Svako voli dobru misteriju. Pogotovo kad je ona centrirana oko kakvog dobrog ubistva. Ništa slađe nego kad mi kao publika dobijemo priliku da zajedno sa protagonistima knjige/filma/serije rešimo neko ubistvo. Ništa čoveka ne može toliko čvrsto da drži zakucanim pred TV ekranom kao serija sa tim “Whodunit?” zapletom.

Gledam u tebe, Dejvide Linče (David Lynch).

Prokleti Twin Peaks, mesecima me je proganjalo pitanje: “Ko je ubio Loru Palmer (Laura Palmer)?” – Do te mere da sam bukvalno razvio sposobnost da svaku konverzaciju, bila ona o cveću, solarnoj energiji, globalnom zagrevanju, sportu, stopi nezaposlenosti ili drveću, okrenem na Twin Peaks. Nije postojao scenario u kojem nisam mogao da provučem: “Da, da, super – nego, šta se sad dešava sa agentom Kuperom? Gde je on? Govori, ako za Boga znaš!”

Znam, bolesno.

Ne znam zašto, al’ ja jednostavno obožavam da se gubim u takvim pričama. Iz nekog razloga, neverovatno mi je zanimljivo da konstantno prevrćem scene u glavi, iznova analiziram sve dijaloge i tražim detalje koji će mi dozvoliti da rešim misteriju pre nego što to serija uradi za mene.

Ima ogromnu potrebu za tim “A-HA!” momentom.

Što se mene tiče, ovakvih serija nikad dosta. Batalite superheroje – dajte još dobrih krvavih misterija! 

The Killing, Broadchurch, The Fall, Luther – ovo su samo neki od “novijih” serijala koji se fantastično koriste ovom gore pomenutom “whodunit” formulom.

Propast televizijske misterije

Nažalost, pored ovih navedenih, nema nešto preterano mnogo dobrih naslova koji funkcionišu po ovom principu, a uspeli su da održe kvalitet duže od jedne sezone. Takav je slučaj bio sa True Detective i Dexter-om. Problem kod ovakvih serija je što publika bukvalno ne prašta niti jednu glupu sekvencu. Na primer, True Detective je zaista krenuo ambiciozno, svi su obožavali prvu sezonu, al’ je druga bila toliko kriminalno loša da je masa tih “zadrtih fanova” jednostavno odjednom zamrzela seriju.

True Detective je postao pravi trn u oku ljudima koji stoje iza brenda HBO. Iako su nakon nadrealnog uspeha prve sezone krenuli da planiraju još minimum 5 sezona, neočekivani negativni komentari i kritike vezane za drugu sezonu su im ipak sabotirali sve planove vezane za ovaj projekat. HBO je shvatio da je njihova zlatna koka u ovom žanru iznenada umrla i da je vreme da krenu da razvijaju neku potpuno novu priču.

Poučeni prethodnim iskustvom, ljudi na vodećim funkcijama unutar ove kompanije shvatili su da nije baš pametno zaletati se u startu i praviti dugogodišnje planove oko koncepta koji zahteva velike izmene iz sezone u sezonu. Oni su uočili da je ipak pametnije fokusirati se na kvalitet, a ne kvantitet – stoga sav fokus biva naglo prebačen na mini-serije.

Big Little Lies – TV misterija od koje se u startu mnogo očekivalo

“Big Little Lies” je novi naslov koji obećava dobru televizijsku misteriju. Ovo je jedan od projekata u koje HBO danas ulaže ozbiljne nade, što je definitivno dobra vest za sve nas koji smo gladni dobrog “Whodunit?” projekta. Nakon fantastičnog uspeha mini-serije “The Night Of”, ostala je ta neka praznina koju je HBO morao da popuni. Baš u tom triler žanru.

Iako se strukturalno razlikuje od sadržaja koji inače proizvodi ova producentska kuća, ljudi iza znaka HBO su u startu pokazali da je “Big Little Lies” definitivno serija za koju smatraju da će biti njihov novi veliki hit. Glavešine ove televizijske/producentske kuće sa velikim samopouzdanjem guraju ovaj projekat pred ljude kao njihovu novu zlatnu koku.

Naravno, pošto svi znate da sam ogroman ljubitelj serija, kao i originalnog sadržaja koji dolazi iz HBO kuhinje – nisam mogao da odolim, a da ne istražim o čemu se ovde radi. Videvši da je ovaj projekat okupio imena poput Nikol Kidman (Nicole Kidman), Laura Dern (Laura Dern), Ris Viterspun (Reese Witherspoon), Adam Skot (Adam Scott), Zoi Krevic (Zoë Kravitz) i Aleksandar Skarsgard (Alexander Skarsgård) – znao sam da, ako ništa drugo, makar vredi pogledati najavu za isti koja iskače na svim mogućim kanalima. Takođe, kad sam još provalio da režiju na svim epizodama potpisuje fantastični kanadski reditelj Žan-Mark Vale (Jean-Marc Vallée), koji je sa gore pomenutom Ris odradio sjajan posao na filmu “Wild” – odlučio sam se da “Big Little Lies” ipak dodam na svoju “watch” listu.

