Retko šta može toliko da me izbedači kao kada vidim da je neki genijalan film nepravedno ocrnjen i pogrešno shvaćen od strane šire publike. Iako iza ovog projekta stoje brojna velika Holivudska imena čiji rad je već godinama kultno praćen, “Walk Hard: The Dewey Cox Story” jednostavno nije uspeo da privuče publiku i zbog toga je izuzetno loše prošao na boks ofisu, a samim time i znatno ranije potonuo u zaborav nego što je trebao.

“Walk Hard: The Dewey Cox Story” je vrlo kvalitetna i duhovita komedija koja je rađena kao parodija na popularne biografske filmove  o životima poznatih muzičara kao što su “Ray“, “Walk The Line” i “La Bamba“. “Walk Hard” do perfekcije sledi formuli i narativ ovih filmova i pruža nam uvid u život fiktivne rok zvezde kroz razne decenije i faze njegovog postojanja. Svi oni koji su gledali neki od ova tri gore pomenuta filma, mogu već da zaključi da “Walk Hard” oslikava trnoviti put koji je naš protagonista morao da prođe dok nije postao muzička legenda.

Priča filma prati Duijev život kroz 5 decenija, ali naravno ne posvećuje svakoj podjednako mnogo pažnje i vremena. Neki ovo vide kao problem i kukaju kako je priča zbog toga neuravnotežena. Meni je ovo sasvim ok jer pobogu, ne donosi svaka godina podjednako mnogo bitnih stvari za tebe kao čoveka kao prethodna i ona što tek dolazi.

Iako je ovo faktički parodija, i to još jedna prilično urnebesna, zaista najbolja stvar u vezi “Walk Hard” jeste to sa kakvom dozom ozbiljnosti je ovaj film urađen. Džejk Kasdan (Jake Kasdan) i Džad Apatov (Judd Apatow), filmski profesionalci koji su sarađivali na kultnoj seriji “Freaks and Geeks“, su zaista ovde obavili fenomenalan posao. Scenario je izuzetno inteligentan i pun genijalnih i urnebesnih fora.

Za raliku od sada već kultne parodija kao što je “Scary Movie“, “Walk Hard” se ne koristi jeftinim trikova i ne gradi priču oko svojih unapred smišljenih fora, već joj daje primarni fokus, odnosno prostor da se lepo razvije i onda direkno iz njenih scena organski uspeva da proizvede brojne urnebesne komične sekvence koje niti u jednom momentu ne deluju usiljeno i veštački implementirano.

Kada smo već kod humora, jako je bitno da napomenem da nije u onom obliku u kakvom smo navikli da ga viđamo kada su Apatovi filmovi u pitanju. Kao što sam gore spomenuo, glavni fokus nije na komičnim sekvencama , ali to opet ne znači da one nisu dobre. Naprotiv komedija u filmu je lepo dozirana i u pravom trenutku. Dugo me neki film nije ovako jako nasmejao kao što je to uradio “Walk Hard”.

Element koji isto kao i humor dolazi iz pozadine a igra vrlo bitnu ulogu u filmu jeste muzika. Numere u filmu su zaista vrlo kvalitetne i duhovite. Svaki akord i svaka fraza su naprosto prepravljenje inteligentnom satirom i sarkazmom.

Glumačka ekipa se isto vrlo dobro pokazala u filmu. Rajli (John C. Reilly) je fantastičan kao Dui Koks. Rajli oslikva Duija kao naivnu i dobrodušnu ličnost koju okolina izuzetno brzo kvari i sputava sa njegovih davno postavljenih ciljeva. Iako na prvi pogled lik deluje jednodimenzionalno, Rajli maestralno svojim izvanrednim komičnim sposobnostima donosi dubinu i dodatne dimenzije protagonisti.

U filmu ne postoji loš perfomans. Jedino bih još dodatno želeo da istaknem Dženu Fišer (Jenna Fischer), Tima Medovsa (Tim Meadows) i fenomenalnu Kristen Vig (Kristen Wiig) koja je više nego urnebesna u svojoj epizodnoj roli. Opet da napomenem, zaista su svi fantastični.

“Walk Hard” je u isto vreme jedna idiotska, odnosno urnebesna parodija, kao i jedna vrlo dobro ispričana priča. “Walk Hard” je izuzetno inteligentan, duhovit , tragičan i vrlo satiričan film koji zaslužuje mnogo, mnogo, mnogo veću bazu obožavatelja nego što sada ima.

Ocena: 9/10