Situacija sa korona virusom popravlja. Uskoro se ukida vanredno stanje, ali su i dalje na snazi mere prevencije koje bi trebalo poštovati.

Za mnoge ljude koje poznajem, karantin je bio izuzetno težak. Redovni životni ritam je narušen, a mnoge rutine u kojima uživamo su onemogućene merama prevencije širenja virusa. Da bi ostali mentalno zdravi, mnogi su bili primorani da bukvalno “reprogramiraju” sebe i prilagode se novom tempu života.

Kao neko ko već duže vreme radi od kuće i provodi većinu vremena uz video igre, filmove i serije, spadam u tu malu grupu ljudi koja se uspešno borila sa izolacijom. Naravno, tome je znatno pomogla i činjenica što živim u kući i imam veliko dvorište gde mogu da vežbam i igram se sa svojim psom.

Međutim, kao i mnogi, imao sam momente u kojima me je malo hvatala panika i gde sam počeo da se osećam kao da živim u kavezu. Zanimljiva (čitaj: paklena) stvar kod izolacije je što niko nije mogao da nas pripremi na to šta tačno da očekujemo od ove situacije, niti kako da se uspešno pripremimo na ono što nas čeka. 

U teoriji, izolacija ne zvuči tako loše: imaš vremena da prođeš kroz sve filmove, serije, igre i kurseve koje već duže vreme vučeš po raznim listama. Imaš vremena da se posvetiš sebi, redovno vežbaš i zdravije hraniš. Zapravo, kad ovako postavim stvari, izolacija zvuči kao raj, zar me? Zvuči kao ono što smo svi makar jednom mesečno poželimo: “Da mi je samo malo vremena da odem sam u šumu i iskuliram se od svega.”

Izolacija je već decenijama unazad privlačna tema filmadžijama. Pored negativnih posledica koje može imati po mentalno zdravlje, izloaciji se u filmovima prilazilo i iz drugih uglova. Postoji dosta filmova koji istražuju čak i pozitivne strane distanciranja od ljudi, pogotovo u kontekstu introspekcije. 

U nastavku ovog teksta, izlistaću vam nekoliko zaista genijalnih filmova koji fantastično obrađuju temu izolacije kako iz negativnog, tako i pozitivnog ugla. 

The Shining

Počnimo sa klasicima. Pored “Home Alone”, “The Shining” je definitivno prvi film koji većini ljudi odmah padne na pamet kad se pokrene tema izolacije. Pratiti kako Jack Torrance polako gubi razum u Overlook hotelu, u pripizdini Kolorada, je neponovljivo filmsko iskustvo koje prosto zauvek ostane urezano u pamćenju..

O filmu “The Shining” nema potrebe puno pisati. Ovaj film je toliko puta analiziran i interpretiran da smatram da se o njemu reklo sve što se moglo reći. Punih 40 godina, “The Shining“ se razvlači po svim mogućim filmskim top listama i to sa dobrim razlogom. Stanley Kubrick je napravio film koji je redefinisao horor kao žanr, a ujedno i objasnio kako se rade filmske adaptacije pisanih dela.

Iako Stephen King prezire Kubrick-ov film jer reditelj iskasapio njegovu knjigu i promenio dosta ključnih elemenata priče, smatram da je “The Shining” upravo zbog toga genijalan jer donosi novu dimenziju King-ovom delu i od već ispričane priče pravi nešto sasvim novo.

Jedan od glavnih razloga koji čine ovaj film toliko efektnim čini taj fokus na psihološko stanje likova u izolaciji. Tokom većeg dela ovog projekta, mi polako ludimo sa likovima i osećamo pritisak koji im se nabija u glavama. “Lessons from the Screenplay” YouTube kanal ovo lepo objašnjava:

Apsolutno se od starta vidi da situacija nije normalna i da ništa dobro ne može da izađe iz ovakve postavke, ali to ne čini film ništa manje zanimljivim. Čar je u putovanju, tj. razvoju priče i mentalnom teretu koji ide uz ovakav oblik izolacije.

