“Shame” je film o kojem proteklih nekoliko meseci konstantno čitam samo reči hvale po internetu, tako da prvu priliku koju sam dobio da ga pogledam, nisam smeo nikako propustiti. Interesatno mi je bilo od samog starta to što je ovaj film pored svoje kontroverzne tematike i provokativnih sekvenci, privukao simpatije toliko različitih ljudi koje poznajem, da sam pre samog gledanja imao već neku dozu formiranog poštovanja prema ostvarenju iako nisam video niti jedan kadar iz njega.
Priča filma prati Brendona, kancelarijskog radnika iz Njujorka, koji je seksualni zavisnik i pervernjak. Brendon je duboko isfrustrirana osoba koja vreba svaku moguću priliku da gleda pornografiju, nevezano da li je na poslu ili kući, i koristi svaku priliku koja mu se ponudi da se upusti u anonimni seksualni odnos. Brendon je nezasitog seksualnog aptetita i pored česte masturbacije, odnosa sa ženama noći i raznih drugih devojaka koje upoznaje u baru ili na poslu, on se čak bavi i vojerizmom, posmatrajući šta drugi ljudi rade u privatnostima svojih domova. Brendonov stil života biva ugrožen nakon što mu se njegova previše zavisna sestra Sisi useljava u stan jer radi kao pevačica u baru koji se nalazi u neposrednoj blizini njegovog apartmana. Brendon je ogorčen njenim dolaskom i nikako se ne trudi da sakrije svoje nezadovoljstvo što otvara segmente u filmu koji daju bliceve njivog problematičnog odnosa iz prošlosti.
Ovaj film je zaista pun ozbiljnih nedostataka. Ono što mi se prvenstveno nije svidelo u njemu jeste što je u svakom segmentu nekopletan i taj nedostatak bitnih informacija u priči ga čini prilično dosadnim za gledanje.
Sam protagonista nije uspeo da izvuče iz mene niti empatiju prema stanju u kojem se nalazi, niti nekakve simpatije, što me je u startu prilično odvojilo od čitave priče i nateralo da melanholično ispratim razradu filma, ako se uopšte tako može i nazvati. Ono što me je dodatno odbacilo do filma jeste to što je sam zaplet skoro pa i nepostojeći. U filmu se ništa konkretno ne dešava, i pored toga što sami likovi nisu nešto preterano razvijeni, niti imaju kakvu dublju i kompleksniju pozadinsku priču koja bi nas zaintrigirala, radnja filma nudi zaista fantastično snimljene sekvence koje trebaju u sebi da kriju “dublje” značenje, da nas tera da čitamo između redova, ali zbog nedovoljno informacija o likovima bivaju ipak ništa drugo nego neki vid dosadnog porno filma.
Gluma je recimo u filmu bila dobra, jer smatram da su akteri uradili najbolje što su mogli sa tako tankim scenarijom.
Generalna ideja filma “Shame” je bila da prikaže unutrašnju borbu i prazninu koju oseća naš protagonista, ali zbog izuzetno slabog scenarija, sporog tempa i suvišnih dugih rezova, reditelj ne uspeva da formira emotivnu dramu kakvu je zamislio. Meni se projekat nije dopao, pored toga što je lepo snimljen i ima nekolicinu interesatnih scena, ipak sam ga doživeo kao hladnim, dosadnim i pretencioznim.
Ocena: 5/10
Slični članci
Saša V.
Meni se nekako dopada film, dobar je! Čini mi se da je život zapadnjačkog poslovnog čovjeka baš onakav, u proseku, manje-više!
Ognjen
Upravo ta emotivna odvojenost od likova i jednostavna prica u nekim naznakama je ono zbog cega se meni film dopao. To ga je ucinilo veoma lakim, tecnim i lepim za gledanje
Krle
Evo malopre odgledah film i izvukao je svu zivotnu energiju iz mene, mnogo su zeleli ali malo pokazali.
Maja
Ne znam cija je recenzija ali je malo na nivou svidja mi se- ne svidja. Ne kritikujem i ne hejtujem, nego prosto mislim da nije objektivna. Sve sto je navedeno kao nedostatak zapravo je specificnost i vrsta dramaturgije koja u autorskom filmu postaje sve dominantnija, a posebno ako uzmemo filmove Hanekea, gde se forma i sadrzaj preplicu. Tj to sto ti zoves nedostatkom zapleta i nepostojecom radnjom je drmaturski postupak koji je direktno povezan sa nepostojecim zivotom junaka i koji sarseno funkcionise na emotivnom nivou. I ad se ne pravim pametna mnogo dalje, izvini nisam mogla da odolim da ne napisem, posto stvarno mislim da mnogo gresis u vezi ovog filma. Mozda da pokusas da pogledas film jos jednom jer je stvarno jedan od najboljih filmova 2011.
Tai-chi
'Glavna rola', je apsolutno,do kraja, ozivela jednog potpuno socijalno ne funkcionalnog,izmucenog,ne zadovojnog i ljutog coveka, sa povecom patologijom u sebi.Stalno u koliziji, pre svega sa sobom,a a potom i sa celim svetom.Stice se utisak,da je tokom celog filma, on na ivici suicida.Frustrirajuce je ,da je to uglavnom,zaista stvarna slika ,prosecnog savremenog coveka;pre svih,amerikanca. Zao mi je sto je sjajna namera u realizacija podbacila,te vrlo cesto imate utisak da ste zalutali na neki porno kanal.Pojedini kadrovi traju i traju ,do u beskonacno.Citajuci ovo sto pisem,deluje da je moj zakljucak slican recenziji,no ipak, ja ovo delo vrednujem malo vise ,po apsolutno izazvanom stanju,za koje pretpostavljam da je i postojala namera.U svoj ,svojoj apaticnosti,odrzao mi je paznju do kraja,uz minimalna ubrzavanja;priznajem.Taze,gledala ga sinoc.
Pingback: Kakav je film? » 12 Years a Slave (2013)