Kraj oktobra je uvek rezervisan za Noć veštica.

Svake godine, većina filmskih blogova se iscima da napravi ultimativnu listu strašnih filmova koje morate da pogledate za “najstrašniju noć u godini”, ukoliko ne idete negde na maskenbal.

Međutim, siguran sam da ste već upoznati sa kultnim hororima koji se iz godine u godinu, iznova i iznova, pojavljuju u takvim tekstovima na netu. Pomalo već zamara, zar ne? Svi znamo da su “The Shinning” i “Antichrist” remek dela horora.

Zbog toga sam odlučio da kakavfilm.com ne pretvorim u još jedan kliše i ne upustim se u prežvakavanje već ispričanog sadržaja. Umesto toga, nudim vam nešto potpuno drugačije.

Pošto mi je Noć veštica sama po sebi interesantan koncept, želeo sam da se ipak oglasim na ovu temu na blogu i ponudim vam “odgovarajući” sadržaj o kojem se nije mnogo pisalo na ovim prostorima.

Danas ću malo više pisati o fenomenu vampira i seriji “What We Do in the Shadows”. Iako ovo faktički nije horor, novi projekat koji potpisuje genijalni Jemaine Clement se bavi temom vampira i to na jedan veoma originalan i svež način.

Popularnost vampira i naša fascinacija njima

Ukoliko bih želeo da pokrijem sve moguće filmove i serije koje su se bavile temom vampira, verovatno bih morao da posvetim nov sajt samo tome.

Vampire smo imali prilike da gledamo kroz zaista sve žanrove, od momenta kada se 1913. godine vampir prvi put pojavio na velikom platnu u crno-belom filmu bez zvuka “The Vampire” (reditelj  Robert G. Vignola). Ovo ostvarenje pratili su različiti prikazi Drakule u 20. veku. 

Krajem veka, javljaju se i moderne interpretacije gde je tema vampira bazirana na stripu (Stephen Norrington i njegov čuveni “Blade”), gde se susreće sa komedijom (npr. Jim Jarmusch i “Only Lovers Left Alive”, “Dracula: Dead and Loving It” sa urnebesnim Leslie Nielsen-om) pa i sa romantikom (npr. serije “The Vampire Diaries”, “Buffy the Vampire Slayer”, kao i film “Interview with the Vampire: The Vampire Chronicles” i naravno buđavi “Twilight”).

Valja spomenuti i film “Blacula” koji je zapravo deo posebnog podžanra blaxploitation, koji ima za cilj popularizaciju afroameričke kulture i bori se za veću zastupljenost na filmu, kao i Diznijev crtani “Vampirina” koji pokušava da promoviše toleranciju i diverzitet kroz prikaz vampirske porodice koja je neminovno drugačija od ljudske.

Zanimljivo je da je sve do 2005. godine, Drakula je bio najviše zastupljen lik iz fikcije na filmu, izuzev Šerlok Holmsa. Ono što je još zanimljivije je činjenica da su filmovi i serije zapravo “gurnuli” vampire u fokus javnosti i mainstream, te da su najvećim delom upravo oni zaslužni za formiranje naše tipične predstave o vampirima, nadograđujući se na folklor. 

Na primer, čuveni Bela Lugosi, koji je dao možda najprepoznatljiviji performans Drakule 1931. godine, zaslužan je za to što smo vampire počeli da vezujemo za Istočnoevropsku regiju i specifičan akcenat, dok je popularnost vampirskih filmova u kojem glumi Christopher Lee skrenula našu pažnju na oštre i duge vampirske očnjake.

Kada su se vampiri prvi put pojavili na filmu, tema je prirodno pratila žanr. To su mahom bili horori koji su pratili određene postulate i pravila. Međutim, izgled vampira je evoluirao, pratio je trendove ili se namerno poigravao sa tadašnjim tabu temama (npr. homoseksualizam u doba devedesetih). Vampiri su kao filmski likovi korišćeni i za promociju ideologija.

Pored toga, izgled i karakter vampira na filmu se prilagođavao ciljnoj grupi zarad što boljeg komercijalnog uspeha. Tako je za tinejdžerke skrojen lik Edvard Cullen-a (Robert Pattinson) na osnovu “Twilight” serijala knjiga Stephanie Mayer. Ma koliko ja pljuvao ovaj film, ispunio je svrhu poigravajući se sa temom “zabranjenog voća” i zaradio gomilu novca na vrhuncu popularnosti.

A sad, da se vratimo na genijalnu seriju “What We Do in the Shadows”. 

Sjajan doprinos mockumentary podžanru

“What We Do in the Shadows” je humoristička serija o vampirima, inspirisana istoimenim filmom iz 2014. godine koji je neočekivano oduševio ogroman broj ljudi. 

Kao što sam pre dve nedelje napisao na ovom blogu, mi živimo u vremenu reciklaže. To je danas svima kristalno jasno. Uspešni filmski i televizijski projekti u Holivudu posmatraju se kao krave koje mogu da daju još mleka, te se tako i tretiraju. Niko se više nešto preterano ne iznenađuje kad vidi da se radi na novim nastavcima ili spinoff-u nekog popularnog naslova.  

Iskreno, na prvu loptu nisam baš bio preterano oduševljen kad sam pročitao vest da se pravi serija na temu “What We Do in the Shadows” filma. Kao i većina projekata koji ovako nastanu, očekivao sam da će ovo biti još jedan brz “cash grab”.

Međutim, posle svega dve pogledane epizode, shvatio sam da to ipak nije slučaj.

“What We Do in the Shadows” serija funcioniše po istom principu kao i istoimeni film. Serija je urađena kao “mockumentary”.

