”Beasts of the Southern Wild” je film sa nizom nametnutih pravila. Ako ga budete tumačili bukvalno, nećete shvatiti skoro ništa. Ako ne shvatite skoro ništa, osećaćete se inferiorno. Tako ćete zanemariti i propustiti nezaboravno iskustvo. Finansijeri ovog filma su ili vrlo darežljivi ili ekstremistički nastrojeni, jer ukrštanje biblijskih referenci sa tematikom promene životnog stila, sve pod okriljem generalne apstrakcije, zahteva viziju i petlju.
Odvojeni od civilizacije, u mestu nazvanom ”Kupalište”, pod stalnom opasnošću da budu poplavljeni svakog časa, živi zajednica ljudi, pleme, polu-divljačkim načinom života. Njihova egzistencija je neartikulisana, više ih doživljavamo kao životinje nego ljude. Među njima su Hašpapi (Quvenzhané Wallis) i njen otac Vink (Dwight Henry). Nastojeći da se nose sa činjenicom da ju je majka napustila,šestogodišnja devojčica egzistira u samokreiranoj iluziji da boravi na najlepšem mestu na svetu, gde joj se životinje obraćaju u šiframa a čitav univerzum zavisi od savršenog balansa svih njegovih elemenata. Otuđena je od oca, alkoholičara koji postaje sve bolesniji, žive u odvojenim kućama a Hašpapi mora da se brine sama o sebi. Novopridošlica Kvenzani Valis ostavlja utisak da je glumica sa više godišnjim iskustvom. Vidimo dete na ekranu ali ono što čini ovu ulogu izuzetnom jeste manifestno nadolazeća zrelost kojom neko, izuzetno mlad, uspeva konačno da se suoči sa sopstvenom realnošću.
Poplava dolazi, Hašpapi, Dvajt i nekoliko najupornijih i dalje odbijaju da uđu u moderan svet, plutajući kroz potopljeno ”Kupalište” u kojem sav živi svet polako počinje da izumire. Ovde leži suština tematike ”Beasts of the Southern Wild”. Sposobnost za adaptiranje je ključna za opstanak na ovom svetu, ako se ne prilagodite uslovima života koji se ubrzano menjaju, druge ”zveri” će vas pojesti. Hašpapi sa svojim saputnicima živi u poricanju i stalnom poricanju i negiranju realnosti, sve dok je okolnosti konačno ne suoče sa njenim sopstvenim zverima. Kada se uhvatila u koštac sa problemima u svom životu, konačno je našla unutrašnji mir i snagu da prihvati sve potisnute istine te nastavi sopstveni žvot.
”Beasts of the Southern Wild” je siguran kanditat za ostvarenje godine, mada će mu njegova psiho-simbolička nejednoznačnost i lirska kompleksnost onemogućiti da se ureže u pamćenje većine gledalaca. Setimo se samo ”The Tree of Life” prošle godine, jednako relevantan na svim životim poljima, opet je samo dobio uzgredno klimanje glavom a ne otvoreno priznanje. ”Teški” filmovi su oni za koje je potrebno vreme da budu shvaćeni. Malo koje univerzalno delo, cenjeno je i na široko hvaljeno u svoje doba.
Treba da budemo zahvalni što se filmovi poput ovog i dalje snimaju. Sa svojim nemilosrdnim kadrovima prirode, istančanim osećajem za ljudsku izgubljenost i verom u bolje sutra, režiser Ben Zejtlin (Benh Zeitlin) i nadarena glumačka ekipa vraćaju nadu u kinematografiju kao izvor duboke misli i emocionalne snage. Trijumf na filmskom i humanističkom planu ”Beasts of the Southern Wild” je za pamćenje.
Ocena: 10/10
autor recenzije: Bojan Gačić
Slični članci
nikola
Bravo za kritiku, odlično napisano.
Film sam gledao sinoć i pored zamerki na nesinhronizaciju titla i slike, što je primedba ili za Kolosej ili za FAF, film nudi veliko uživanje.
I vizuelni i glumački praznik.
Mala je fantastično odglumila i zaslužuje da dobije makar nominaciju za Oskara.
Zaista jedinstveno iskustvo koje se nezaboravlja.
9/10
Mario
Odličan film. Jedino što mi smeta i što me donekle zbunjuje je preterana upotreba alkohola stanovnika "Kade". Mislim da to pomalo iskrivljuje priču koju je režiser hteo da ispriča i baca pogrešno svetlo na film.
Matijasevic
Mozda je preterana upotreba alkohola posledica nemastine, zivota koji zive?
Mario
Ako ih nemaština toliko tišti da moraju stalno da budu pijani, onda je to potpuno u suprotnosti sa slikom o ovoj zajednici koju je režiser (po intervjuima koje sam pročitao) hteo da pošalje.
Dragan
Sjajno delo… surovost evolucije, milenijumska borba za opstanak, i sve one lepote koje u takvom svetu pronalazimo a koje nam i daju snagu da se borimo…cista desetka
Mala Huu
Sjajan film! Topla preporuka. Hašpapi je divna, inspirativna, borbena… 🙂 Pobrao je nekoliko nominacija za Oskara.
Pingback: Kakav je film? » Blato – Mud (2012)