U  prethodnih  15  godina  jasno su se iskazali  glumačko-režiserski dvojci, karakteristični  po velikom broju zajedničkih projekata.  Skorseze (Martin Scorsese)  i  Dikaprio (Leonardo DiCaprio), Barton (Tim Burton) i  Dep (Johnny Depp) kao  i  Ridli Skot (Ridley Scott) i  Rasel Krou (Russel Crowe).  Počevši sa Gladijatorom, snimili su 5 filmova.  Zasnovan na noveli  Pitera Mejla (Peter Mayle), film  ’’Dobra  godina’’  je njihov potpuno atipičan ,a  možda i najrizičniji, projekat.

Maks Skiner je nemilosrdni londonski broker, kome su novac i prestiž jedini životni ciljevi.  Kada sazna da je njegov stric Henri preminuo i da je on jedini naslednik imanja u Prvansi, odlazi  u Francusku sa jasnom namerom da proda dvorac, vinograd  i  imanje na kojem je provodio leta kao  dečak. Međutim, kada se ponovo nađe u poznatom okruženju  i  upozna prelepu Fani Šenal, jak osećaj nostalgije  nateraće ga  da uspori   i  preispita sopstveni način života.

Ridlija  Skota vezujemo za velike, eksplozivne projekte   brzog tempa. Vidi se da ovde nije na domaćem terenu!  On i scenarista Mark Klajn (Mark Klein), na ovom projektu ili temi,  daju  nam  niz  nepotrebnih i neusklađenih scena, što  pretežno ostavlja utisak  neuverljivosti.  Ni Rasel Krou ne briljira!  Njegov performans u ovom filmu je  ekvivalentan   ’’slonu  u staklari’’.  Trapavo i neartikulisano, nedovoljno  detaljno i postepeno, oslikava  promenu  u  Skinerovom načinu razmišljanja, što kao nedostatak  možemo da pripišemo i scenariju. Nedostatke u  glavnoj  ulozi, dobrim delom pokrivaju dobre izvedbe sporednih uloga.  Albert Fini (Albert Finney) kao simpatični stric Henri, i talentovani Fredi Hajmor (Frededie Highmore) u ulozi mladog Maksa Skinera. Treba izdvojiti Didijea Burdona (Didier Bourdon) u ulozi odlučnog Dufloa, dugogodišnjeg vinogradara ovog imanja   i  posebno zanosnu Marion Kotijar (Marion Cotillard) koja, u ovoj   filmskoj  ulozi, zaista predstavlja idealan model francuske lepotice.

Ono što ’’vadi ’’ ovaj  film  jeste vizuelni faktor. Direktor fotografije Filip Le Surd  (Philippe Le Sourd) nizom  prelepih kadrova  Provanse  pokazuje da Francuska nije samo Pariz i Ajfelov toranj. Montažer Dodi Dorn (Dody Dorn) izuzetno dobro kombinuje  upravo te kadrove,  u jedan sporiji tempo i samim tim daje filmu preko potreban mir i umerenost.

Generalno gledano, ’’A Good Year’’ je nekoherentan projekat, prepun klišea, kojem  nedostaje  znatan broj   suštinskih elemenata. Pored svega, film je iskren, snimljen sa dobrom namerom  i   postavlja  izuzetno  bitna  pitanja  ljudima  modernog  sveta.  Šta je važnije – lična sreća ostvarena u najprirodnijem principu ili priznanje  u  očima  gomile usamljenih nesrećnika  obučenih u skupa odela.

Ovo  ostvarenje  ima ’’ono nešto’’ što ćete,  iako ne preterano  impresionirani prvim gledanjem, želeti naknadno da otkrijete.  Vraćaćete mu se posle izvesnog vremena   i  naučiti da ga   cenite, sa svim manama i vrlinama.  Možda je ’’Dobra Godina’’ kao  vino –  treba ga pustiti da odstoji!

 Ocena: 6/10

autor recenzije: Bojan Gačić