Pre dve nedelje sam imao priliku da u pretpremijernom terminu, a i u nenormalnom 4Dx formatu, pogledam najnoviji Star Trek film. Kao i svaka druga osoba koju zanima film i sama filmska scena, znao sam da ovo nije jedan od onih naslova koji iznenada osvane po bioskopima i iz istih ispari za svega dve-tri nedelje.

Naprotiv. Star Trek: Beyond je izuzetno ambicionzan film, koji je napravljen s ciljem da ruši brojne rekorde. Mesecima u nazad se pisalo i čitalo o ovom projektu. Prvo se dizao u nebesa i nazivao najsnažnijim Star Trek filmom do sad, a onda su krenuli da isplivavaju i brojni problemi i loši komentari, koji su tu istu priča okrenuli u potpuno drugom smeru.

Bilo kako bilo, Star Trek: Beyond je ipak uspeo da izađe na kraj sa svim poteškoćama koje su ga zadesile i osvane po bioskopskim salama širom sveta.

Pre nego što dublje zađem u temetiku i krenem da seciram ovaj film, moram da se ogradim i kažem da nisam baš nešto preterano lud za Kapetanom Kirkom i njegovom posadom. Naravno, to ne znači da ne cenim njihove avanture. Štaviše, neke baš i volim. Primer: Wrath of Khan. Pogledao sam i uživao u skoro svakoj Star Trek instalaciju do sada, al’ ne bih išao toliko daleko da sebe nazovem okorelim fanom ove franšize. Nemam običaj da zamišljam sebe kako blejim na Enterprajzu, ne forsiram vulkanski pozdrav, a i nisam čak ni jedan od onih ljudi koji citiraju Spoka i Kirka u svakodnevnom životu.

Dakle, moglo bi se reći pravi sam izrod, kad je odnos prema Treku u pitanju.

Za one koje ne znaju, Star Trek: Beyond je treći film po redu u nedavno resetovanoj Star Trek franšizi. Iako je prvi film iz 2009. godine uspeo da osvoji simpatije i kod onih najtvrđih i ultra netolerantnijih fanova, njegov nastavak, Star Trek: Into Darkness, je ipak vratio određenu dozu skepticizma kod publike.

Svi oni koji redovnije čitaju ovaj blog, znaju da nisam nešto preterano bio oduševljen prehodnom nastavkom. Iako je Abrams realno gledano lepo dirigovao filmom i zaista dao sve od sebe da Star Trek: Into Darkness čitavim svojim trajanjem bude jedan prilično dinamičan i uzbudljiv projekat, on je ujedno isti i sahranio tako što je pokušao da jednostavan zaplet učini kompleksinim, kačeći na njega užasan podzaplet. Taj drugi čvor u priči se pokazao kao zaista suvišnim, plus reditelj nije pronašao baš najbolje rešenje kako isti da odmrsi, ne bi li sve na kraju imalo smisla. Sam poslednji čin i fora sa regenerisanjem su toliko kliše i nepotrebni detalji da čoveka naprosto zaboli glava.

Pored toga, Abrams je naravno brdo lepih kadrova naprosto uništio prekomernim i nepotrebnim korišćenje lens flera, ali to je bilo i za očekivati.

Vođen ovim i sličnim problemima koji idu uz naslov Star Trek: Into Darkness, Džanstin Lin (Justin Lin), novo lice za kormilom Star Trek franšize, je pokušao da sa njegovim prvencom upravo uradi sve suprotno od onog što je Abrams napravio. Lin je hteo da pruži fanovima jednu laganu, jednostavnu i uzbudljivu Trek avanturu koja ne zahteva od svoje publike da se nešto ozbiljnije angažuje oko filma, kao i njegove radnje.  Da li je uspeo u svojoj misiji? – Pa, to dosta zavisi iz kog ugla posmatrate ovaj film.

„Star Trek – Izvan granica“, željno iščekivani nastavak globalno popularne Star Trek franšize, nas vraća tamo gde nas je Into Darkness ostavio. Dakle, mi se ponovo susrećemo s istom posadom Enterprajza, koja istražuje najudaljenije predele neistraženog svemira. Kao što to uvek biva, oni naleću na novog misterioznog neprijateljem koji će i njih i sve ono za šta se Federacija zalaže staviti na test.

Iako je sam doživljaj gledanja filma zaista bio spektakularan, i to verovatno zbog sjajnog 4Dx efekta, smatram ipak Star Trek: Beyond ipak nije dovoljno kvalitetan film, kao celina, da bih ga kotirao bolje nego što zaslužuje da se kotira.