GameSpot Universe podvlači ovo i ističe da je upravo izolacija najstrašniji i najozbiljniji faktor filma:

The Lighthouse

Baš kao i “The Shining” novi film braće Eggers se bavi negativnim uticajem izolacije na psihu. Ukoliko i dalje niste imali priliku da pogledate ovaj fantastični film za koji sam napisao veoma detaljan tekst u kojem ulazim u simboliku i elaboriram značenje svih metafora i okreta, predlažem vam da što pre izdvojite vreme za “The Lighthouse”.

Radnja filma “The Lighthouse” smeštena je u doba 1890-ih u Novoj Engleskoj i prati dva lika: Ephraim Winslow-a (glumi ga Robert Pattinson) i Thomas Wake-a (glumi ga William Dafoe). Winslow i Wake su zaduženi za brigu o svetioniku koji se nalazi na izolovanom ostrvu. Na samom početku filma, nama je jasno da je starac Wake nadređen Winslow-u koji je došao da radi kao pomoćnik.

Film je rađen u crno-beloj tehnici i sa posebnim proporcijama ekrana, te je polje gledanja ograničeno na kvadrat koji je tipičan za rane dane kinematografije, naročito za nemi film. Koliko je Eggers bio posvećen ovoj viziji govori i činjenica da je svetionik sagrađen za potrebe snimanja, te da su svi predmeti napravljeni u posebnim dimenzijama kako bi suženi kadar izgledao lepo i prirodno.

Međutim, glavni fokus filma je ipak na izolaciji i kako ona utiče na Winslow-a i Wake-a. U jednom momentu gubi se granica između realnosti i fikcije i više prosto nismo sigurni šta je java, a šta Winslow umišlja da se dešava.

Postoji mnogo različitih interpretacija ovog filma, ali “The Lighthouse” je za mene pre svega priča o identitetu, krivici, ludilu, pokušaju iskupljenja i traženja smisla. Baš kao i u “The Shinning”, mi ovde vidimo da je čovekov um njegov najveći zatvor, pogotovo ako u sebi skladišti užase i počinjena nedela. Pročitajte moju recenziju novog filma braće Eggers ukoliko želite da saznate više detalja oko simbolike i značenja filma.

Rear Window

“Rear Window” je još jedan klasik koji se bavi temom izolacije, ali na dosta drugačiji način u poređenju sa filmovima “The Shining” i “The Lighthouse”.

Priča filma “Rear Window” je jednostavna: film nas upoznaje sa znatiželjnim fotografom koji je slomio nogu i sad pošto ne može da se kreće, prinuđen je da provodi ogromnu količnu vremena u svom stanu. Fotograf zvani L.B. ‘Jeff’ Jefferies teško podnosi situaciju u kojoj se našao. On svoje vreme troši tako što uz pomoć svog jakog objektiva na fotoaparatu špijunira šta mu rade komšije. Iako se Jeff-ov voajerizam rodio iz čiste dosade, film nam ubrzo daje do znanja da je ovo riskantan hobi.

Dok je zverao po komšiliku, Jeff je slučajno primetio raspravu para koji živi u zgradi preko puta njega. Zaintrigiran kako će se situacija razviti, Jeff nastavlja aktivno da prati dešavanja u tom stanu. On ubrzo shvata da je devojka koja navodno živi u tom stanu i koja se raspravljala sa čovekom onomad, prosto nestala sa lica planete. Preplašen da joj se nešto desilo, Jeff nastavlja aktivno da špijunira dešavanja u ovom stanu, ali ga to ubrzo upliće u neželjenu situaciju.

“Rear Window” nije najpoznatiji film Alfred Hitchcock-a, ali meni je definitivno jedan od zanimljivijih. Pored fantastične režije, fotografije, izvanrednog scenarija i genijalne glume James Stewart-a, ono što ovaj film ističe je način na koji obrađuje temu izolacije. Mi u ovom filmu vidimo da u ovakvoj postavci, mašta ume da se itekako otkači.

