Pošto nisam dugo, smatram da je vreme da ponovo posvetim jednu recenziju ljubiteljima “trash” horor filmova. “Evil Dead II” uživa u reputaciji apsolutnog klasika kada je u pitanju horor/komedija žanr. Ovaj film je toliko bizaran i lucidan da se tačno ne može sa sigurnošću tvditi ni da li je u pitanju nastavak ili rimejk, pošto je druga polovina ovog ostvarenja u kontradikciji sa pričom iz “The Evil Dead“.
Razlog zbog kojeg toliko volim horor / komedija kombinaciju jeste zato što nas po svojoj konstrukciji iznenađuje, gađajući u najprimitivnije, tačnije refleksne devole mozga, terajući nas u jednom trenutku da se zaprepastimo od straha, a u drugom već da krenemo u histerični smeh. Sem Raimi (Sam Raimi) je gospodar ovog žanra, nudeći na prvi pogled bizarne i prenasilne eksploatorske filmove koje kada se malo dublje upustimo, možemo da tumačimo kao izuzetno dobro formirane satire.
Većinski deo publike će ovaj prenaglašeni i prenasilni sklop konstanog krvoprolića i letenja udova momentalno odbaciti i proglasiti ga kompletnim smećem, dok će nekolicina uživati u njegovoj jeftinoj, lucidnoj i sarkastičnoj predstavi.
Priča filma počinje tamo gde nas je prvi film ostavio, ustvari i nije baš tako jer se ne slažu neki segmenti, no nije ni bitno, “Evil Dead II” se lako prati i bez ikavog znanja o prethodnom ostvarenju.
Grupa mladih kampera na odmoru u jednoj vikendici u sred šume pronalaze Nekronomikon, poznatu još kao i “knjigu mrtvih” i slučajno prizivaju zle duhove koji kreću da kolju i terorišu sve oblike života koji im se nađu na putu. Dok svi padaju kao lake žrtve i njihove utrobe i udovi lete na sve strane, momak po imenu Eš jedini uspeva koliko toliko da se izbori i preživi, ali su mu šanse iz minuta u minut sve slabije i slabije.
Film je prepun izuzetno jeftinih specijalni efekata što je u principu i njegov najbolji komični adut. “Evil Dead II” kroz svoje trajanje nudi izuzetno eksplicitne i podjednako urnebesne nasilne sekvence koje su toliko očajno odrađene da prilično jasno ističu satiru koju je reditelj želeo da prikaže. Nikada u debilnijem kontekstu nećete videti odrubljivanje glave, višeminutno besciljno prskanje krvi na sve strane, kao ni demonski obuzetu ruku koja pokušava da ubije vlasnika tela čiji je deo.
Nasilje u filmu je doterano do tih granica da u nekom momentu prestaje da bude zastrašujuće i mučno i jednostavno postaje urnebesno jer što više film odmiče, reditelj konstatno gura granice, dajući nam izuzetno dobro prekrivene urnebesne omaže na mnoštvo kultnih ostvarenja.
“Evil Dead II” je izuzetno zabavan film jer se trudi da pomoću eksplicitnih sekvenci ne bude šokantan i strašan već urnebesan, što smatram da je Raimiju svakako pošlo za rukom. Ovaj projekat predlažem isključivo ljubiteljima trash filmova jer nisam baš siguran da će šira publika uspeti da vidi “Evil Dead II” kao satiru kakva ona zapravo jeste.
Ocena: 8/10
Slični članci
@rkeceli
Preterano obožavam ovaj film. Jedan od mojih najomiljenijih horora. Ja sam uz ovakve filmove odrastao. Ovaj film svaki filmofil mora imati u svojoj kolekciji.
Goran Mirković
Apsolutno se slažem.
baberunner
Evil Dead nije trash.
Goran Mirković
Produkcijski jeste i zato ga tako i svrstavaju.
baberunner
Ne postoji produkcijski trash, već realizacijski.
Ti ne praviš razliku između low budgeta i trasha. Čuo si valjda za Jima Wynorskog.
I ko relevantan ga smatra trashom? Ko je taj čija se reč poštuje, a da ga gura u trash? Ko se nagledao horora, povukao crtu, pa ispod crte ostao Evil Dead?
Evil Dead ima i priču i likove, a ispod svega satirični podtekst, što se nikako ne uklapa u trash.
VincentPrice
apsolutno si u pravu, jer prvi put pročitah da je "Evil Dead II" trash i nekakva satira. to je blasfemija. film je imao budžet 3,5 miliona dolara i efekti su za to vreme odlični.
Pingback: Kakav je film? » My Name Is Bruce (2007)
Pingback: Kakav je film? » Abraham Lincoln: Vampire Hunter (2012)
Pingback: Kakav je film? » Oz the Great and Powerful (2013)
Pingback: Kakav je film? » Drag Me to Hell (2009)
Pingback: Kakav je film? » Raising Arizona (1987)