Upuštajući se u gledanje ovog projekta nisam posedovao nikakvo veće pozadinsko znanje o istom, osim onoga što sam video u trejleru i da je ovo najnoviji film Vudija Alena (Woody_Allen) koji se navodno svima dopao. Pored toga nikada nisam bio fan njegovog stvaralaštva, pogotovo poslednjih par projekata kao što su “You Will Meet A Tall Dark Stranger” i “The_Scoop”, odlučio sam se opet da mu dam šansu. “Midnight in Paris” predstavlja neku sortu ljubavnog pisma gradu Parizu, preciznije njegovoj sceni iz 1920. godina, ali smatram da to baš i nije uspelo.
Film otpočinje montažom znamenitosti grada Pariza u trajanju od 3-4 minuta uz pratnju muzike Sidneja Bešea (Sidney_Bechet) kako bi nam već na samom početku dočarao duh ovog čarobnog grada. U startu filma se vidi da će ovo biti jedno izuzetno banalno i površno ostvarenje pošto reditelj prikazuje one najstandarnije turističke destinacije u ovog grada, nezadirujući u srž i kulturološku dubinu onoga što čini Parižane tako distiktivnim. Ovo možda i ne bi bilo tako loše da atmosfera filma ne nalaže da treba da budemo opijeni šarmom ovog grada, njegovom kulturom i istorijom.
Priča ovog projekta prati uspešnog američkog scenaristu po imenu Gil, koji želi da se oproba kao novelista, koji zajedno sa svojom verenicom je u poseti Parizu, gde uz pomoć njenih roditelja planiraju venčanje. Pošto se u svega par rečenica može zaključiti da Gil apsolutno odskače od verenice i njenih roditelja, nikako se ne uklapajući u njihove interese i društvenu scenu. On ubrzo smišlja izgovor kako mora noću da šeta po Parizu sam, pošto ga kreativno inspiriše, kako bi se isključio iz njihove pomodarkse-konzumerističke filozofije. Gil svoje vreme ipak ne provodi samo šetajući se već ga mistički taksi kupi oko ponoći svako veče, vozeći ga kroz vreme, vraćajući u prošlost, tačnije u 1920. godine gde provodi vreme sa svojim omiljenim slikarima, pesnicima, muzičarima u jednoj boemskoj atmosferi.
Iako ovaj koncept zbilja zvuči interesantno i daje velike mogućnosti za rad, odnos reditelja prema kultu ličnosti ovih ljudi iz prošlosti koji su obeležili našu sadašnjost je zbilja na sramotnom, da ne kažem čak i uvredljivom nivou. Vudi Alen je likove kao što su Ernest Hemingvej (Ernest_Hemingway), Pablo Pikaso (Pablo_Picasso), Salvador Dali (Salvador_Dali), Zeldu Ficdžerald (Zelda_Fitzgerald), Getrudu Štajn (Gertrude_Stein) i Luisa Bunuela (Luis_Bunuel) predstavio na jedan jednodimenzionalan i krajnje banalan način, što dovodi u pitanje da li ustvari on išta osim tri do četri krucijalne informacije zna uopšte o ovim ljudima?
Ono što je trebalo da bude prelepo i poetično iskustvo, ubrzo postaje užasan kliše u Alenovim rukama. Veliki umetnici iz 1920. postaju ubrzo umobolne jednodimenzionalne karikature prekrivene kvazi inteligentnim i inspirativnim dijalozima što sam siguran da će svakog pravog ljubitelja dela ovih ljudi iznervirati do granice moždanog udara.
Kvalitet glume je na mizernom nivou, pogotovo od strane Ovena Vilsona (Owen_Wilson) koji doslovno pokušava da bude mlađa verzija Vudila Alena sa njegovim neurotičnim mlataranjem ruku i frustrirajućim zamuckivanjem.
“Midnight in Paris” je tipična Vudi Alen “prazna ljuštura” obložena lavinom suvišnih rečenica da sakrije suštinsku prazninu. Isforsirana i površna strast i lepota, zaista mizerno.
Ocena: 3/10
Slični članci
gregi
nije zasluzio 3,mada svakako vudi alen zna za mnogo bolje filmove… a sto se tice ovih istorijskih likova,mislim da su se oni predstavljali kako ih je taj gil zamisljao u svojoj masti,tj njegovo vidjenje tih licnosti…s obizrom da je ovo romanticna komedija u kojoj oven vilson glumi(svi uslovi za uzasan film),film nije los:)
Goran Mirković
Za nekoga za koga smatraš da ti je lični heroj i navodiš kako si upoznat sa celokupnim stvaraštvom iste individue, sigurno ne bi reprodukovao tako površnu sliku ako poseduješ toliko informacija o dotičnoj ličnosti.
gregi
ko je rekao da mi je licno heroj?nisam njegov veliki fan uopste, samo su mi filmovi njegovi poput eni hol i menhentna bolji,pogresno si shvatio sta sam hteo da kazem…iz izjave da je imao i bolje filmove ti si zakljucio da sam gledao sve njegove filmove i da imam njegov poster u sobi,ne razumem te…
Goran Mirković
ne, pogrešno si ti shvatio, Moj odgovor se odnosio na Gila i njegovo površno otelotvorenje omiljenih umetnika.
gregi
aaaa,to,pa dobro,meni je lakse da mislim da ih je ovaj tako zamisljao,posto u suprotnom,da,likovi jesu jadni,vise kao parodija…al dobro,komedija….
Lowlander
Iskreno, još nisam pogledao film, ali nisam pogledao nijedan Vudijev film koji nije zaslužio – po bilo kom kriterijumu – ocenu manju od petice. Slažem se, "The Scoop" i "You Will Meet A Tall Dark Stranger" su sasvim prosečni, ali imaju zabavnih trenutaka, iako ne liče na ranije njegove filmove. Ne znam, iskreno, odakle ono "prazna ljuštura", jer su neki od mojih omiljenih filmova upravo Vudijevi, i upravo zato što nude materijala za ponovno gledanje, jer ne možeš sve fore da skontaš (i uočiš) na prvu loptu. Ponavljam, ovaj film nisam gledao, ali mislim da je konačna ocena više odraz averzije prema samom režiseru. Kad pogledam, bacam novi komentar. 😉
natasa
Kao i uvek do sada, slazem se Goranovim misljenjem. Volim i postujem Vudi Alena i kao pisca i kao rezisera ali ovaj film je stvarno slab. Bar meni. Potpuno me ostavio ravnodusnom. Kraj mi je bio potpuno predvidljiv.
HB31l
A meni je film bas dobro legao .. 🙂
Pingback: Kakav je film? » Vicky Cristina Barcelona (2008)
Pingback: Kakav je film? » To Rome with Love (2012)
Mario
Film donosi na sto upravo ono što se od njega očekuje i više od toga. Evidentno je da imaš problem sa nekim tipovima filmova i da ih ne kapiraš na pravi način, pa im daješ niske ocene. To je OK jer je to samo tvoja ocena, ali pripazi malo šta iznosiš kao zamerke filmu jer stvari koje navodiš (pri tom ne misim na ovu recenziju jer je nisam ni pročitao) često ne stoje i ne mogu se podvesti pod lični utisak. I pored toga što je to samo tvoje mišljenje, smešno je i neozbiljno ovakvom filmu dati 3/10.