Castaway on the Moon

“Castaway on the Moon” je veoma lep južnokorejski film koji prikazuje podjednako i dobre i loše strane izolacije. Ukoliko redovnije pratite blog, verovatno se već pročitali recenziju za ovaj film. Ukoliko niste, opisaću vam ga ukratko:

Priča ove zanimljive romantične komedije prati Kima, deprimiranog biznismena koji iz nepoznatih razloga na samom početku filma pokušava da oduzme sebi život. Kim skače sa mosta u nameri da se ubije, ali mu to mu ne polazi za rukom. Umesto da potone na samo dno reke Han, Kim nekim čudom izranja na nepoznatu plažu.

Pre nego što skapira da mu pokušaj samoubistva nije uspeo, Kim shvata da ga je voda izbacila u pravu nedođiju. Tačnije, na jedno malo ostrvce blizu Seula, gde bukvalno nema žive duše. Pošto mu uzbrzo postaje kristalno jasno da je samo pitanje momenta kada će umreti od gladi u ovoj divljini, Kim pokušava na razne načine da prizove pomoć. Iako suicidalan, Kim nije voljan da se pati na ovaj način. 

Dere se iz sve snage, pravi SOS znake, dimne signale, ali niko se ne odaziva. Svuda oko njega je ipak samo voda.

Frustriran situacijom koja ga je snašla, Kim polako počinje da prihvata svoju sudbinu i prilagođava se životu na ovom ostrvu. Iako se na početku osećao kao da je proklet, Kim se preporodio u izolaciji na na ostrvu. On je naučio da uživa u malim stvari i otkrio je novi smisao življenja.

Naravno, ovo je samo kratak opis onoga što se dešava u ovom filmu. Pored Kima, “Castaway on the Moon” se takođe vrti i oko jedne čudne agorafobičarke koja je iz nekog nepoznatog razloga fascinirana mesecom. Fokus je na tome kako oba lika u sopstvenoj izolaciji pronalaze način da opstanu i uživaju u jednostavnim stvarima, ali isto tako i na njihovoj potrebi za kontaktom sa ljudima koji žive na sličan način kao oni.

Cast Away

Nije postojala opcija da se Tom Hanks ne nađe na ovoj listi, pogotovo što je imao tu nesreću da zajedno sa svojom suprugom zapati korona virus. Nakon što su Rita i Tom dobili rezultate, proveili su dve nedelje u bolnici u Kvinslendu u Australiji. U vreme pisanja ovog teksta, Tom i Rita su obavestili javnost da su se izlečili od korone i da se se sad nalaze u samoizolaciji u istom gradu. 

Ako je išta naučio od filmova kao što su “Cast Away” i “Terminal” u kojima faktički 90% vremena provodi sam sa sobom, Tom onda sigurno dobro podnosi samoizolaciju. 

“Cast Away” je fantastičan film koji i dan danas iskače na svakom ćošku. Scene iz ovog filma u kojima Tom piše po kamenu i gde se dere “I’m sorry, Wilson!” su postale deo pop kulture, a ujedno i izuzetno popularni “meme-ovi” koji se danas mogu videti svuda po Internetu. 

Za razliku od većine prethodno navedenih filmova na ovoj listi, “Cast Away” ne prikazuje nužno negativnu stranu izolacije. Da, postoji zaista mnogo scena gde Tom pati i pokušava da se izbori sa negativnim emocijama koje ga preplavljuju, ali isto tako postoji i dosta momenata koji nam govore da je Tom naučio jako mnogo u izolaciji, što o sebi, što o pravim vrednostima života.

“Cast Away” je fantastičan film koji ima mnogo kvalitetnih momenata introspekcije. Pored toga, Hanksova gluma je toliko dobra da tokom čitavog trajanja “Cast Away” imamo osećaj kao mi zajedno sa njim proživljavamo njegovu muku na pustom ostrvu.

