Koliko je jaka veza čoveka sa tehnologijom i kako će nova tehnološka dostignuća uticati na naš život u budućnosti? – ovo je samo jedno u nizu pitanja koje je kompanija Levi9 otvorila na svom drugom po redu Tech Doc filmskom festivalu.

Pretprošli četvrtak, imao sam priliku da posetim gorepomenuti događaj koji je Levi9 organizovao za svoje zaposlene i partnere u sklopu proslave petnaestog rođendana firme. Na festivalu, kompanija je prikazala nekoliko zanimljivih dokumentarnih filmova koji se bave temom uticaja tehnologije na čovekov život i kulturu. 

Na ovom događaju, kompanija Levi9 je svojim zaposlenima i gostima na jedan interesantan način prikazala važnost tehnologije, kao i posla kojim se bave. Iako se ne bavim razvojem tehnologije, mene je ova tema iskreno zaintrigirala. Trudio sam se da upijem što je više sadržaja moguće. Na stranu što je festival zaista imao zanimljivu ponudu, na mene je svakako najjači utisak ostavio film “Cyborgs among us”.

U nastavku ovog teksta, pozabaviću se samim filmom, kao i temom tehnološke nadogradnje ljudskog organizma koja je danas postala realnost, a ne samo nešto što se provlači u naučno-fantastičnim filmovima.

Kiborzi: kako je sve počelo?

Reč kiborg (cyborg) opšte je prihvaćen termin koji označava kibernetički ogranizam (cybernetic organism), odnosno biće koje poseduje i prirodne organe i biomehaničke delove tela.

Verovali ili ne, ali ovaj termin datira čak iz 1960. godine i prvi put ga je upotrebio Manfred Clynes, naučnik i muzičar poznat po svom velikom doprinosu u oblasti neurofiziologije, u svom članku “Kiborzi i svemir”. Članak je zajedno sa njim napisao i njegov kolega Nathan Kline, te se smatra da su njih dvojica postavili temelje za dalji naučni razvoj u ovom domenu.

Clynes i Kline zagovarali su ideju čoveka u svemiru uz pomoć simbioze čoveka i dobro promišljene i testirane tehnologije; sve to godinama pre nego što će Jurij Gagarin postati prvi čovek koji je napustio planetu Zemlju. 

U podnaslovu ovog članka, piše sledeće:

“Promeniti čovekove telesne funkcije kako bi se on prilagodio uslovima vanzemaljskog okruženja imalo bi više smisla nego pokušati stvoriti zemaljske uslove za njega u svemiru. Veštački organski sistemi koje bismo stvorili proširili bi čovekovu svest i načine telesne samoregulacije, što je jedna od mogućnosti koje nam predstoje.” 

Iako je za nas termin kiborg prosto naziv za hibridno biće, Clynes i njegov kolega su u spoju čoveka sa mašinom videli zapanjujuć način da se ljudsko iskustvo uveća i da se čoveku podari nezamisliva sloboda da otkrije novu dimenziju sveta oko sebe, te da se sa njime poveže. Kako je u tom članku navedeno, robotski deo je tu da se automatski pobrine o problemima bez da se čovekova svest time zamara, dok je čovek “slobodan da istražuje, stvara, misli i oseća”. 

Upravo na ovim postulatima i idejama izgrađena je savremena zajednica kiborga, ali nisu svi kiborzi jednako stvoreni niti ih je ista želja nagnala na simbiozu sa tehnologijom. 

Korak napred ili ipak ne?

Iako postati kiborgom na prvu loptu može da zvuči kao idealno rešenje, većina ljudi nije razmišljala o potencijalnim negativnim strana uvezivanja čovekovog organizma sa mašinom. Tek sa pojavom prvih oblika “kiborga” počelo je da se razmišlja o ovoj temi iz različitih uglova.

Film “Cyborgs among us” se bavi i ekstremnim slučajima iz kojih možemo videti da je čovek uveliko počeo da razmišlja o tehnologiji kao alatu koji može da nam pomogne da popravimo svoje fizičke nedostatke i unapredimo svoje telo na nezamislive načine.

Iako sama reč “kiborg” asocira na RoboCop-a ovekovečenog na filmskom platnu pre više od 30 godina, ili pak na Univerzalnog vojnika – istina je da ovaj termin koji opisuje simbiozu čoveka i mašine nije više rezervizan isključivo za priče koje oslikavaju alternativnu stvarnost u dalekoj budućnosti. 

“Cyborgs among us” pokriva široku paletu “biohakera”. Preko ljudi koji žele da prevaziđu svoj invaliditet, pa sve do grupe fanatika koji su zaluđeni “budženjem” svog tela – mi ovde upoznajemo neke od pionira ovog talasa koju su u svojoj režiji krenuli da koriste tehnologiju na alternativne (a pomalo i bizarne) načine. Pored toga, otkrivamo i ljude iz sveta medicine koji predstavljaju koliko je zapravo moderna medicina napredovala na polju biomehanike. 

