Ako poslednjih nekoliko meseci niste proveli u potpunoj izolaciji, tj. na nekom skrivenom mestu poput Narnije gde nema struje, a ni interneta – mogu da se kladim da ste do sad sigurno čuli za Westworld.

Makar u onim najosnovnijim crtama.

Neko vam je sigurno pričao o ovoj novoj vrhunskoj poslastici koja nam stiže iz fenomenalne HBO kuhinje i naveo otprilike jedno 34353 različita razloga zašto istu jednostavno MORATE da pratite.

Westworld je bukvalno svuda. Svi ga prate, svi non-stop komentarišu po netu.

Iako se od samog starta očekivalo da će Westword uspeti da ostvari određenu popularnost, niko zapravo nije mogao ni da sanja da će novi projekat Džonatana Nolana i Lise Džoj već u svojoj prvoj sezoni ostvariti toliko neverovatno velik uspeh.

Ljudi su naprosto poludeli za ovom serijom.

Sa svega 10 snimljenih epizoda, ova utlra-ambiciozna, preskupa i vrlo maštovita drama napravila je pravi bum u svetu! U tako kratkom roku, Westworld je uspeo da zabeleži zaista nenormalno veliko interesovanje kod svih tipova publike.

Prema oficialnim brojkama ekipe koje stoji iza portala Deadline, ova intrigantna, provokativna naučno-fantastična avantura o robotima kaubojima je za svega 10 nedelja, koliko se i prikazivala na TV-u, uspela da obori skoro sve postojeće rekorde gledanosti (za prvu sezonu), kad su generalno serije u pitanju.

Da, čak i one koje su do tad držali giganti poput Game of Thrones i True Detective.

Beleživši u proseku preko 2,2 miliona gledalaca po epizodi, koji su u premijernom terminu preko HBO pratili ovu seriju – Westworld danas važi za najuspešniju i najgledaniju pilot sezonu svih vremena. I to ne samo kad su HBO naslovi u pitanju, već serije uopšte.

Nadrealno, zar ne?!

O čemu se ovde radi?

Zasnovana na prvom rediteljsko-scenarističkom poduhvatu genijalnog Majkla Krajtona, serija Westworld nas uvlaci u alternativnu budućnost u kojoj pratimo dešavanja unutar jednog tematskog “zabavnog” parka, koji posećuju brojni imućni ljudi sa ciljem da se malo opuste i igraju kauboja.

Westworld je zapravo jedan OGROMNI multi-funkcionalni objekat, smešten Bog zna gde i koliko daleko u budućnosti. Ovaj prostor je ispunjen naprednim robotima, “domaćinima”, koji su progamirani da ispunjavaju svaku želju posetilaca.

Gostima je ovde dozvoljeno sve. Bukvalno šta god im padne na pamet. Imaju slobodu da pljačkaju, ubijaju, siluju, sakate i maltretiraju sve im padne pod ruke.

Pošto su posetioci ovog zabavnog parka mahom muškarci, Westworld zapravo najviše podseća na jedan raskošni bordel. Očekivano, zar ne?!

Iako je Westworld jedan ogromni, napredni kompleks, prepun raznih robota, menadžera, developera, servisera i svih drugih profila koji utiču na to da ovaj park funkcioniše kao dobro podmazana mašina – kada se malo više upoznamo sa pričom, nama vrlo brzo postaje kristalno jano da njim zapravo upravlja samo jedan čovek.

Bar kad su sam koncept i narativ u pitanju.

Ekscentrični genije dr Robert Ford, osnivač ovog fenomenalnog prostora, je taj koji ovde povlači konce, osvežava priče, kao i same likove koji svakodnevno zabavljaju goste uzduž i popreko ovog parka. Zahvljajući njemu, Westworld deluje kao neka futuristička verzija Diznilenda na steroidima.

Međutim, iako Westworld već godinama u nazad radi kao sat – jedan dan, iz nepoznatih razloga, sve kreće da trokira. Prilikom ažuriranja softvera dolazi do određenog defekta i roboti odjednom kreću malčice da se ponašaju van protokola. Iako su isprogramirani da ne povređuju ljude, ovaj kvar stvara određenu dozu opreznosti unutar samog parka. Određene Fordove kreacije kreću da funkcionišu na jedan potpuno nov i nepredvidiv način, što naravno komplikuje život svim licima koja su direktno i indirektno vezana za ovaj park.

Suština

Iako ovaj opis možda ne sugeriše tako – priča serije Westworld se ipak ne vrti toliko oko neposlušnih robota, koliko oko istraživanja ideje: “Šta bi se desilo kada bismo zaista imali pristup ovakvim naprednim mašinama? Kako bi to tačno uticalo na nas? Da li bi ih koristili kao još jedan alat ili bi razvili neku empatiju prema njima, jer je njihov eksterijer vizuelno isti kao naš?”