Gravity

“Gravity” je 2013. godine uspeo da osvoji veliki broj prestižnih filmskih nagrada, među kojima se našlo čak 7 Oskara. Alfonso Cuarón je fantastičan reditelj i scenarista koji se nakon ultra-uspešne apokaliptične drame “Children of Men” odlučio pozabaviti temom svemira i izolacije u njegovom novom fimu. 

Priča filma “Gravity” vrti se oko doktorice Ryan Stone, koja  prvi put leti u svemir. Njoj društvo pravi iskusni astronaut Matt Kowalski, kome je ovo poslednja misija pred penziju. Ono što je trebalo da bude rutinska “šetnja u svemiru”, odnosno popravka teleskopa, ubrzo se pretvara u pravi pakao kada komadići određenog ruskog satelita pogađaju njihov šatl i ostavljaju ovaj dvojac kao jedine preživele od čitave posade da besciljno lutaju svemirom. Iako joj tehnički jedino preostaje da u svom astronautskom odelu plovi svemirom dok joj ne iscuri kiseonik, Ryan se svim silama bori da osmisli plan kako da se vrati na Zemlju.

Kao što možete zaključiti iz opisa, doktorka Ryan je glavna figura filma i čitav projekat se faktički vrti oko njenog prvog iskustva u svemiru koje nije pošlo po planu. Pored toga što vidimo kako Sandra Bullock koristi svoju ulogu života da pokaže svoj talenat, ono što ovaj film čini posebno interesantnim jeste ta neiscrpna želja za životom koju Ryan ima, kao i momenat snalaženja u nepoznatom.

Naravno, ako ste čitali moju recenziju o ovom filmu na blogu, verovatno znate da “Gravity” nije Cuarón-ov najbolji film. Iako “Gravity” ima zaista dosta interesantnih momenata, pogotovo kad su vizuali u pitanju, ne može se reći da film nema problema i da priča nije puna jeftinih klišea. Međutim, ako vas zanima tema izolacije i želite da gledate filmove koji makar u nekim aspektima dobro obrađuju ovu temu, onda verujem da ćete imati u sebi dovoljno strpljenja da oprostite Cuarón-u sve atipične propuste koje je napravio u ovom filmu.

Moon

“Moon” je jednostavan, a opet izuzetno moćan film koji iz nekog razloga ne uživa u popularnosti koju zaslužuje. Od momenta kad sam prvi put pogledao ovaj film, nisam propustio priliku da ga preporučim svima koje poznajem. 

Astronaut Sam Bell je protagonista ovog filma i mi ovde pratimo njegovu solo misiju na Mesecu. Sam je stacioniran na Mesecu već tri godine i njegov posao se vrti oko održavanja mašina koje izvlače ogromne količine helijuma sa Meseca i šalju ih na Zemlju, gde se ovaj element sad koristi kao alternativni izvor energije. 

Iako radi važan posao, Sam je potpuno sam na ovoj stanici. Dobro, robot GERTY mu donekle pravi društvo, ali Sam opet nema nikakav kontakt sa živim bićima.

On je prepušten sebi. Kao što možemo videti u prvih 15 minuta filma, Sam je veoma kreativan i disciplinovan. On ima odličnu rutinu, a pored toga i dobro pripremljen na ovakve uslove. Sam uspeva sebe da zabavi i drži zauzetim, ali kako vreme odmiče, situacija počinje da se komplikuje. Dve nedelje pre završetka ugovora i odlaska kući, Sam primećuje da njegov um počinje da se igra sa njim i shvata da više nije siguran šta je java, a šta san.

Duncan Jones-ov debitantski film na fantastičan način analizira stanje uma i rutinu individue koja živi značajan broj dana u potpunoj izolaciji od svega. U filmu “Moon”, mi zajedno sa glavnim likom, prolazimo kroz razne faze njegove psihe i ulazimo u dubinu svih onih negativnih elemenata koji nas mogu zadesiti u izolaciji.

