Iako je zaista u svojoj karijeri ređao svakakve naslove, kako različitog kvaliteta, tako i stila, Stiven Soderberg (Steven Soderbergh) je reditelj čija ostvarenja ne propuštam. Kao što sam već bio napisao u kritici za film “Haywire“, Stiven Soderberg je prema mojim standardima izuzetno interesantan reditelj jer obožava da eksperimentiše u svojim filmovima tako što odbacuje razne norme i pravila određenih žanrova koja se smatraju standardnim u modernoj kinematografiji.
Ono što sam oduvek voleo kod filmova ovog reditelj jeste to što velika većina njegovih projekata sadrži taj toliko dobro spakovani element iznenađenja, gde nas reditelj tokom velike većine filma navodi da mislimo jedno, samo da bi nam u finalnom činu pokazao šta nam je zaista sve vreme spremao “iza leđa” dok smo mi pratili “trag mrvica”.
Iako znatno više volim njegove filmove rađene u nezavisnoj produkciji (kao što su npr. “The_Limey“, “Schizopolis” i “The_Informant”) od onih velikih mejnstrim projekata koji su ga i proslavili, opet ne mogu reći ni da mi se oni nešto posebno ne dopadaju. – “Contagion“, poslednji Soderbergov “veći” film mi je ostao u sasvim lepom sećanju, iako za temu smrtonosni virus.
No, da ne dužim više, preći ću na sam film. “Side Effects” je vrlo bitan film jer kako reditelj kaže, ovo mu je “poslednji film koji će imati neku širu bioskopsku distribuciju”. Priča filma “Side Effects” se centira oko mlade žene po imenu Emili Tejlor, koja od momenta kada joj je suprug otišao u zatvor, pati od izuzetno ozbiljnog i teškog oblika depresije. Iako njenog supruga puštaju na slobodu, Emili i dalje ne izlazi iz svoje mračne faze i posle nekoliko vrlo ozbiljnih emotivnih padova, pokušava čak i sebi da oduzme život. Nakon ovoga, Emili odlazi kod doktora Džonatana Benksa, koji uz konsultaciju sa njenim prethodnim psihijatrom, stavlja Emili na eksperimentalnu terapiju. Iako preporučljiv, lek koji doktor prepisuje Emili nije u potpunosti istražen i postoji velika mogućnost da kod pacijenta krenu da se javljaju brojne neželjene i nepredvidive reakcije.
Rekavši ovo, Emili u nekom obliku “mesečarenja” ubija svog supruga nožem. Ustavni sud premešta emotivno bolesnog ubicu u mentalnu instituciju i čitavu odgovornost za događaj koji se desio pripisuje lošoj etici i rasuđivanju psihijatra. Doktor Benks odbija da prihvati da je napravio grešku i kreće sam da isrtažuje šta se zapravo sve tu desilo. Što dublje ulazi u priču, doktor Benks nailazi na toliko mračne stvari koje će i ovo malo što mu je ostalo od života dovesti u veliku opasnost.
Znam da sada ovo deluje kao da sam previše otkrio u vezi samog filma, ali verujte mi da je ovo oficijalni sinopsis i da sve podakte koje sam ovde naveo možete videti u svim promotivnim klipovima za ovaj projekat.
Scenarista Skot Z. Burns, koji je sa Soderbergom radio i na “Contagion” i “The_Informant” je još jednom maestralno obavio svoj posao i do najsitnijih detalja istražio temu o kojoj piše. Scenario filma “Side Effects” vrlo uverljivo i realno oslikava čitavu proceduru lečenja hronično depresivnog pacijenta. Iako nikada nisam bio na lečnju zbog depresije, verujem da psihijatri pokušavaju istim tehnikama kao i Džonatan Benks da se izbore sa “fazama” i “padovima” svojih pacijenata.
