Prvi dugometražni igrani film danskog scenariste i reditelja Medsa Matisena (Mads Matthiesen) je ostavio izuzetno lep utisak na brojnim filmskim festivalima u prvom delu godine. Iako je osvojio razne ljubitelje filma širom sveta, mislim da je sasvim opravdano reći da je najveći uspeh ovaj film postigao na Sandensu, gde je nakon završetka ovogodišnjeg festivala Matisen otputovao nazad za Dansku zajedno sa nagradom za najboljeg reditelja u svojim rukama.

Priča filma “Teddy Bear” prati tridesetosmogodišnjeg bodibildera po imenu Denis, koji očajnički pokušava da pronađe ljubav svog života. On živi sa svojom majkom u predgrađu Kopenhagena i konstantno se muči da uspostavi kontakt sa suprotnim polom. Očajan i usamljen, Denis se nakon svadbe svoga ujaka odlučuje da sledi njegov primer i odlazi na Tajland da pronađe ženu koja će ga udostojiti pažnje makar samo zbog novca i  papira. Svestan shvatanja svoje izuzetno zadrte i samožive majke, Denis se opredeljuje da svoje putovanje ipak zadrži u tajnosti. Pored kulturološkog šoka, ovaj momak koji prvi put prelazi granicu u svojim kasnim tridesetim godinama,  upoznaće i osobu koja će ga naterati da menja neke stvari u svom prilično praznjikavom životu.

“Teddy Bear” je jedan jednostavan i skroman film koji pomoću pravolinijskog narativa i drmusave kamere iz ruke priča priču o jednoj divnoj individui grubom eksterijera i izuzetno osetljivog enterijera.

Matisen nam ovde sjajno pokazuje koliko zapravo fizički izgled može da zavara. Iako deluje kao kompletni grubijan, naš protagonista je ipak jedan vrlo nesiguran i povučen momak koji jednostavno ne zna kako da dođe do izražaja. Iza tog brda išaranih mišića, krije se jedan druželjubiv momak sa kojim je vrlo lako manipulisati. Kao potvrdu ove tvrdnje, reditelj i scenarista uzima njegovu majku, koja ne prestaje svoje samožive i netolerantne ispade da pravda tako što ih prebacuje na ovog nedužnog momka koji samo želi da bude prihvaćen i voljen.

Ono što mi se izuzetno dopalo u vezi ovog filma jeste to što su se Matisen i Zandvliet (Martin Zandvliet) odlučili da ovaj kompleksan odnos između sina i majke prikažu da jedan realan način, bez prenaglašene drame. U ovim scenama, odnosno raspravama između majke i njegove nove prijateljice sa Tajlanda, mi u podtekstu možemo videti da se Denis tačno nalazi u tranziciji između sveta odraslih i dece.

Koa što sam gore napomenuo. Film je izuzetno tehnički skroman. Veliki broj scena je snimljen kamerom iz ruke koja je dosta nestabilna. Ovo nije loš stvar u ovom slučaju jer nam reditelj tako omogućuje da zađemo u intimu našeg protagoniste i steknemo utisak da sve ovo što se dešava proživljavamo zajedno s njim.

Što se tiče glume, želeo bih da pohvalim Kima Kolda (Kim Kold) koji se sasvim lepo snašao ovde za jednog amatera. Kold je u potpunosti uverljiv. Ne bih se iznenadio da je takav i van kamere. Istakao bih još i Elzebet Stintoft (Elsebeth Steentoft) koja je odlična u ulozi majke.

Iako vrlo dopadljiv i poučan, “Teddy Bear” dosta toga ipak drži u svom podtekstu što ga baš i ne čini kao idealnom preporukom za one koji gledaju filmove isključivo radi zabave. Pored toga što ima malo slabiju završnicu i nasilniji kraj, zaista ne mogu da nađem neke ozbiljnije zamerke ovom filmu. Nadam se da će Matisen nastaviti u ovom ritmu da snima i da će napraviti još mnogo ostvarenje sličnog kvaliteta.

Ocena: 7/10