Ovo je definitvno “one-man-show”, ali to ne znači da film nije uzbudljiv. Sam Rockwell je apsolutno razvalio ulogu Sam Bell-a i učinio da ovaj niskobudžetni projekat bude znatno uspešniji nego što je Duncan Jones očekivao. Ispratite ovu maestralnu karakternu studiju izolovanog astronauta, ako već niste! 

The Martian

Inspirisan istoimenim romanom koji je napisao Andy Weir, “The Martian” nas po ko zna koji put već na ovoj listi stavlja u čizme astronauta koji sam luta svemirom. Da budem precizniji, Mark Watney je centralna figura ovog filma i pratimo neverovatnu situaciju u kojoj se on našao. 

Tokom rutinske misije na Marsu, posada svemirskog broda Ares dolazi u kontakt sa jezivom olujom koja prisiljava ekipu da ekspresno nestane sa Crvene planete. Međutim, u procesu evakuacije, Mark Watney se gubi u oluji i ekipa biva primorana da napusti Mars bez njega. 

Ostavljen da se sam snalazi na nenastanjenoj planeti, Mark ulaže ogromne količine napora da pronađe način kako da preživi na Marsu i uspostavi kontakt sa Zemljom.

Ukoliko vas zanima tema izolacije, ovaj film je onda definitivno vredan vaše pažnje. Iako ima nekoliko slabijih momenata, “The Martian” je svih 145 minuta svog trajanja zanimljiv, što je zaista impresivno jer 90% vremena mi isključivo gledamo Matt Damon-a kako šeta po Marsu, popravlja stvari i neguje svoju baštu. Ono što je posebno interesantno ovde i što čini ovaj film drugačijim od ostalih na ovoj listi, jeste sam teren na kojem se nalazi protagonista.

Iako “Moon” i “Gravity” obrađuju temu izolacije u svemiru, oni to rade na drugačiji način od “The Martian”. U filmu “Moon”, Sam Bell se nalazi na odličnoj svemirskoj stanici i svi glavni elementi za život su tu, što baš i nije slučaj kod “The Martian”. U filmu “The Martian”, astronaut Mark Watney mora podjednako jako da se bori sa negostoljubivim terenom kao i sa izolacijom. Mark je primoran da kalkuliše svim resursima i uloži ogromne količine truda da održi sebe u životu do sledeće misije koja dolazi na Mars. To je posebno interesantan momenat koji ovom filmu daje vrednost.

Iako Ridley Scott ima dosta iskustva sa filmovima čija se radnja dešava u svemiru, on je takođe neko ko pošteno ume da uprska dobar projekat. Ovog puta to nije slučaj. Ridley je fantastično izneo “The Martian” i učinio ovu solo misiju i borbu itekako atraktivnom. Obavezno ispratite “The Martian”!

Room

Ne brinite, ne mislim na taj “The Room”. Zašto bih vam na ovoj listi preporučivao film koji se ne bavi izolacijom, a pritom je proglašen za najgori ikada? Ostvarenje na koje mislim je iz 2015. godine, a režirao ga je Lenny Abrahamson.

Ukoliko pogledate trejler filma, delovaće vam kao triler ili čak horor. Međutim, na jedan čudesan način, ovaj film u fokus stavlja roditeljstvo i prirodan nagon koji majke imaju – da zaštite svoje dete i omoguće im zdravu osnovu za rast i razvoj.

Film je adaptacija romana Emma Donoghue koja ga je i prilagodila i pretvorila u scenario. Priča prati majku i sina koji su oteti i držani u zatočeništvu zajedno. Punih sedam godina, oni provode svoje dane zatvoreni u jednoj sobi. Želeći da zaštiti svoje dete koliko god da je to moguće, Ma (glumi je Brie Larson) podstiče svog sina (glumi ga Jacob Tremblay) da se poveže sa stvarima u sobi i da otkriva svet oko sebe. A svet, to je samo ta soba i ništa van nje ne postoji.

