Iako sam strastveni zaljubljenik u film, ja ipak ulažem i ogromne količine svog slobodnog vremena u praćenje raznih serija.

Da, baš tako – ulažem.

To je prava reč.

Iako mnogi smatraju da je simultano praćenje više od dve serije ništa drugo nego bacanje svog slobodnog vremena niz veliku crnu rupu koja proždire sve što joj se približi, ipak nikako ne mogu da se složim sa tim.

Zašto? – Pa, zato što, pre svega, kvalitet koji se danas promoviše i distribuira u ovom formatu je više nego impresivan. Game of Thrones, Fargo, Narcos, Breaking Bad, Black Mirror, Boardwalk Empire, Vikings, House of Cards, The Killing, Luther, Stranger Things, DareDevil – ovo su samo neki od naslova koji su u poslednjih par godina pokazali da TV lagano može da parira filmu, bar kad je kvalitet produkcije u pitanju.

Serije koje danas gledamo su otišle kvalitetom daleko iznad serija koje smo imali prilike da gledamo pre 15-20 godina. Iako sam deo one generacije koja je odrasla prateći genijalne projekte poput Twin Peaks i Oz, moram ipak biti iskren i priznati da su (ako izuzmemo ta dva naslova) projekti koji danas idu pod ovaj format daleko ispred velike većine stvari koje sam imao prilike da gledam kao klinac. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog količine novca i talenta koji se danas vrti u tom domenu.

Nebitno da li pratimo naslove koje producira FOX, HBO, NBC, ABC ili Netflix – svaka od ovih navedenih kuća je podigla svoju igru na znatno viši nivo nego što je iko od nas to očekivao. Naravno, neki više, neki manje – al’ definitivno se na sve strane oseti značajniji progres.

Zahvaljujući njima, TV je danas izuzetno jak. On danas više ne predstavlja kutiju u kojoj ljudi mogu da gledaju samo propagadu, sport i besmislene emisije koje za cilj imaju da popune vreme i dodatno zaglupe šire narodne mase i učine ih još podložnijim raznom jeftinom manipulisanju.

Ne. U današnje vreme, TV je daleko više od toga.

Kao što sam već napisao na ovom sajtu u tekstu “Kobna noć” – mi definitivno živimo u zlatnoj eri TV drame. Danas zaista postoji toliko mnogo nadrealno kvalitetnih serija da čovek naprosto ne zna više gde sve da investira svoje dragoceno, a opet limitirano vreme.

Lista kvalitetnih serija koje do kraja života treba pogledati je beskonačna! Naravno, ako ste normalna osoba. Pošto ja to nisam, tačnije – pošto sam jedan od onih ljudi kojima nikad nije dosta ovakve zabave – je se više nego često nalazim u deficitu sa novim naslovima koje bih mogao da pratim.

Za razliku od većine ljudi koja traži neku preporuku, ja sam jedan od onih zaluđenika koji sam traga za novim serijama. Naravno, zbog toga mi se često dešava da se nagledam svega i svačega.

Iako me moja nepresušna znatiželja često dovede u situaciju da pratim projekte od kojih mi bukvalno dođe da sam sebi izvadim oči, nekad se desi da naletim i na one prave dijamante u blatu koji me do te mere oduševe da jednostavno ne mogu da prestanem da pričam o njima.

Quarry je upravo jedna od takvih serija. 

Iako je danas bukvalno postalo dovoljno reći za neku seriju da iza nje stoji HBO da bi je masa ljudi ispratila do prve do poslednje epizode, moram da napomenem da je Quarry zapravo mnogo više od toga.

Al’ s druge strane, iz nekog razloga ovom projektu i dalje ne polazi za rukom da generiše ogroman broj fanova koji će non stop deliti svoje oduševljenje serijom po svim društvenim mrežama.

Možda je to zbog toga što se Quarry emituje na Cinemaxu, umesto HBO, a možda i ne – bilo kako bilo, kao čovek koji je naprosto oduvan svime onim što sam video u ovoj seriji, osetio sam potrebu da podelim svoje zadovoljstvo sa svim onim ljudima koji i dalje prate ovaj blog i upoznam ih sa serijom za koju smatam da je nešto najkvalitetnije i najsmislenije što sam gledao u poslednjih x godina.