Lin zaista jeste osmslio jedan dosta zabavan film, pun brojnih vrlo kul i duhovitih momenata – al’ realno gledano, Star Trek: Beyond je svakako i jedan od slabijih filmova iz gore pomenute franšize. Priča je gotovo pa nepostojeća, a i gluma je srednje žalosna. Non stop se nešto dešava, iako se zapravo ništa ne dešava (znam da zvuči glupo, al’ tako je).

Dag Džons (Doug Jones) i Sajmon Peg (Simon Pegg) su se zbilja obrukala s scenarijom. Mada, dosta veliki deo krivice za očajan kvalitet istog se takođe može svaliti i na samog reditelja, koji je sam odlučivao kao bi film trebao da se poslaže. Peg i Džons definitivno jesu uspeli da razbiju taj mračni ton i ubace nekoliko zbilja duhovitih i momorabilnih sekvenci koji će mi se sigurno još nekoliko nedelja iznova i iznova vrteti po glavi. Iako mnogi osuđuju ovaj potez, meni se zaista dopala ta promena. Od kad je Kristofer Nolan (Christopher Nolan) izbacio svog Betmena, skoro svaki sci-fi nadolazeći film je odjednom dobio znatno mračniji ton. Ne znam kakav je vaš odnos prema tome, al’ mene je ta formula počela malo da zamara. Iako su Peg i Džons uspeli da stvore neku potpuno novu atmosferu i malko drugačije začine ovaj sada već prilično neinvetivni žanr, to svakako nisu dovoljno jaki momenti da sakriju činjenicu da je Star Trek: Beyond, kao zasebna celina, ne funkcioniše baš najsjanije.

Linov film nema dovoljno jaku i smislenu priču, i to ga automatski čini jednim od najslabijih filmova iz nove franšize. Glavni konflikt filma je toliko slab i tanak da je skoro pa i neprimetan. Lin nas od samog starta baca u akciju i prikazuje nam situaciju u kojoj je ulog ogroman. On nam jasno daje do znanja koje su posledice ako posada Enterprajza ne zaustavi novog negativca u svojoj misiji, ali se tek u poslednjih par minuta na frku zapravo bavi samim konfliktom i motivima glavnog negativca. Ovo nas većinski delom drži u potpunom mraku i tera da se pitamo: “Ko je ovaj lik i zašto sve ovo?”

Naravno, sve bi to bilo ok da je film postavljen kao misterija, da nam non stop daje neke detalje i smernice koje će nas terati da razmišljamo korak unapred, ali Star Trek: Beyond ipak ide u skroz drugačijem smeru. Linov projekat deluje kao niz nasumično naslaganih sekvenci, koje su kasnije na silu ugurane u neki navodno funkcionalni okvir. To, naravno, nije dobro, pogotovo kad pred sobom imaš jedan toliko velik i bogat univerzum.

Pored lošeg scenarija, ono što zbilja vuče Star Trek: Beyond dole i vrlo loša gluma. Zakari Kvinto (Zachary Quinto) je ponovo očajan kao Spok. Njegov doprinos liku je naprosto mizeran. Isto važi i za Krisa Pajna (Chris Pine) i Saldanu (Zoe Saldana). Zapravo, jedina osoba koja je, što se glume tiče, ostavila pozitivan utisak je Sofija Butela (Sofia Boutella). Ona je zaista dominirala u svakoj sceni u kojoj se pojavila.

Za razliku od prethodna dva filma, Star Trek: Beyond je evidetno ispirisan originalnim serijalom. Kad to napisah, mislih da se za razliku od prva da filma koja se fokusiraju na pogubne događaja, ovaj projekat više okreće samim likovima, njihovim odnosima, kao i sudaru brojni svetova i kultura na jednom svemirskom brodu.

Naravno, ako volite preglasne i preskupe letnje blokbastere – Star Trek Beyond je idealan izbor za vas! Svaka scena košta beskonačno mnogo dolara, a i film je tako konstruisan da te bukvalno impresionira svakim novim kadrom.

Ako planirate ovo da gledate, obavezno to odradite u 4Dx formatu. Zašto? – Pa zato što ćete se bukvalno osećati kao član posade Enterprajza, odnosno kao da letite svemirom i bežite od ogavnih vanzemaljaca koji po svaku cenu žele da vam okončaju život!

Ocena: 5/10