O čemu se ovde radi?

Kad sam malo više krenuo čitam o samoj seriji i repriziram trejler – shvatio sam da je “Big Little Lies” doslovno vuk u jagnjećoj koži. Iako na prvu loptu deluje dosta naivno, ovaj projekat itekako poseduje velike, oštre zube. Za one koji nisu upoznati sa konceptom, “Big Little Lies” serija je zasnovana na istoimnom bestseleru koji potpisuje Lien Moriarti (Liane Moriarty). Predstavljena kao mračna drama, sa primesama crnog humora – ova serija nas kroz niz flashback-ova upoznaje sa tri žene iz Montereja, malog gradića severne Kalifornije, čije prijateljstvo vodi do određenog zločina, koji nam još uvek nije poznat u detalje.

“Big Little Lies” je jedna od onih misterija/drama koje mnoge bitne elemente drže u mraku. Mi ovde ne znamo tačno ni o kakvom zločinu je reč, niti ko su žrtve i počionici. Jedino što nam je jasno jeste ko su igrači i gde je problem nastao. Takođe, ono što nam je jasno od samog starta jeste da je upravo taj zločin koji čekamo da vidimo posledica rivalstva i tajni koje okružuju gore pomenuti trio.

Savršena postavka za sve one prave TV detektive.

Ovakva platforma publici daje i više nego dovoljno prostora da mašta i smišlja šta je uzrok zločina, pre nego što im Žan-Mark Vale to pokaže. Ako ste ljubitelj “whodunit” serijala, obradovaće vas činjenica da zapravo svaka od ove tri protagonistkinje može biti počinjitelj zločina o kojem se non-stop priča u seriji. Svaka od njih ima svoj teret koji vuče za sobom. Madlin Mekenzi gaji animozitet prema novoj supruzi njenog bivšeg muša, Selest Rajt se bori sa demonima svog supruga, a Džejn Čapman beži od svoje mračne prošlosti koja je i dan-danas drži budnu noćima. Dakle, svaki od ovih tereta može biti temelj na kojem je sagrađen zločin koji čekamo da vidimo.

“Big Little Lies” je više od klasične tv misterije

Iako nam je od samog starta predstavljeno kao da je taj zločin glavni momenat serije, što više gledam, shvatam da on zapravo pada ne u drugi, već u treći plan.

“Big Little Lies” je pre svega fantastična karakterna studija tri žene koje imaju specifične probleme, a koji se danas bukvalno mogu naći u svakom desetom domu.

Iako počinje kao najgori kliše, “Big Little Lies” je fantastičan projekat koji zapravo zadire duboko iza tog “kalifornijskog urbanog života” i bavi se traumama likova koji su doslovno ogledalo savremenog društva.

Svaka od ove tri glavne figure spolja deluje kao da živi jednim lagodnim i jednostavnim životom. Na prvi pogled, sve je nekako idilično. Međutim, što više priča odmiče, mi vidimo da je situacija zapravo daleko od toga. “Big Little Lies” vrlo smelo ilustruje činjenicu da i bogati imaju probleme. Finansijska sigurnost ne obezbeđuje zapravo lagodan život. Ta tvrdnja je podvučena više puta u ovoj seriji.

Nisu svi problemi više srednje klase isključivo vezani za finansije i preljubu. Ima tu mnogo ozbiljnijih stvari. Neki problemi idu mnogo dalje od toga. A što je najgore od svega – iako se same bore sa tim jezivim problemima, te žene zapravo ne vide ko u takvim situacijama najviše strada.

Tako je – deca.

Memorabilni performansi koji dodatno daju na važnosti i kvalitetu fantastičnog scenarija

Zahvaljući fantastičnom kastingu, svaka od ovih poruka nam je jasno prikazana kroz niz zaista genijalnih perfromansa. Nikol Kidman je fantastična kao Selest koja pokušava na sve moguće načine da opravda i razume toksični odnos koji ima sa svojim mužem. Iako generalno nisam njen fan, moram biti iskren i priznati da je dotična zaista ubila ovu ulogu. Svaka njena scena je vredna višestrukog repriziranja. Pogotovo ona u epizodi 5 (Once Bitten) kad sedi kod psihijatra i odbija da prizna da ima problem. Sama pomisao na tu scenu me tera da se iznova sav nakostrešim.

