„The Reader“, kao i svi vredni filmovi,  imao je svojih poteškoća na putu od ideje do realizacije. Naime, od kupovine prava na Bernard Šlinkov (Bernhard Schlink) istoimeni roman, pa do početka snimanja,  prošlo je više od deset godina. Problemi poput izbora jezika na kojem će biti snimljen, odgovarajućeg kastinga i naravno, finansiranja  zadesili su ovaj projekat koji se pokazao kao jedna od najboljih literarnih adaptacija prethodne decenije. Ekipa je identična kao i kod „The Hours“, standardno izvrsni Stiven Daldri (Stephen Daldry) opet je režirao film pisan prema scenariju Dejvida Hera (David Hare).

U posleratnoj Nemačkoj, kada su sećanja na prošle događaje svim silama bila potiskivana ali je osećaj poraza i dalje bio tu,petnaestogodišnji Majkl Berg (David Kross) sreće znatno stariju Hanu Šmic (Kate Winslet). Misteriozna Hana, žena od malo reči, vidno privlači naivnog mladića. Njih dvoje započinju seksualnu vezu koja se ubrzo svodi na njen neobičan zahtev. Ako joj bude čitao knjige, nastaviće da spava sa njim. Posle nekog vremena Hana nestaje bez ijedne reči. Majkl, sada dvadesetpetogodišnji student prava, ponovo naleće na nju, ali ovog puta u drugoj situaciji. On prisustvuje suđenju za zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata, gde je Hana jedna od optuženih.

Paralelna etapa filma govori o starijem Majklu, uspešnom sudiji, čoveku znantno drugačijem od onog iz mladosti. Hladan, povučen, vidno desetkovane psihe, bez sposobnosti da pokaže emociju čak i prema svojoj ćerki.

Analiza celokupnog filma leži u uticaju koji je Hana  imala na sam početak  života ovog čoveka čije su se  dalekosežne posledice iskazale u zrelom dobu. Čuo sam da neki raspravljaju kako se ovaj film bavi tematikom starija žena- mlađi muškarac, što  graniči  sa najblaže rečeno smešnim. Njihov takoreći „odnos“ dobrano prevazilazi taj okvir. Značaj njihovih susreta mu je postepeno bivao jasniji  kako su godine prolazile a ono na što je nekad doživljavao kao pozitivno iskustvo, dobilo je dimenziju grotesknog. David Kros i Ralf  Fajns (Ralph Fiennes) savršeno prikazuju dve strane jednog lika,  čak možemo reći dva lica jednog lika, bez ikakvih sličnosti. Kros, koji je za ovu ulogu naučio engleski, pokazuje izuzetnu glumačku zrelost, pogotovu u eksplicitnijm scenama.

Mnogo se može reći o ulozi Kejt Vinslet. Nemački mentalitet je perfektno oslikala, od držanja sve  do načina obraćanja. Imamo prilike da vidimo izvedbe gde nas reči koje likovi izgovaraju dotaknu, ali retko ćemo iskusiti da jedna glumica uspe da nam ogoli samu pojavu, prevaziđe fizička ograničenja scenarija i pruži uvid u  poražavajuću beznadežnost jedne propale duše koja kroz skoro svaki momenat prolazi sa identičnom hladnokrvnošću.

Te godine je Kejt Vinslet doživela dosadašnji  vrhunac u karijeri. Pored Hane Šmic  tumačla je Ejpril Viler u filmu „Revolutionary Road“. Postojala je određena rasprava o  njenom  Oskaru. Svaku prethodu nagradu za „The Reader“ je dobila u kategoriji sporedne glumice, logično s obzirom da njena rola minutažno potpada u tu kategoriju, dok je za drugi film bila nominovana u kategoriji glavne glumice. Američka filmska akademija je odlučila da je „unapredi“ u glavnu ulogu dok je njena rola u „Revolutionary Road“, kao i ceo film, ostao iznenađujuće nezapažen na dodeli, te godine.

Film ostaje neizvesniji u odnosu na knjigu, prvenstveno u elementima koji obrću radnju. Ne dajem primat ni jednom, treba obe verzije ove priče iskusiti ali je ova verzija ostavila bolji utisak na mene.

„Da li je Hana priznala  uticaj koji je imala na vaš život?“ Majklu ovo pitanje postavlja skoro potpuni stranac pred kraj filma. Odgovor pogađa u srž i objašnjava njega kao ličnosti. Ključnu odluku u „The Reader“ donose mladić i starija žena. Oboje bivaju u prilici da je spasu, ali ni jedno to ne čini. Zašto? Poniženje i strah, propušteni kroz filter individualnog ali i kolektivnog osećaja krivice čitave jedne nacije,  samo su deo odgovora.

Ocena: 8/10

autor recenzije: Bojan Gačić