Veoma je dirljivo i potresno gledati kako Ma pokušava da minimalizuje traumu koju će njen sin Jack da povuče iz ranjivog doba detinjstva. Svaki momenat dana, ona se trudi da od jedne prostorije stvori bajku i bezbedno okruženje. Posebno je zanimljivo pratiti film kroz naraciju i poziciju Jack-a. Kao publika, mi se povezujemo sa njegovom perspektivom, što nas tera da se dublje povežemo i zaista proživimo sve sa glavnim likovima.

Glumački performans Larsonove i Tremblay-a je sjajan. Larson je i dobila Oskara za najbolju glavnu glumicu. Tremblay, koji je tada imao samo devet godina, neverovatno je dobro izneo ulogu, pogotovo kad je reč o prikazivanju one dečije radoznalosti i poimanja sveta oko sebe.

Gledajte obavezno “The Room”, za mene je ovo jedno od najboljih modernih remek-dela! 

Panic Room

Za kraj, jedan nedovoljno hvaljen film. Pre 18 godina, David Fincher izbacio je psihološki triler pod nazivom “Panic Room” u kom pratimo Jodie Foster i Kristen Stewart koje su se zaključale u šok sobu (sklonište?) u svojoj novoj luksuznoj kući kako bi se zaštitile od grupe provalnika. Međutim, kako film teče, ispostavlja se da provalnici traže nešto što sam nalazi baš u toj šok sobi, te su Foster i Stewart primorane da se igraju mačke i miša sa osobama koje planiraju da ih terorišu.

Iako se ovaj film dosta razlikuje od ostalih filmova na ovoj listi, odlučio sam se da ga ipak uključim ovde jer obrađuje temu neželjene izolacije. Mnogi ljudi sa kojima sam pričao o tome kako se snalaze u karantinu pričali su mi da imaju osećaj kao da su u nekoj ćeliji, kao da su zatvoreni u skloništu i da im to nije ni malo prijatno. 

Mislim da ovaj film odgovara tom osećaju. Pored toga što je Fincher uspeo još jednom da snimi triler od kojeg se diže kosa i koji nas tera da se noktima držimo za fotelju dok gledamo kako Jodie Foster hrabro i taktički ulazi u borbu sa provalnicima, ono što ovaj film dodatno čini interesantim jeste taj osećaj zatočeništva.

Iako su Foster i Stewart bezbedne u svojoj šok sobi, ta neizvesnost u vezi sa vremenom koje će morati da provedu u izolaciji je nešto što stvara tenziju tokom čitavog filma. Obe znaju da ne mogu ovako doveka i da mora da se rizikuje ne bi li se rešila situacija, na ovaj ili onaj način.

Naravno, takav rezon kad je korona virus u pitanju baš i nije preporučljiv, ali je svakako interesantno posmatrati film u kojem se izolacija predstavlja na malo drugačiji način. Uz sve to, “Panic Room” krasi i poslednji dobar performans Jodie Foster, što je samo još jedan u nizu razloga zašto vredi pogledati ovaj film.

Za kraj

Hvala vam što ste izdvojili vreme da pročitate moj novi tekst. Nadam se da su vam moje preporuke inspirisale i da ćete uzeti da pogledate neki od filmova sa ove liste. Naravno, ovo nisu SVI filmovi koji se bave temom izolacije. Odlučio sam se da se trenutno fokusiram na ovih 10 jer smatram da nema smisla da tekst ide u nedogled. 

Ukoliko ste željni još sličnih preporuka, evo nekoliko filmova koje ću verovatno malo kasnije dodati ovoj listi: “Home Alone”, “Cube”, “Oldboy”, “Buried”, “Green Room”, “I Am Mother”, “Mustang”, “The Exterminating Angel”.

Koji su vaši favoriti?