“13” je rimejk  filma “13_Tzameti“, popularnog francunskog reditelja Žela Babluanija (Gela_Babluani), koji je za svoje prvo dugometražno ostvarenje osvojio nagradu žirija na Sundance_Film_Festival 2006. Iako je “13” po istoj formuli kao njegov prethodnik, sumnjam da će kod publike ostaviti i približan osećaj oduševljenja.
Želov prvi film je svoju prođu dobio u tome što je imao donekle interesantan i smeo koncept, gde postoji jedan degeneričan svet  iza “zatvorenih vrata”, gde imućni ljudi dolaze, da se klade na živote drugih ljudi, koristeći njihove egzistencije i sudbine kao alat čiste razonode. Iako koncept deluje zanimljivo, ipak nije dovoljno kvalitetan da bih se od njega roman napravio. Reditelj je pokušao da ponovo eksploatiše istu formulu na američkom tržištu, apelovajući američkoj publici, time što bi svoj novi/stari projekat nakitio hrpom zvučnih i poznatih imena sa Holivudskog podneblja. Priča iako zvuči na sluh interesatna, nekako ne biva takva u formi filma. Verovatno je za to kriv reditelj, koji se ovde, mogu slobodno reći, nije baš proslavio. Film iako nije bio potpuno predvidiv, izuzetno je bio dosadan za pratiti. Reditelj apsolutno gubi fokus, otvara nas sa nekim predugačkim uvodom, koji je sačinjen od par pozadinskih priča, koje se u daljem toku filma, ispostave kao totalno irelevantnim, pošto smer u koji nas vodi radnja, apsolutno ne moramo da vučeno detalje iz prošlosti likova. Film niti uspeva da postigne neku posebnu tenziju, niti ima neku akciju. Pratimo likove iz kruga u krug, ali niti su nam posebno dopadljivi, niti dovoljno ineteresantni da bi se ubacili u nervozu i navijanje.

Kasting jeste izuzetno bogat, ne tako kvalitetnim imenima, ali svakako zvučnim. Jedino ko je pokazao bar neki razvoj je Miki Rork (Mickey_Rourke), kome sam zaista veliki fan, ali moram priznati da se baš ni on nije nešto posebno proslavio. Rork oslikava slabo definisanog lika, a baš i nema nešto puno vremena na platnu, ali jedini uspeva da odglumi neku emociju, tenziju, pokušavajući da izvuče maksimum iz slabo napisane uloge. Džejson Stadam (Jason_Statham), kroz čitav film sa konstantno istom facijalnom ekspresijom, što bi rekli, prilično “drven”. Ne bi  sada da nepotrebno davim sa imenima, i doslovce opisivanjem svakog od jedva primetnih zvezda, samo bi još izdvojio 50_Cent, čovek je šokantno loš.

Ono što je zanimljivo u filmu jeste sama “igra”, iako ste skoro sigurni finalnog rezultata, ipak je interesantno gledati. Svu krivicu isključivo prebacujem na reditelja, čovek nije uspeo da formira nikakvu neizvesnost i tenziju koju je ovaj film trebao da poseduje. Njegova loša montaža i izbor scena, dosta narušavaju priču, konstatno je prekidajući i nepotrebno odugovlačeći. Toliko je sve dodatno nepotrebno,da poslednjih deset minuta, imate osećaj kako je film ranije trebao da se završi. Reklo bi se da je gledljiv projekat, ali ništa memorabilno i vredno preporučivanja.

Ocena:   5/10

TAGOVI:

OSTAVI KOMENTAR, ULEPŠAJ MI DAN

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ulogovan kao . Izloguj se?

2 Comments

  1. Iz principa odbijam da gledam bilo koju USA friendly adaptaciju i ekranizaciju evropskog / azijskog filma.

    PS 13 Tzameti mi se dopao. Baš.

  2. Goran Mirković

    I meni…ali ovo je baš onako sellout cheap! Grozno…