Westworld je mračna odiseja o nastanku veštačke inteligencije i evoluciji greha. Smeštena na raskršću bliske budućnosti i izmenjene prošlosti, serija istražuje svet u kome svačiji apetit može biti zadovoljen, koliko god plemenit ili izopačen bio.

Kao što i sama serija sugeriše u brojnim scenama – verovatno bi ovakav luksuz probudio ono najgore u nama.

Westworld se najviše bavi filozofskim pitanjima, odnosno čovekom kao jedinstvenom jedinkom čiji mentalni sklop i dalje ne prestaje da iznenađuje.

Da li upravo ovaj element čini Westworld toliko popularnom i interesantnom serijom?

Da. Ali ne samo on. Ovo je samo jedan od mnogih faktora koji su uticali na to da novi projekat Džonatana Nolana i Lise Džoj postane instant klasik.

Ne znam kako drugi doživaljavaju ovu seriju, ali za mene je Westworld definitivno jedna od najsjajnijih tačaka 2016. godine. Svi moji prijatelji su naprosto oduševljeni ovim projektom. Ne mogu više ni da nabrojim koliko smo puta vodili razne rasprave i polemike na ovu temu.

Naravno, kao što možete sami da pretpostavite – ja nisam mogao da dozvolim da se o ovoj temi, tj. seriji tako neozbiljno i neobavezno diskutujem.

Kao neko ko zaista voli i prati sve što se dešava u ovoj industriji, morao sam zapravo da sednem i analiziram kompletan proces, tj. formulu uspeha po kojoj funkcioniše Westworld. Da bi to uradio, morao sam sebe ponovo da izložim ovom sadržaju.

Kao pravi filmski štreber, nisam mogao da dozvolim sebi da napamet pišem tekst o seriji koju doslovno ne znam napamet, te sam sebi zadao zadatak da svaku epizodu pogledam još minimum 3 puta.  

Zahvaljući fantastičnoj HBO GO aplikaciji koju sad zahvaljući Telenoru mogu da koristim i preko telefona, uspeo sam nekako da ubrzam ovaj proces i za svega 14 dana maničnog repzirizanja u hodu (tačnije bilo gde gde me niko ne davi i ne gleda) skapiram šta tačno čini Westworld toliko zaraznom serijom.

Ovo su neki od ključnih zaključaka iz moje dvosedmične analize:

1. Informacioni lavirint

U svojoj osnovi, tj. najprostijem obliku – priča je ništa drugo nego informacija koja se komunicira na određeni način, u određenom vremenskom periodu i okviru. Nekad se ta informacija izlaže kroz dijalog, a nekad se komunicira putem slike ili zvuka, sa ciljem da oslika određenu emociju. To naravno zavisi od samog pripovedača i šta on želi istom da postigne.

Nebitno u kom tačno obliku se određena ideja prezentuje odabranom auditorijumu – priča uvek poseduje tu moć da u potpunosti kontroliše način na koji će publika interpretirati određenu informaciju. Sva snaga se upravo krije u tom storytelling-u.

Ovo je posebno tačno kada su filmovi ili serije u pitanju. U ovim formatima, sve se zapravo vrti oko toga na koji način nam se određene infromacije prikazuju. Ovde reditelji, scenaristi i montažeri biraju šta mi tačno, kad i kako treba da vidimo i osetimo u određenoj sceni.

Kao vrhunski scenaristi i pripovedači, Džonatan Nolan i Lisa Džoj tačno znaju šta žele da postignu svakom scenom i svakim dijalogom svog novog projekta. Oni sav svoj talenat upravo ulivaju u storytelling, za koji se iz aviona vidi da je najbitniji i najsnažniji faktor Westworld-a.

Zahvaljujući vešto napisanom scenariju Džonatana Nolana (Kristoferovog brata) i Lise Džoj, mi na jedan neobičan, misteriozan način bivamo uvučeni u složen vizionarski svet Westworld-a. Iako su nam određeni elementi i likovi od samog starta poznati, mi prvih 6-7 epizoda ne kapiramo šta se tačno dešava.

Džonatan Nolan i Lisa Džoj nas namerno drže u rebusu. Njima se nikako ne žuri da nam otkriju sve svoje tajne. Nolan i Džoj ne žele odmah da nam povežu sve tačke u priči, već nas ohrabruju da se sami u svojim glavama borimo sa nepoznatim u ovoj jednačini. Njima je super zabavno da nam golicaju maštu.