Ukoliko pažljivo gledate film, primetićete tri glavne grupe kiborga:

1.Entuzijaste ili čak fanatike opterećene istraživanjem mogućih načina integracije tehnologije u svoje telo

2. Ljude kojima tehnologija pomaže da prevaziđu svoje nedostatke (npr. egzoskelet za kretanje, poseban aparat povezan sa mozgom koji omogućava potpuno gluvom čoveku da čuje)

3. Ljude koji tehnologiju koriste upravo u onom smislu koji je bio deo vizije naučnika Clynes-a i Kline-a: da steknu nova čula i probiju granice konvencionalnog ljudskog iskustva i njegove interakcije sa svetom 

Pored samog upoznavanja sa progresom tehnologije na ovom polju i upoznavanja sa ekstremnim slučajevima koji su odlučni da nastave da se “nadograđuju”, dokumentarac “Cyborgs among us” takođe analizira društvene i etičke dileme “biohakerskog” života.

Prvi kiborg: čovek sa antenom koji čuje boje

Možda vam je ovaj podnaslov izazvao glavobolju, ali dobro ste pročitali. Dokumentarac “Cyborgs among us” upoznaje nas sa prvim zvanično registrovanim i priznatim kiborgom, Neil Harbisson-om, a evo i njegovog TED talk-a ukoliko nekog interesuje.

Harbisson je između ostalog i suosnivač svetske neprofitne organizacije “Kiborg Fondacije” koja za cilj ima da promoviše kiborg kulturu, brani prava kibroga i ulaže u istraživanja koja se bave otkrivanjem novih načina upotrebe tehnologije. Ovu organizaciju osnovao je sa svojom saradnicom Moon Ribas koja je takođe kiborg i umetnica. Ona je ispod svoje kože ugradila uređaj koji joj omogućava da oseti seizmičke talase, te da improvizuje ples koji prati snagu i prostiranje zemljotresa.

Harbisson je umetnik daltonista koji je ugradio posebnu antenu koja mu omogućava da “čuje” boje osluškujući vibracije unutar svoje lobanje. Na ovaj način, on zapravo prepoznaje i “vidi” UV zrake, slično poput insekta. Ovo novo čulo (koje je trenutno verovatno najbliže iskustvu sinestezije koje čovek može da doživi bez korišćenja halucinogenih droga), omogućava Harbisson-u da slika muziku, što upravo i čini jedan deo njegovih umetničkih dela.

Harbisson u dokumentarcu naglašava kako ne smatra da ga je činjenica da je postao kiborg udaljila od prirode. Naprotiv, on se oseća bliže prirodi nego ikada ranije jer je sada njegovo iskustvo sveta zauvek promenjeno i značajno prošireno. Antena koju poseduje, kako kaže, ne samo da fizički podseća na insekte, već mu i svojim funkcijama omogućava da se identifikuje sa ovim sićušnim bićima i vidi svet oko sebe novim očima. Primajući vibracije koje mu svet šalje, on u svojoj svesti ima percepciju o bojama.

Pored fascinantne priče ovog umetnika i mnogih drugih koji su na ovaj ili onaj način postali jedno sa tehnologijom, dokumentarac “Cyborgs among us” nudi nam i nerealno napredna naučna saznanja koja su nadomak toga da omoguće čuvanje uspomena na hard disku i “reboot” sistema uma, što ima očiglednu primenu u lečenju naprednih neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmera. I da, ukoliko niste znali: telekineza uz pomoć tehnologije već postoji.

Finalni utisak

Baš u momentu pisanja ovog teksta, naišao sam na zastrašujuću i fascinantnu vest. Naime, prvi put u istoriji, svet je dobio svog “full” kibroga.

Britanski naučnik Peter Scott-Morgan koji boluje od terminalne motorno-neurološke bolesti, prošao je kroz niz operacija kako bi se transformisao u kiborga i produžio sebi život. Iako je realnost ipak malo drugačija, kada sam tek naišao na ovu vest i u panici počeo da čitam, pred očima sam video samo Kranga iz “Nindža kornjača”.

No, da se vratim na film.

Iako nema impresivan rejting na sajtu IMDB, “Cyborgs among us” je itekako vredan pažnje. Ovaj projekat fantastično obrađuje temu “biohakerizma” jer joj prilazi iz mnogo različitih uglova. Pored konkretnih primera dobre prakse koji nas na uzbudljiv način edukuju o biomehanici i upoznaju sa dostignućima moderne medicine, “Cyborgs among us” nam daje i drugu, strašniju stranu medalje koja još jednom podvlači da čovek jako lako zapada u ekstreme. 

Važno je napomenuti da ovaj projekat poseduje nekolicinu malo “oštrijih” scena koje ljudima koji nemaju preterano jak stomak mogu da predstavljaju problem.

Ako izuzememo suočavanje sa neprijatnim scenama amaterske hirurgije, “Cyborgs among us” je projekat koji nema mane. Sve informacije su na mestu, a  Rafel Duran Torrent, reditelj ovog filma, poseduje dovoljno znanja da pojednostavi sve tako da i prosečan posmatrač može lako da skapira suštinu i da se zaintrigira da istražuje dalje.

Iako je Levi9 softverska kompanija, njihov Tech Doc filmski festival na fantastičan način promoviše tehnologiju i približava neke od atraktivnijih tema iz ove industrije široj publici. Film je savršen medij za prenos znanja u tech industriji. Tehnologija se menja brzo i njen uticaj je uvek vredan istraživanja. Da bismo nastavili da se razvijamo, potrebno je da brzo razumemo uticaj tehnologije koja nas okružuje, da kritički sagledamo njene posledice, kao i da zaintrigiramo nove generacije za potencijal razvoja u ovom polju.