Kao što sam i na početku recenzije napisao, Soderberg maestralno zna da postavi element iznenađenja. Okret u filmu je neočekivan i vrlo lepo pripremljen. Reditelj ne srlja sa narativom i daje dosta vremena priči da se postavi kako treba i da se “igrači” prikažu u adekvatnom svetlu. Kada sam rekao da reditelj ne srlja sa narativom, to automatski znači da će se mnogima “Side Effects” činiti kao “sporim” u određenom periodu, ali to će se naglo promeniti kada priča uđe u drugi čin.
Jedino što mi se malo nije dopalo jeste to što Soderberg baš sve “karte u rukama” pokazuje i ne ostavlja makar neki element priče da nas drži u mraku i po završetku filma. A moram da dodam da je i zbog velikog dramatičnog okreta završnica malo “bombastija” nego što bi trebala da bude, ali recimo da je ovo sada već sitničarenje što pišem.
Ono što je ovde dodatno interesantno jeste to što svak lik poseduje tajne i skrivene motive tako da je izuzetno teško da provalimo ko je zapravo i koliko kriv to poslednjeg minuta. Kada smo već kod likova, oni su fantastično i vrlo detaljno napisani. Glumačka ekipa je odlično realizovala ono što je dobila na papiru. Runi Mara (Rooney Mara) vrlo dobro nosi film, a i Džad Lo (Jude Law) i Ketrin Zita-Džons (Catherine Zeta-Jones) nisu pružili ništa slabije performanse.
“Side Effect” je odličan i nepredvidiv psihološki triler koji me je terao svo vreme da razvijam razna scenarija i pokušavam da provalim šta se zapravo desilo pre nego što je reditelj sam hteo da mi pokaže. Vrlo kvalitetan film! Preporuka svim “filmskim detektivima”.
Ocena: 7/10
Slični članci
Aleksandar
Solidan triler i ništa revolucionarno. Imao sam neki osećaj već viđenog. Moja impresija u brojkama bi ovako izgledala: 5/10
Jedno pitanje za recenzenta, odnosno, kritičara ovog filma: Je l' bi dobio istu ocenu,
da je radio neki drugi manje poznati režiser?
Sandra
Bas sam sinoc odgledala film i potrazila tvoju kritiku, ali je tad jos nije bilo :).. Odlican fim, mozda mi je malo zasmetala sama zavrsnica, po mom misljenju previse holivudska, ali da ne cepidlacim, dobar triler.. Jos me je, kao psihologa, tematika bas pogodila 🙂
Ana
volim soderberga, ali ovo je jedan loš, loš film. njegov najlošiji, čak je i zaraza bila bolja! ja sam sve čekala te obrte, i obrte, ali film je toliko predvidvljiv da sam malo začuđena recenzijom!uglavnom se poklopimo bar kad su psihološki trileri u pitanju, ali ovde već u 15 min znaš kraj i ko je kriv. Pogotovo mi je smešan zoom na karticu policajca na stanici metro, da ne otkrivam dalje, ali kod mene samo zbog stivena i runijeve koja je jedina vredna gledanja, film jedva 5 od 10.
Vladimir
Slažem se sa komentarima iznad – loš i veoma predvidljiv film, nevešta i neuverljivo osmišljena priča.
vasabi
Jako veliko razocarenje.Cak kad sam ga odgledao nisam ni znao da je Soderbergov,zbog glumaca sam ga video ali definitivno zaobci.
stajas
Ne znam da li sa ikada gledao film koji je bar za osmicu, a da se u njemu pojavljuje Čejning Tatum.
Marija
Lose,da losije ne moze biti…Sam pocetak je nesto i obecavao,ali nastavak…ni za prosjecnu ocjenu, ni neku znacajnu aanalizu.Interesantno kako ponekad po glumcima mozes vidjeti da im film i nije bas inspirativan,u ovom slucaju po R.Mari.A tek izbor Dz.Loa za glavnog glumca… potpuni promasaj….on covjek i ne moze bas da se seta po zanrovima,rijetko gdje je dobar u poslednjim ostvarenjima…Zaobici.
lili
scenario me podseca na '' Final Analysis''. sto neko rece- vec vidjeno.