Vodeći se formulom po kojoj je rađen The Prestige, Džonatan Nolan se još jednom odlučio da svojoj publici svervira priču koja zahteva cimanje. Iako smo od samog starta upoznati sa određenim likovima i njihovim ulogama u parku, mi zapravo ne znamo mnogo o njima. Mi ne poznajemo odnose, niti tu neku istoriju o kojoj se stalno vodi reč u ovoj seriji. Sve informacije su nam servirane na kašičicu. Westworld je prepun tih “neobaveznih konverzacija” između aktera koje automatski bude paranoju i sugerešu da ne treba da verujemo svemu sto nam se prikazuje na ekranu.

Ovo naravno budi određeni crv sumnje u glavi svakog ozbiljnog gledaoca i tera ga da se non-stop preispituje i analizira dešavanja na ekranu.

Džonatan Nolan je nakon uspeha koji je ostvario sa The Prestige skapirao da ovakav način pripovedanja jednostavno radi posao. On je odavno na ličnom primeru video da zadržavanje određenih informacija i uplitanje višetrukih perspektiva je nešto što doslovno hiponotiše publiku i tera je da bez daha guta svaku novu scenu.

2. Ne postoji pravi heroj serije

U Westworld-u zapravo ne postoji klasični protagonista. Kao ni neko koga bi mogli da doživimo kao glavnim pozitivcem ove serije.

Ne. Westworld se odlučio da izbaci taj hero journey. Mi ovaj svet posmatramo kroz nekoliko različtitih percepcija u isto vreme, među kojima niti jedna nije u potpunosti svetla, a ni crna.

Iako ovo možda sad zvuči malo komplikovano, ova odluka se u od samog starta ispostavila efektnom. Nolan i Džoj ovako obogaćuju svoju priču jer dozvoljavaju publici da sagleda njihovu ideju kroz nekoliko različitih uglova. Zahvaljujući ovoj postavci, mi imamo luksuz da sami pronađemo odgovarajućeg avatara, tj. lik kroz čije oči ćemo analizirati i vrednovati sve ono što se odvija u ovom svetu.

Mogućnost izbora ovde zapravo prodaje priču. Ova opcija nam daje dodatni motiv da se znatno ozbiljnije uključimo u seriju i krenemo da maštamo kako bismo se mi snašli u parku poput ovog.

3. Uliva sumnju u sve što se prikaže na ekranu

Opet nešto što smo do sad već nekoliko puta videli u projektima koje potpisuje Džonatan Nolan.

Baš kao i u Memento, The Prestige i Inception, Nolan se ovde takođe konstantno igra sa našim očekivanjima. Zašto? – Pa, zato što se ovaj pristup pričanja priče nekoliko puta do sad pokazao isplativim po Nolana. Ljudi jednostavno vole kada su non-stop uključeni u proces i primorani da mozgaju kao ludi.

Hteli mi to da priznamo ili ne, ali činjenica je da svi volimo da slažemo kockice u glavi.  Svi smo uvek raspoloženi za dobru misteriju. Svaki pravi filmofili i manijak za serije naprosto obožava kada mu neko da izazov i krene da se poigrava sa njegovim/njenim rezonom i očekivanjima.

Ko god da je pogledao makar jednu epizodu ove serije, skapirao je da u Westworld-u apsolutno ništa nije jednostavno. Svaki lik, svaka scena, svaki novi momenat u priči ima svoju drugu stranu medalje. Stvari nikad nisu transparentne. Svaka interakcija je nekako nedorečena i prepuna tih namazanih hintova koji automatski bude najgoru verziju Kafke u nama.

Smatram da je ovakva postavka definitivno jedan od glavnih razloga zašto je Westworld uspeo da generiše toliko veliko interesovanje kod svih tipova publike.

4. Kompozicija scena

Westworld je prepun fantastično koncipiranih i snimljenih scena. Daveći se prethodne 2 nedelje u ovom sadržaju, uočio sam da je ovaj novi HBO gigant prepun genejalnih momenata u kojima putem maestalnih kadrova i genijalne postavke scene dobijamo propratnu dimenziju koja nam konstatno komunicira taj prenos moći sa lika na lika unutrar samih scena.

