“Stranger Than Paradise” je u očima svakog ljubitelja nezavisne filmske produkcije remek-delo, dok je kod ljudi koji prate pop kulturu i obožavaju mejnstrim Holivudsku kinematografiju, viđen kao najgora noćna mora. “Stranger Than Paradise” je definitivno film u kojem je Džim Džarmuš (Jim Jarmush) iskristalizovao svoj distiktivni stil koji ga je učinio jednim od najpoznatijih i najcenjenijih reditelja nezavisne filmske scene.

Priča filma “Stranger Than Paradise” otpočinje dolaskom mađarice Eve u Njujork kod svoga rođaka Vilija na desetak dana, kao usputna stanica i odmor pre odlaska kod svoje dalje rodbine u Klivlend. Vili se stidi svog mađarskog porekla i prilično je kivan na Evu jer je po originalnom dogovoru treba znatno kraće da se zadrži kod njega u stanu. Eva ignoriše loše manire domaćina i vremenom uspevaju da pronađu zajednički jezik. Godinu dana posle posete, Vili i njegov prijatelj Edi pozajmljuju kola kako bi otišli da posete Evu iako nemaju baš najbolje mišljenje o Klivlendu. Ovaj trio ubrzo se dogovara i kreću na “rajski” odmor na Floridu, koji baš i nešto ne ide po zamišljenom planu.

“Stranger Than Paradise” je vizualno prelep film, rađen u izvanrednoj crno-beloj tehnici i maestralnoj fotografiji Toma DiSila (Tom DiCillo). Ono što je veliki problem kod ovog ostvarenja u očima ljubitelja Holivudskih mejnstrim filmova jeste to što je za njih ovo ostvarenje izuzetno sporo i bez nekog tačno određenog zapleta i smisla. Ono što Džarmuš ovde oslikava, a većinski deo publike ne uspeva da prepozna, jeste jedna izuzetno vešta kritika na raspuštenu mladost i kvalitet i smisao života kada zapravo nemaš šta konkretno da radiš. “Stranger Than Paradise” je egzistencijalni film iako ne poteže neka preozbilja pitanja vezana za priču i same likove. Ovaj projekat spada pod realizam jer ono što on prenosi jeste puka realnost.

Ono što Džarmuš već godinama maestralno radi jeste postavljanje te specifične karakterne studije izuzetno intrigantno napisanih likova kroz velike pauze u komunikaciji i onoga što na prvi pogled mogu delovati kao nepovezane rasprave. Naravno ovako nešto je moguće postići samo ako je i glumačka ekipa na vrhuncu svog zadakta, što ovde svakako jeste.  Džon Luri (John Lurie), Ester Balint (Eszter Balint) i Ričard Edson (Richard Edson) su sjajan tim na platnu i njihova hemija zaista daje rezultate.

Ljudi prema Džarmušovim filmovima imaju prilično radikalno mišljenje, ili su fascinirani i zaljubljeni u svaki frejm ili ih u potpunosti preziru. “Stranger Than Paradise” je po meni, sada ne znam da li je u pitanju sama činjenica da sam već toliko upoznat sa stvaralaštvog ovog izuzetnog reditelja, adekvatna realizacija priče koja se bavi svakodnevnim likovima u neobičnim, ali i izuzetno metaforičnim situacijama. Voleli ga ili ne, ovaj reditelj na osnovu svog prepoznatljivog stila i odbijanja da se koristi jeftinim Holivudskim formulama i klišeima, svakako zaslužuje poštovanje koje ima kod ljubitelja kinematografije.

Ocena: 8/10