Ukoliko niste upoznati sa ovim konceptom, “mockumentary” je forma snimanja lažnog dokumentarca. Sve što kamera snimi napravljeno je tako da deluje “neiscenirano”, tj. spontano i stvarno. Ovaj format je već duže vreme prisutan u modernoj kinematografiji. Neki od najpopularnijih projekata takvog tipa su: “This is Spinal Tap”, “Borat”, “Best in Show”, “The Office”, “Parks and Recreation”, itd. 

Za razliku od filmova ozbiljne tematike koji takođe poseduju formu lažnog dokumentarca (npr. “Blair Witch Project”, “Cloverfield”, “REC”, “Paranormal Activity“), mockumentary nastoji da prezentuje baš čudne i zabavne momente autentično, kao da su stvarni. Rezultat je najčešće urnebesan.

Svakodnevni život vampira u Njujorku

U “What We Do in the Shadows” seriji, kao i u filmu, mi pratimo priču kroz oči ekipe koja snima dokumentarac o četiri vampira koji više od 100 godina žive zajedno u Njujorku. U neku ruku, publika se oseća kao uljez ovde. Svi likovi znaju zašto su u priči, sem posmatrača. Dok gledate seriju, stičete utisak kao da vas je neki prijatelj pozvao da mu pomognete oko “tezge” koja se ispostavila mnogo nenormalnijom nego što se očekivalo. 

Ukoliko ste gledali “What We Do in the Shadows” film, znate da se radnja odvijala u gradu Velington koji se nalazi na Novom Zelandu. U seriji, sve se dešava u Njujorku, sa novom ekipom vampira.

Sa vrata se odmah upoznajemo sa Nandorom, nekada strahopoštovanim tiranom koji je danas preokupiran održavanjem higijene unutar doma. Njegove cimere čine Lazlo, esktremno pervezni vampir mađarskog porekla, kao i njegova supruga Nadja koja već decenijama lovi reinkarnacije svog bivšeg ljubavnika Gregora. Tu je i neizostavni Kolin Robinson, smarač svetske klase koji svima sisa volju za životom. Naravno, ne smemo zaboraviti ni Nandorovog slugu Giljerma, koji već godinama služi vampira u nadi da ga ovaj uskoro ugristi i tako mu podariti večni život. 

Kao što možete zaključiti iz ovog kratkog opisa, štimung je veoma sličan kao i u filmu, samo se radnja ovog puta dešava na drugoj lokaciji sa novim likovima. Iako formula u potpunosti jeste ista, to ne znači da su i fore iste. U tom grmu čuči zec, tj. šišmiš u ovom slučaju.

Humor ovde izbija iz nesklada koji se rađa između anahronih vampira i modernog Njujorka 21. veka. Takođe, prilično je smešno gledati vampire kako obavljaju svakodnevne posliće, npr. brišu prašinu i usisavaju. Pored ovoga, jedan od zaista urnebesnih momenata je i epizoda koja okuplja najpoznatije vampire sa filma (da, tu je i Tilda Swinton), ali to je tek jedan mali segment komike serije.

Vrhunski humor koji ili kapirate ili ne 

Važno je podcrtati da “What We Do in the Shadows” serija dolazi kao nadogradnja filmu, a ne kao nepotrebni nastavak. Jemaine Clement je čitavu priču podigao na novi nivo. U ovom projektu, Clement dublje istražuje “What We Do in the Shadows” svet i upoznaje nas sa novim, urnebesnim podvrstama vampira.

Novi likovi su podjednako smešni kao originalna ekipa, ako ne i smešniji. Kayvan Novak, Matt Berry i Natasia Demetriou – glavna trojka filma apsolutno dominira u svakoj sceni. Nikako ne treba ni zaboraviti fenomenalne epizodiste poput Harvey Guillén, Mark Proksch, Doug Jones i Beanie Feldstein koji svojim prisustvom dodaju skroz novu komičnu dimenziju likovima koji su im dodeljeni. 

Iako je zapravo niko nije tražio, serija “What We Do in the Shadows” je na kraju ispala vrlo potrebna. Kao što sam gore spomenuo, vampiri su danas itekako mainstream i ima ih zaista skoro u svakom žanru. Doduše, pre ovog projekta, zaista je bilo malo uspešnih komičnih projekata ove tematike. Glavni razlog za to je verovatno što uklopiti vampire u ovakav fazon nije nimalo lako. Postoji veliki rizik da će ishod biti pomalo treš.

Pored fantastičnog glumačkog sastava koji deli fantastičnu hemiju na ekranu, ono što ovu seriju čini toliko dobrom jeste sam scenario i dijalozi. Jemaine Clement se jako dobro snalazi u ovom žanru, što se vidi u skoro svakoj sceni serije. Jemaine prosto ima fantastičan osećaj za komediju, smišljanje nenormalnih likova, a i sklapanje idiotskih i urnebesnih dijaloga.

Još od fenomenalnog “Flight of the Conchords”, Jemaine je pokazao da se super snalazi u “mockumentary” formatu. Posmatrajući “What We Do in the Shadows”, nije slučajno što je na sebe preuzeo odgovornost da hit filmski projekat koji je radio sa rediteljem Taika Waititi-em, sada pretvori u format serije. 

“What We Do in the Shadows” je jedan retkih pojekata gde se narativ ne gradi samo oko fora i ne služi samo da popuni prostor dok čekamo da se opet nešto smešno desi. U ovoj seriji, humor je organski i sve fore prirodno proizilaze iz radnje. U moru usiljenih humorističkih projekata gde se na silu bez konteksta bacaju fore jedna na drugu, “What We Do in the Shadows” dolazi kao pravo osveženje, što je zaista ironično jer vampire svakako možemo opisati osim “svežinom”.

Uživajte uz “What We Do in the Shadows” seriju tokom ove Noći veštica!