Dakle, šta je Quarry?! O čemu se ovde radi?!

Smeštena u Memfisu u prvoj polovini ‘70ih godina prošlog veka, radnja prati marinca Meka Konvoja (Mac Conwoy) koji se po povratku iz Vijetnama susreće sa gomilom komplikacija. Prvo ga javnost demonizije zbog jedne akcije u ratu, a onda saznaje da ga i njegova žena vara sa random likom iz kraja. Ali, ovo je samo početak Mekovih problema. Pre nego što uopšte stigne da se malo opusti i odmori od svih horora koje je proživeo u ratu, Mek vrlo brzo uspeva da napravi par loših poteza koji ga uvlače u “biznis” sa jednim izuzetno opasnim gospodinom.

Ispirisani istoimenim romanom Maksa Alena Kolinsa (Max Allan Collins), čoveka koji potpisuje i fenomenalni Road to Perdition, Grejam Gordi (Graham Gordy) i Majkl D. Fuler (Michael D. Fuller) napisali su jednu zanimljivu i kompleksu dramu sa primesama trilera, koja uz zaista fantastičnu muzičku pozadinu prikazuje sudbinu jedne napaćene duše, zarobljene u odvratnom vremenu kada je Memfis nakon ubistva Dr. Martina Lutera Kinga, odnosno pred Olimpijske igre i Niksonovu kandidaturu za predsednika, bio tlo rasne i političke netrpeljivosti.

Tokom svih 8 epizoda koliko ih Quarry za sad ima, mi se upoznajemo sa Mekom, osobom koja je primorana da radi stvari od kojih sve vreme pokušava da pobegne.

Iako sam sinopsis ne deluje nešto preterano inventivno, Quarry zaista ima mnogo toga da ponudi svojim gledaocima. Ovaj projekat ima toliko mnogo genijalnih momenata i slojeva koje je faktički nemoguće sve u potpunosti ispratiti i obraditi iz jednog gledanja.

Atmosfera u seriji je originalna i nekako u isto ruku i opijajuća. Lepša je nego u polovini filmova koje sam do danas gledao. Svaki kadar je perfektan. Čovek opušteno može da pauzira bilo koju scenu u bilo kojoj sekundi, klikne print screen i postavi je za pozadinu na svom računaru. Jednostavno se oseti taj šmek sparnog Memfisa kroz ekran. Prelepo!

Greg Yaitanes, čovek koji stoji iza kamere ove serije, je ovog puta zaista uspeo da nadmaši sam sebe. Iako je on direktno zaslužan zašto naslovi poput House i Banshee važe za jedne od kvalitetnijih serija koje su do donas osvanule na tv ekranima, njegov rad na ovom projektu je zbilja impresivan.

Nebitno koliko se zapravo razumete u film i serije, dovoljno je svega da pogledate 5 sekunde bilo koje Quarry epizode da shvatite da je ovo projekat na kojem se dugo radilo. Pored toga što je svaka scena fantastično osmišljena, snimljena i isproducirana, ono što što posebno izdvaja Quarry od ostatka naslova koji se danas vrte po tv ekranima jeste ta nadrealna posvećenost detaljima. O svemu se razmišljalo, i to dugo. I to se baš vidi.

U stilu genijalnog Edgara Rajta (Edgar Wright), Greg daje sve od sebe da učini svaki sekund njegove nove serije vrednim gledanja. Svaki prelaz iz scene u scenu je zbilja toliko originalan, a u isto vreme i poetičan.

Iako veliki broj reditelja danas zna kako da iskoristi muziku kao alat za dočaravanje određene emocije koju mi kao publika treba da osetimo u određenoj sceni, smatram da danas niko to bolje ne radi od Grega. Ovaj čovek koristi pažljivo odabrane muzičke numere kao signale koji najavljuju promenu kako u narativu, tako i u samim likovima. Kao što sam gore već napisao, muzika je izuzetno bitan element ove serije. Pored toga što učestvuje u kreiranju podteksta i svih onih nijansi koje nisu baš toliko primetne na prvo gledanje, muzika ovde takođe i filuje sam narativ.

