„As Good as It Gets“ se završava uz  Hans Zimerovu (Hans Zimmer) kompoziciju „The Greatest Woman on Earth“. Nema veće satisfakcije za filmskog gledaoca nego da posvedoči emocionalnom i psihološkom razvoju likova na ekranu. Od početne tačke, gde stoje zarobljeni u nekom segmentu životne nezrelosti, prevazilaze sopstvena ograničenja i međusobno nerazumevanje kako bi konačno, zaista uvideli pravu osobu u sebi i onu koja stoji ispred njih. Taj  proces sve ređe se izvodi sa doslednošću, posvećenom pažnjom i vremenom onom realnom pre nego nelogično ubrzanom. Stoga, treba se vratiti ostvarenjima poražavajuće nepoznatim i shvatiti šta znači kada vam jedan film nametne standarde.

Spremite se za Melvina, možda najzastrašujuću ličnost moderne kinematografije. Pod  tim ne mislim na jezivost, već prostu činjenicu kako jedna persona koristi svoju impoznatnu inteligenciju i veštu retoriku da bi uspešno terao ljude oko sebe razjašnjavajući im, u svega nekoliko rečenica, kako su bezvredni.

Za scenario i režiju, bio je zadužen Džejms L. Bruks (James L. Brooks). Ako želite primer savršene karijere, njegov je idealan. Jedan od tvoraca serije „The Simpsons“, trostruki oskarovac u čije stvaralaštvo spada „Broadcast News“ kao i neprevaziđeni „Terms of Endearment“.  U tonu sa ostatkom njegove karijere, „As Good as It Gets“ funkcioniše iz dva razloga. Bruks je dao svojim likovima slatko- ironični dijalog gde, kroz ono negativno, postepeno  uviđamo  suštinsko i pozitivno. Te iste reči uvek izgovara sjajna glumačka postava!

Melvin (Jack Nicholson) je oličenje negativnosti. Ne voli baš nikoga, što mu  sredina uzvraća  istom merom. Samotnjak sa čudnim navikama, tikovima i strahom od bakterijskih zaraza i pored svega, ostaje dopadljiv u neku ruku. Zašto?

Džek Nikolson, zvezda među svim filmskim zvezdama, ovde je po nekima pružio „već viđenu“ ulogu. Možda lik Melvina nije dramatičan u klasičnom smislu , ali je neosporno slojevit. Potrebna je veština i uložen veliki trud da bi se neko toliko antipatičan, prikazao kao čovek. Zahvaljujući ogromnom  iskustvu, statusu, respektu koji zaslužuje, kao i svojoj neprevaziđenoj obrvi, Nikolson daje jednu od najboljih uloga. U svakoj narednoj sceni, otkriva nam da se  iza Melvinove negatvnosti i garda,  krije čovek koje se boji da bi mogao ponovo da bude povređen.

Dve osobe bude u njemu humanost. Kerol (Helen Hunt), konobarica u restoranu u koji redovno agresivno dolazi, privlači njegovu pažnju. Ima bolesnog sina, njeno finansijsko stanje joj ne dozvoljava da mu pomogne. Melvin joj izlazi u susret, bez očiglednog razloga. Ovde većini promiče poruka, stoga se ovo tumači neverodostojnim. Moći ćemo da se složimo da način na koji  biste prišli nekome, nije uvek sasvim logičan.

Helen Hant je divna u svakom momentu, iskrena do srži. Kerol je najlepše odglumljen ženski lik koji sam video. Portret umorne i nemoćne majke, stvorila je glumica  koja oseća  potpuno razumevanje i empatiju prema karakteru koji tumači. Možete je gledati bezbroj puta, uvek ćete primetite neku novu osobinu  njenih likova.

Tu je još i Greg Kinir (Greg Kinnear), kao Sajmon, propali umetnik, izgubljeni homoseksualac ali iskrena ličnost. Kinir je vešto izbegao bilo kakvu vrstu promovisanja i držao fokus na Sajmonovom karakteru.

Nisam siguran zašto ovoliko volim ovaj film, pogledao sam ga bezbroj puta, i dalje nemam jasan odgovor. Verovatno mi se dopada ideja koliko su ljudi sposobni za lično i međusobno napredovanje menjanjem sebe, u bilo kom periodu života. Ili je možda u pitanju nada da nikada nije kasno da pronađemo „onu pravu“ osobu za nas.

Biće onih koji tvrde da je film predvidiv, “vidi mu se kraj”. To je dosta površna konstatacija, rasplet kod ovakvog žanra je unapred poznat a put do  razrešenja treba da bude predmet vašeg vrednovanja. „As Good as It Gets“ je u tom pogledu toliko dobar da bolji ne može biti! Istina, rezrešenje se vidi već na  polovini radnje, predvidećete kraj bez velike dileme ali nećete zažaliti. Naprotiv!

Ocena: 10/10

 autor recenzije: Bojan Gačić