Tideland (2005)

Teri Gilijam (Terry Gilliam) je jedan od retkih živih reditelja koji ne prestaje da me oduševljava sposobnošću da svoje bujne i bizarne snove toliko živopisno prenese na veliko platno. Kao vrhunski umetnik kakav Gilijam i jeste,  on svaki put investira 100% sebe u svaki projekat koji radi i zbog toga je iskustvo gledanja nekog njegovog filma toliko posebno i neponovljivo.

“Tideland” je mračan, kapriciozan, šarmantan i izuzetno zabavan film. Ono što razlikuje ovo ostvarenje od prethodnih Gilijamovih jeste odstupanje od njemu već uhodanog načina pripovedanja. “Tideland” sadrži sve klasične karakteristike Gilijamovog filma, kao što su: široki uglovi snimanja, fantastična fotografija, ludilo, čudni glasovi, kavezi, prljavi zubi i sam klimaks priče koji je prezentovan u takvoj tehnici da stvori osećaj kao da ekran pada preko vas.

Prvih par scena kada gledamo kako se život devojčice po imenu Jeliza-Rose naopako okreće u haotičnom i frenetičnom stilu, dobro su poznati pečat reditelja. Ono što je ovde novo i osvežavajuće za Gilijama jeste svakako momenat kada se devojčica prilagođava na svoj život u daljini, gde tempo filma usporava i prelepi pejzaži dolaze do izražaja. Predivna kinematografija obuzima svaki kadar i malo po malo devojčicine fantazije počinju da dominiraju ekranom. Film vuče korene iz priče “Alisa u Zemlji čuda”, pa čak i počinje sa citatom iz iste priče: “Alice didn’t know anymore whether she was falling very slowly or falling very deep” (Alisa nije znala da li pada vrlo sporo ili vrlo duboko) – izvrstan simbolizam. Baš kao i u priči Luisa Kerola (Lewis Carroll), tako i ovde, naša junakinja u jednom momentu upada u zečiju rupu, a i mi kao publika zajedno s njom. Kroz čitav scenario provlači se eho likova iz njene omiljene knjige, posebno Ludog Šeširdžije i Crvene Kraljice.

Ipak, ne bih mogao da kažem da je ovaj film za decu, jer sadrži dosta bizarnih i uvurnutih segmenata, koje ni odrasla publika neće baš lagodno moći da prihvati.

“Tajdlend” je sjajan pogled na usamljeno dete, koje živi u sopstevnom svetu fantazije, kompletno odbacujući težinu koju nosi realnost. Ona održava svoju samoću pozitivnim stavom, vodeći razgovore sa četiri glave od svojih lutaka, vevericom i seksualno i mentalno poremećenim bratom jedne veštice.

Ono što ovaj film pored dobre priče nosi jeste svakako fantastična fotografija i još bolje kadriranje. Glijam na jedan genijalan način nam prikazuje taj međusvet koji preseca surova realnost i devojčicina bogata mašta. Svakako i gluma ovde igra veliku ulogu. Mlada Džodel Ferland () je apsolutno centralna figura filma. Ova devojčica toliko nevino i iskreno iznosi fantastično pisani materijal da naprosto ne postoji šansa da vam se automatski ne podvuče pod kožu. Iz glumačkog tabora želeo bih da istaknem uvek fenomenalnog Džefa Bridžesa (), kao i Dženifer Tili () koji su sjajno obavili svoj posao ovde. Vredan pomena svakako je i Brendan Flečar ().

Film je ispunjem brilijatnim humorom, i u generalnim crtama bavi se problematikom koju nose loši roditelji i zanemarivanje deteta, kao i divnim svetom fantazije koji nam pruža mašta jedne posebne devojčice. Ništa manje od remek-dela, ovo je definitivno jedan od najboljih i najomiljenijih filmova koje sam ikada pogledao. OBAVEZNO POGLEDATI!

Ocena: 10/10

tideland_2005_3

TAGOVI:

OSTAVI KOMENTAR, ULEPŠAJ MI DAN

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ulogovan kao . Izloguj se?

2 Comments

  1. Quesheii

    Odlican film, Fantasticna fotografija!!!

  2. Branko

    Tideland me uznemirio . Istina je da priča priču i da je odlicno uradjen .