Sve češće čujem kako redovno konzumiranje i prekonzumiranje alkohola dobija dobija potvrdu od velikog broja ljudi kao opravdano sredstvo prevazilaženja svakodnevice. Kada vas pritisne život dvadeset prvog veka, prepun stresa i neizvesnosti, najbolje je „trgnuti“, koju pa nastaviti dalje. Pretpostavljam da problem nastaje kada takva navika pređe iz načian preživljavanaj u način života.
Filmovi o raznim oblicima zavisnosti su česta pojava modernog filma. Najblistaviji od takvih kinematografskih momenata je došao u „Leaving Las Vegas“, sa zlatnom oskarovskom ulogom Nika Kejdža (Nicolas Cage). Kada se prikazuje alkoholizam na ekranu, nije suština u ekranizovanju ispoljenog ludila i frustracije, već eksplozijama koje vladaju unutar onih koji se bore sami protiv sebe. U tom pogledu, „Smashed“ je pravi dijamant.
Od prvih momenata vidimo kako Kejt (Mary Elizabeth Winstead) ima ozbiljan problem. Ulazi pod tuš, uzima gutljaj piva. U autu, pre posla, uzima gutljaj žestine. Predaje prvacima u osnovnoj školi. Tokom časa, pritisnuta nizom mamurluka, pripada joj muka. Kada je jedno od dece upita da li je trudna, Kejt, vođena strahom, u stilu „daj šta daš“, odogovara potvrdno.
„Smashed“ će svoju temu obraditi sa poštovanjem, neće bombardovati publiku preteškim scenama, samo će nas uzdići do ravni svesti kako bismo shvatili težinu i značaj problema. Ostatak narativa će biti ostavljen nama na tumačenje. Svi u problemu sa alkoholom imaju pozadinsku priču, manje ili više tragičnu. Tako je i sa Kejt,koja nikada nije znala za drugačije i bolje. Njeno okruženje je od najmlađih dana oblikovalo njenu sudbinu, možemo reći da joj je takav život bio suđen.
Meri Elizabet Vinsted je iznosi bez prevelike emocionalnosti, potpuno prizemno se uhvatila u koštac sa najtežom ulogom do sada. Sve što treba da znamo o Kejt je ispisano na njenom licu. Prate je sjajni Eron Pol (Aaron Paul) iz „Breaking Bad“ ulogom njenog muža alkoholičara Čarlija, kao i autentični performansi Nika Oferman (Nick Offerman) i Oktavije Spenser (Octavia Spencer) rolama lečenih zavisnika. Prisustvovao sam par predavanja lečenih alkoholičara i narkomana. Imali su vrstu uzburkane primirenosti, Oferman i Spenserova oslikavaju tu osobinu, kao da im je život u kontroli isključivo dok misle o njemu.
Režiju i scenario je radio Džejms Posoldt (James Ponsoldt), njegov drugi film o alkoholizmu posle „Off the Black“. Vidno poznaje temu. Sve ćete se složiti kako je „Smashed“ jedan vrlo ozbiljan film. Imajte na umu da nije deprimirajući, nije mu cilj da vas „ubije u pojam“, već uvuče u priču spontanom dinamikom i životnim dijalogom.
Pitanje koje ostaje je hoće li Kejt uspeti da se izvuče iz sopstvene realnosi i korenito je promeni. Ne usuđujem se da pružim konkretan odgovor. Ponavljam, ovakva stanja smatram bitkom samih protiv sebe. Ima li tu pravog pobednika?
Ocena: 8/10
autor recenzije: Bojan Gačić
Slični članci
