Izgleda da ne postoji ni delić ove planete na kojem Englezi, bar na neko vreme, nisu zabili svoju zastavu. Teritorijalna ekspanzivnost,  koja ih je krasila kroz istoriju, kao i kulturološko jezički uticaju kojima su  usekli egzistenciju mnogih,  učinili su ih najmoćnijom nacijom kroz istoriju. Ovakva pozadina je dala osnovu za mnoga književna dela iz kojih su usledile brojne filmske adaptacije. Komparacija ova dva medija, zapažanje i potraga za kvalitetom,  doslednosti ali i manjkavosti,  ustalile su sada večitu debatu na temu da li jedan film može suštinski da ispoštuje veliko književno delo.

Samerset Mom (W. Somerset Maugham),relativno nepoznat mlađim generacijama,  jedan je  od najznačajnijih pisaca devetnaestog i dvadesetog veka. Advokat, sa tendencijama ka medicini, okarakterisali su ga iscrpno precizni opisi ljudskih rezmišljanja i emocija kao i neverovatan osećaj za intimu. ”The painted Veil” nije njegov najpoznatiji roman ali je jedan od najboljih,  bavi se temama koje su se pokazale univerzalnim sve do danas.

Kiti Fejn je prelepa, ali izuzetno površna žena Voltera Fejna, bakteriologa u Šangaju. Volter joj nikada nije bio privlačan, povučen – knjiški moljac. Jedini razlog zbog kojeg je prihvatila njegovu prosidbu jeste pritisak njene porodice definisan maksimom ”Niko ne voli usedelicu.” Kako vreme u Šangaju bude odmicalo, a njihova interesovanja nikako da se poklope, započeće aferu sa Čarlsom Taunsendom, britanskim diplomatom. Kada Volter otkrije njeno neverstvo, odlučiće da kazni Kiti na najopasniji mogući način. Pristaće da joj da razvod ako ode sa njim u zabačeni deo Kine, gde vlada epidemija kolere.

”The painted Veil” je stara škola filmskog stvaralaštva u dvadeset  prvom veku. Režiser Džon Kuran (John Curran) i scenarista Roj Nisvaner (Ron Nyswaner) su se držali izvornika do poslednjeg detalja. Odbili su da učine ovaj film pogodnim i  prijatnim za publiku dvadeset  prvog veka.  Celokupna produkcija ”The Painted Veil” je smeštena u Kini, na lokaciji potpuno netaknutoj od  modernog čoveka, britanski faktor je sveden na goli minimum, što me je izuzetno obradovalo. Glavni kamerman Stjuart Drajburg (Stuart Dryburgh) je prelepo uhvatio suštinu kineske divljine i pružio nam potpun sećaj za težinu kazne koju Kiti mora da odsluži oslikanu u pejzažima i licima razorenim epidemijom. Postoji faktor romantike, mada dok stignete do njega, treba da prođete izuzetno teško iskustvo, kao i sami akteri.

Nisam mogao da zamislim Edvard Nortona (Edward Norton) sa britanskim naglaskom. Prevazišao je jezičku barijeru impresivno i pružio najkarakterističniju ulogu u poslednjih nekoliko godina. Verujem da Najomi Vots (Naomi Watts) ima mnogo više da pokaže nego što joj se pruža prilika. Karakteriše je kalsična britanska elegancija, vidljiva u svakoj njenoj ulozi, svaki performans jeste zaseban ali sve njene role poseduju crtu nežnosti koja će se verujem,  održati u njenoj karijeri. Njih dvoje prenose atmosferu prepunu besa, ogorčenosti i zamerki sa neočekivanom kompatibilnošću, neobičan su glumački par u svakom slučaju  ali uspevaju da se usklade oslikavajući odnos na koji nisam imao ni najmanju zamerku.je prelepo uhvatio suštinu kineske divljine i pružio nam potpun sećaj za težinu kazne koju Kiti mora da odsluži oslikanu u pejzažima i licima razorenim epidemijom. Postoji faktor romantike, mada dok stignete do njega, treba da prođete izuzetno teško iskustvo, kao i sami akteri.

Postoje određene dileme u pogledu razrešenja odnosa Kiti i Voltera. Da li ga je zavolela? Da li je naučila da ga voli? Ili joj se pak konačno dopalo to što on voli nju. Ne verujem da je ovde reč o ljubavi koja se neočekivano budi već o dvoje ljudi koji su naučili da funkcionišu jedno uz  drugo pored svih nekompatibilnosti. ”The Painted Veil” je vizuelno prelep i kontekstualno slojevit, definitivno film za razmišljanje koji je uspeo da ispoštuje veliko književno delo.

Ocena: 9/10

autor recenzije: Bojan Gačić