Još jedna od stvari zbog koje smatram da se Quarry ističe od ostatka serija i filmova koje danas gledamo jeste način na koji koristi i oslikava nasilje u svojim scenama. Iako je ovo serija gde u skoro svakoj epizodi neko iskrvari na patosu, Greg je uspeo da stvori taj neki neutralan odnos prema nasilju. On ga predstavlja kao nešto što se jednostavno desi, kao posledicu brojnih komplikacija, a ne ishod kojem naš protagonista i svi oko njega teže.

Iako je ovo projekat koji vraća svoje gledaoce kroz vreme u deceniju i sredinu kada je sve dosta drugačije izgledalo i funkcionisalo, Quarry je ipak pre svega maestralna karakterna studija koja fantastično oslika život osobe koja boluje od posttraumatskog stresnog poremećaja. Mek Konvoj, baš kao i velika većina ratnih veterana koju je javnost dočela na nož po povratku iz Vijetnamskog rata, pokušava da sakrije svoj bol, tako što ga drži duboko zaključanom u sebi, ćuti i nikada ne traži pomoć. Naravno, to ga upravo tera da non stop puca po šavovima i uvlači se u situacije iz kojih baš i ne može lako da se izvuče.

Protagonista serije Quarry je u svakom smislu te reči slomljen čovek, kojeg Greg i ostatak ekipe koriste kao otvorenu platforma putem koje žele svojoj publici da oslikaju tu smrt optimizma koja se po završetku šesdesetih godina prošlog veka javila u glavama državljana Amerike. Oni ulažu ogromne napore da kroz protagonistu, njegovu vezu sa Džoni i svima koje direktno i indirektno dotiče njegov slučaj oslikaju rađanje tog osećaja očaja, netrpeljivosti, beznađa, nezadovoljstva i otuđenosti koji si se javio kod Amerikanaca početkom sedamdesetih.

Pored fantastične režije, fotografije i odabira muzike, smatram da je ovo jedan od najvećih momenata koji čini ovu seriju toliko dopadljivom. Jeste, narativ je uzbiljiv, sve se dosta brzo kreće, nema filer epizoda, al’ opet – ovo su neke od finesa koje su zapravo mene instant kupile kao fana.

Gluma je takođe na visokom nivou. Logan Maršal-Grin (Logan Marshall-Green) je zaista fantastičan kao Mek “Kvori” Konvoj. Iako sam ga gledao u zaista dosta različitih projekata, nikad ranije nisam uspeo da skapiram koliko je isti zapravo talentovan i posvećen glumac. Logan se maksimalno gubi u liku. Definitivno uloga života. On fantastičnu podršku ima i u Džodi Balfor (Jodi Balfour), sa kojom čini jedan od interesantnijih TV parova. Njihova hemija je zbilja opijajuća na ekranu.

Generalno je kompletna glumačka ekipa sjajna. Zbilja nema niti jedno ime za koje bih mogao da kažem da se nije baš najbolje uklopio ili uklopila u rolu koja mu/joj dodeljena.  Broker, Badi, gej hitmen i njegova brižna majka, žena njegovog pokojnog partnera Rut, njen sin… Genijalan kasting!

Iako mogu da navedem još minimum 10 razloga zašto bi trebali da ispratiti ovu seriju, odlučih se ipak da stanem ovde i sačuvam sve one koji planiraju da me poslušaju i isprate ovaj projekat od svih onih kako krupnih, tako i sitnih spojlera koji mogu da im pokvare brojna iznenađenja koje Quarry ima da ponudi svojoj publici.

Na stranu to što su Greg i ekipa snimili do sada svega 8 epizoda, Quarry je serija koju itekako treba početi gledati na vreme. Centrirana oko lika koji se u isto vreme muči sa samim sobom, koliko i svetom koji se takođe muči s njim, Quarry je zapravo jedna sjajna kakraterna studija, umotana u divnu ljubavnu priču, punu brojnih društvenih i političkih kritika koje će itekako privući razne ljubitelje kvalitetnih serija i filmova i naterati ih da repriziraju svaku epizodu minimum 2 puta.

Ocena: 10/10

Ispratite seriju preko HBO GO.