Kao idealan primer toga, želeo bih da istaknem epizodu pod nazivom “Trompe L’Oeil” (istu možete ovde pogledati) koju potpisuje ultra-talentovani Stiven Vilijams (Stephen Williams). Iako je čitava epizoda naprosto genijalna, ono što je mene ovde kupilo je ta scena u kojoj Entoni Hopkins (Anthony Hopkins) i gospođa Knudsen (Sidse Babett Knudsen) razgovaraju o Fordovoj budućnosti unutar ovog parka. Pored toga što nam Vilijams ovde izlaže jedan pravi sudar titana, za mene je ova scena takođe važna kao i “member berries” momenat. Ovaj dijalog je bukvalno peslikan power struggle između Džodi Foster (Jodie Foster) i gore pomenutog gospodina u The Silence of the Lambs. Kako vizualno, tako i narativno. Frejm po frejm. Sve je isto, ako izuzmemo da ipak nisu isti likovi i ista priča u pitanju. Tačno se vidi da je Stiven Vilijams, uložio tonu svog vremena u gledanje i analizu Demeovog remek-dela.

No, ovakve stvari je uvek bolje videti. Evan Puchak, čovek iza jednog od mojih najomiljenijih YouTube kanala, The Nerdwriter, napravio je zaseban video esej o ovom gore pominjanom dijalogu. Ispratite dole link, njegov rad će vam sigurno mnogo više pomoći da skapirate o čemu ja ovde tačno pričam: 

5. Fantastičan kasting, još bolji performansi + preskupa produkcija

Budžet za ovu seriju je bio u potpunosti nenormalan. Svaka cena, svaki kadar, svaki detalj su osmišljeni i napravljeni tako da publici ne ostane ništa drugo nego da zine i balavi po svemu što im se prikazuje na ekranu.

Od samog starta se videlo da je HBO bio spreman da rizikuje sa ovom serijom. Glavešine iza ovog brenda su se izgleda jako popalile na ovu ideju. Jedino to može da mi objasni na koju foru je Westworld uspeo da dobije toliko mnogo novca i prostora da napravi od sebe  monstruozno veliki hit, kakav danas jeste.

Mada, i pored preskupih vizuala, Westworld i dalje ima još mnogo toga da ponudi. Ono što dodatno čini ovaj projekat toliko kvalitetnim jeste sam izbor glumaca i glumica. Gledajući spisak svih aktera koji se pojavljuju u ovom serijalu, nisam smeo ni da počnem da razmišljam koliki im je bio honorar. Al’, dobro. To sad nije ni bitno jer su se na  kraju ipak sve te investicije isplatile.

Pored ludački kvalitnog performansa legendarnog Entonija Hopkinsa o kojem sam gore već pisao, želeo bih takođe da pomenem i doprinos pretalentovane Evan Rejčel Vud (Evan Rachel Wood) i Tandi Njuton (Thandie Newton) koje su definitivno prevazišle i najluđa očekivanja. Evan je apsolutno brilijantna kao Dolores. Ona bukvalno gospodari svakom scenom u kojoj se pojavi isto važi i za Tandi Njuton, pošto u seriji ima zaista malo sekvenci u kojima se obe u isto vreme nalaze na ekranu.

Finalni utisak

Ovu su samo neki od bitnijih elemenata koji čine Westworld toliko popularnom i uspešnom serijom. Ono što se kroz sve ove stavke provlači je zapravo ta igra u kojoj mi kao publika konstantno bivamo izazvani da iznova vijamo neke sitne paterne i od njih kasnije pravimo rešenja na pitanje za koje tvorci ove serije odbijaju da nam daju odgovore. Ovakvi projekti jednostavno rade jer zapravo ne podilaze posmatačima. Oni nas non-stop forsiraju da mislimo, što danas baš i nije uobičajeno u ovoj industriji.

Sudeći po onome što sam do sad ovde video, Westworld je projekat koji se nikako neće zaustaviti na ovim uspesima. Ne. On se trenutno postavio kao HBO-ov najveći i najambiciozniji naslov, stoga je i potpuno realno očekivati da će glavešine ove kuće dogodine uložiti još više novca i truda, ne bi li obezbeli Westworld-u da u što kraćem roku postane još jedan njihov klasik.

Pošto su Džonatan Nolan i Lisa Džoj već u ovoj fazi dogovorili minimum još četiri sezone, siguran sam da ćemo u nadolazećim epizodama gledati još bolju i uzbljudljiviji avanturu, punu intrige, misterije i hiper-inteligentnih robota.

Hvala vam što ste izdvojii vreme da pročitate ovaj moj tekst. Nadam se da se i vama dopao Westoworld koliko i meni. To je to za danas, čitamo se ponovo za koji dan. Pozdrav!

Ocena: 9/10

Ispratite seriju preko HBO GO, ako kojim slučajem već niste!

Slike u tekstu su vlasništvo “HBO” i date su na korišćenje uz saglasnost “HBO Adria“.
Copyright © 2016 Home Box Office, Inc. Sva prava zaštićena. Za više informacija, kontaktirajte distributera.