Nikol fantastično ulazi u ultra-komplikovan i slojevit lik Selest i vrlo odmereno oslikava svaku crtu njene konfuzne ličnosti. Nikol, u kombinaciji sa Aleksandrom Skarsgardom, ovde stvara neke od najoštrijih momenata koji se danas mogu videti na TV-u. Iako zapravo niti u jednoj sceni nema tone krvi, niti bilo kakvog nasilja kao što imamo priliku da vidimo u npr. Game of Thrones – materijal koji se ovde promoviše svakako spada u pravi horor, jer verno oslikava užase koji se sigurno mogu na dnevnom nivou pročitati u svakim drugim novinama.

Ono što je posebno važno kod ovih scena jeste što nisu nimalo u službi provokacije publike. Žan-Mark Vale daje sve od sebe da ne pravi budalaštinu od svoje serije, već da je postavi tako da ljudi shvate gde leži problem, ko ga inicira, koji su sve okidači i zašto velika većina žena u ovakvim situacijama bira da ipak drži jezik za zubima, iako je to najgore nešto što u datim momentima može da uradi. No, dosta o tome – treba ostaviti nešto da i sami primetite u seriji.

Kad već pričam o kvalitetu glume, napomenuo bih da Ris Viterspun takođe briljira kao Madelin koja se zapravo izgubila u sopstvenim izborima u životu. Izgleda da ona i Žan-Mark imaju sjajnu hemiju pošto dotična, baš kao i u filmu “Wild”, uspeva ponovo da nadmaši sebe i pruži nam jak i memorabilan performans, kakav baš i nismo navikli da dobijamo od nje.

Iako su Ris i Nikol noseće figure ove serije, svakako treba pomenuti i mlađi deo kastinga, koji tako znatno doprinosi kvalitetu ove serije. Ijan Armitaž (Iain Armitage) je odličan kao Zigi. Takođe, treba pomenuti i sjajnu Darbi Kemp (Darby Camp) koja se super snašla u ulozi Kloi.

Inventivan način pripovedanja – muzika kontroliše narativ

Kao što napisah u recenzijama za filmove Dallas Buyers Club i Wild – Žan-Mark Vale je fantastičan filmski profesionalac koji itekako ume da ispriča priču na jedan nov i inteligentan način. Vale još jednom uspeva da prikaže kompleksne subjekte sa kojima će se publika vrlo lako konektovati. On još jednom uzima u ruke namučene individue, guli im sve slojeve i pruža nam priliku da formiramo jedan dubok i intiman odnos sa osobama koje izgubljeno tragaju za lekom protiv svojih dubokih rana.

Ono što je posebno interesantno u vezi sa ovom serijom jeste da ovde muzika igra veoma važnu ulogu. Gledajući epizodu za epizodom, uočio sam da muzika zapravo služi kao prozor kroz koji možemo da virnemo i vidimo šta se dešava unutar likova u određenim sekvencama. Muzika ovde ilustruje sva ona osećanja koja nam nisu direktno iskomunicirana dijalogom ili monologom.

Zaintrigiran ovim detaljem, krenuo sam malo više da tražim po netu na ovu temu.

Skrolujući kroz prvih nekoliko rezultata, naleteo sam na intervju u kom Žan-Mark Vale i Su Džejkobs (Sue Jacobs) potvrđuju moju teoriju. Kako kaže duo: “U Big Little Lies, drama koja prati svaku od ove tri protagonistkinje je suptilno ispričana kroz muzičke numere koje se provlače u pozadini u njihovim scenama.”

Npr, “Cold Little Heart” je pesma koju najviše puta čujemo u ovoj seriji, a kako tvrdi reditelj: “Ona oslikava ono što je zajedničko za sve tri ove žene, a to je činjenica da pokušavaju da budu nešto što zapravo nisu.” Sad kada ponovo slušam numeru preko YouTube-a, primećujem da u istoj postoje stihovi: “Did you ever notice, I’ve been ashamed. All my life, I’ve been playing games, We can try to hide it, It’s all the same, I’ve been losing you, One day at a time, Bleeding, I’m bleeding, My cold little heart, Oh I, I can’t stand myself” – ima smisla.

Zaključak

Iako počinje izuzetno slabo i sastoji se od svega 7 epizoda, “Big Little Lies” definitivno važi za jedan od onih naslova kojima svakako treba dati šansu. Što više gledate, sve ćete više ceniti kvalitet koji se promoviše u ovom materijalu. Žan-Mark Vale je fantastičan reditelj koji je još jednom uspeo da izvuče maksimum iz svakog lika i dijaloga koji mu j dostavljen. Obavezno ispratite ovaj projekat jer se zaista bavi prebitnim temama.

Slike u tekstu su vlasništvo “HBO” i date su na korišćenje uz saglasnost “HBO Adria“.
Copyright © 2016 Home Box Office, Inc. Sva prava zaštićena. Za više informacija, kontaktirajte distributera.