filma upada u brojne smešne scene sa zanimljivim reakcijama i dijalozima. Iako odvratan, on drži pažnju, intrigira i zasmejava.

Osim toga, scenario poseduje dosta klišea. Ne pruža ništa novo i jedina originalnost leži u čestim diskutabilnim izlivima humora glavnog junaka, koji je predstavljen kao mizantrop sa izrazitom dozom fašizma, ostalog u genima još od doba generala Franka. Film je vizuelno dosta lep. “Torrente” poseduje oštre kadrove, slismenu režiju i dobro izmontirane sekvence. Odličan šmek celom projektu daje brzi i egzotični španski jezik, koji je bitan za generalni utisak o filmu, jer je činjenica da ipak ne bi bio toliko zanimljiv da je na engleskom jeziku.

Gluma je manje-više dobra. Santjago Segura se očigledno mnogo više zabavljao tokom snimanja nego što je glumio. Od ostatka glumačke ekipe ne bi nikoga posebno isticao jer smatra da niti jedan akter nije ostavio značajniji utisak da bi sada njegovo ime navodio. „Torente“ je doživeo veliki uspeh i pokupio je dosta nagrada, među kojima je, već spomenuta, nagrada za film godine u Španiji, tako da su nastavci bili neizbežni. Kako to obično biva, svaki nastavak je bio sve lošiji i lošiji, iako su posedovali veći budžet od originala.

Ukoliko nemate problem sa nekorektnim humorom i želite dobru zabavu, ovo je pravi film za vas. Zabavan je, bez praznog hoda i pun skečeva i scena koje će vas nasmejati.

Ocena: 7/10

 autor recenzija: Siniša Stajić