Trenutno najpoznatiji turski režiser Fatih Akin (Fatih Akin), zapravo je rođen u Nemačkoj, gde živi i radi. Popularnost je stekao svojim autorskim filmovima i dokumentarcima, koji se bave raznim temama, često turskom kulturom i tradicijom, a posebnom turskim emigrantima u Nemačkoj, takozvanim “turskim Nemcima”. Ovaj fenomen možda je najvernije prikazan u Akinovom ostvarenju “Gegen die Wand”, koje predstavlja prvi je nemački film koji je osvojio Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festival posle 17 godina.
Priča filma odvija se na relaciji Hamburg-Istanbul i govori nam o Sibel, mladoj turskoj emigrantkinji koja očajnički želi da pobegne iz svoje tradicionalne i zatvorene porodice. Ona odlazi kod psihijatra zbog jednog od mnogobrojnih ispada i tamo upoznaje Čaita, momka takođe poreklom iz Turske. Sibel mu predlaže da se venčaju, kako bi ona mogla da vodi slobodan život. Posle dosta ubeđivanja Čait na kraju ipak pristaje. Iako im je odnos preplavljen očajanjem, ljutnjom i prevarama, Čait i Sibel polako počinju da se zaljubljuju jedno u drugo.
“Head-on” je jedno izuzetno slojevito filmsko ostvarenje koje pored ljubavi, opisuje i porodične odnose ugušene tradicijom i religijom, kao i sudar dve potpuno različite kulture koje koegzistiraju na istom prostoru. Akin zaista oduševljava surovo realističnim prikazom jednog mentaliteta sa svim svojim pozitivnim i negativnim stranama. Uloge Sibel i Čaita tumače Sibel Kekili (Sibel Kekilli) i Birol Unel (Birol Ünel). Njihova hemija je toliko prisutna na ekranu da olako vrlo verno prikazuje jednu očajničku i veliku ljubav koju ovi likovi osećaju jedno prema drugom. Još treba pohvaliti i odličnu kinematografiju i scenografiju, koja je snimana na autentičnim lokacijama sa skoro prodornim osvetljnjem što doprinosi jednoj možda po malo mračnoj i melanholičnoj atmosferi. Takođe svi glumci nose svoju odeću, što je bila Akinova ideja, kako bi se opustili i što bolje uneli u likove koje tumače, a i to je značajno smanjilo budžet.
Muzika za ovaj film je izuzetno interesantna i pored modernih bendova kao što je Depeche Mode, uključuje i tursku narodnu muziku. Posle određenih scena u filmu, poznati turski narodni pevači i muzičari izvode po jednu numeru.
Možda najbolje Akinovo ostvarenje – preporučujem svakome ko voli dobre i pomalo eksplicitne ljubavne drame.
Ocena: 8/10
autor recenzije: Sandra Vujošević
Slični članci
Vladimir
Ah Sandra, preslaba ocena :). Izuzetan film, pre mi je jaka devetka, ali svakako preporuka.
Kada smo vec kod Akina, verujem da i Soul Kitchen zavredjuje recenziju.
Milos
Svaka preporuka za film, jedan od najboljih koje sam odgledao u poslednje vreme..
Krle
Samo jedna an ispravka, u srpskom jeziku kinematografija ne označava isti pojam kao u engleskom, u engleskom je to fotografija na filmu, dok se u srpskom sa kinamtografija označava kompletno filmsko stvaralastvo, mi nemamo izraz za fotografije na filmu. Film je odličan..