Ovo mora da je mesto – This Must Be the Place (2011)

“This Must Be The Place” je film specifičnog autora Paola Sorentina (Paolo Sorrentino) koji je skrenuo veliku pažnju na sebe na prošlogodišnjem Kansom festivalu. Sorentino kao i u svojim prethodnim ostvarenjima, daje jednu izuzetno neobičnu i iscrpljujuću priču koja je prekrivena fantastičnim kadrovima i još boljom fotografijom.

Mi u ovom ostvarenju pratimo smorenu, depresivnu i skoro beživotnu bivšu rok zvezdu po imenu Šajen, koji je primoran posle mnogo godina da se ponovo vrati u Ameriku, kako bi prisustvovao sahrani svoga oca sa kojim poslednjih 30 godina nije reč razmenio. Šajen odmah po svom dolasku od rodbine saznaje da je njegov otac većinski deo njegovog života proveo tragajući za nacistom koji ga je maltretirao u koncentracionom logoru i da mu je neposredno pred smrt, uspeo da uđe u trag. Šajen preuzima konktakte i koordinate i nastoji da završi ono što je njegov otac započeo, ne znajući koliko će ova misija uticati na njega samog.

“This Must be the Place” se jednostavnim rečima može opisati kao poezija. Sorentino i ovde pokazuje da je gospodar oslikavanja egzistencijalne i emotivne praznine, nelagodnosti života u modernom društvu, nemogućnosti  razumevanja putem verbalne komunikacije i prikaza generalnog osećaja nepodobnosti i odbačenosti. Ono što predstavlja ovaj film problematičnim jeste to što mu nedostaje taj podtekst između slika koje nam reditelj servira i dijaloga, terajući nas da za razliku od većine holivudskih filmova, čitamo između redova i sami tumačimo metafore, bez neke detaljnije smernice i oštrijeg usmeravanja na ono na šta treba da obratimo pažnju.

Kadrovi u filmu su zbilja maestralni i nude tu neku neutralnost predgrađa i u Americi i Irskoj ( gde se radnja filma odvija) koja metaforično putem hiper-realističnih prikaza oslikava prazninu i sumornost društva.

Šon Pen (Sean Penn) maestralno iznosi depresivnu rok zvezdu za koju se jasno može tvrditi da je omaž na popularnog pevača grupe “The Cure“, Roberta Smita (Robert Smith). Njegov piskav glas i čitava ta Robert Smit pojava ga predstavljaju kao tinejdžera zarobljenog u telu odraslog čoveka koji na ovoj avanturi napokon razbija emotivni vakum u kojem je bio toliko dugo zarobljen. Iz ovoga gore pomenutog možemo zaključiti da je centar filma upravu na emotivnoj drami i sazrevanju protagoniste, a ne na samom zadatku koji ga vodi kroz Ameriku. Odlična karakterna studija, Šon zaslužuje sve pohvale. Ostatak glumačke ekipe je podjednako kvalitetan, ne bih sada nepotrebno da ih izdvajam.

Scenario je zbilja fantastičan. Sorentino i Umberto Kontarelo (Umberto Contarello) uspevaju da pored egzistencionalne drame ubace i segment urnebesnog crnog i ciničnog humora, koji zaista toliko mnogo širi priču i sam doživljaj filma. “This Must be the Place” je jedan izuzetno slojevit projekat koji zahteva odabranu publiku jer nisam baš siguran da će ovaj film ostvariti neki bitniji komercijalni uspeh. Prvi Sorentinov film na engleskom jeziku, zbilja impresivno.

Ponavljam, ovaj film preporučujem isključivo ljubiteljima alternativne kinematografije.

Ocena: 8/10

this-must-be-the-place-1024x637

TAGOVI:

OSTAVI KOMENTAR, ULEPŠAJ MI DAN

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ulogovan kao . Izloguj se?

3 Comments

  1. sne sne

    Izvrstan film! Neobican. Kao sto Goran rece – prava poezija:)!

  2. lepo uslikan film. inače, ostavio me je poprilično ravnodušnim. poentiranje je nekako hladno. takođe je imao nekoliko napadnih metafora kojima je otkrio autorsku pretencioznost i sklonost ka eksplicitnom umetničarenju. vidi se da mu je uzor venders ali ipak ne može da dobaci do njegovih visina. ne bih se složio da spada u alternativnu kinematografiju. na prvi pogled da, ali suštinski ne. u svakom slučaju bi ga trebalo odgledati. ima par sjajnih momenata, pogotovu onaj sa dejvidom birnom i onim malim buckom iz white trash porodice.

  3. Saša V.

    Dobar filmić, odlična fotografija i maestralna rola Šona Pena!