“Svi su dobro” je film sa veoma sarkastičnim naslovom u odnosu na ono šta se u ovom projektu stvarno dešava. Upoznajemo se sa Frenkom, friškim udovcem, koji odjednom ima zaista puno slobodnog vremena da provede sam i pomiri se ogromnim gubitkom koji ga je zadesio. Usamljenost i sentimentalnost proganjaju Frenka čak i u najtrvialnijim kućnim poslovima, i kako bi razbio ovu monotoniju, on se odlučuje da pozove svoje četvoro dece kući, koji su raštrkani po Americi, bar na vikend da se malo druže. Pošto mu svo četvoro u poslednjem trenutku otkazuju, navodno zbog silnih obaveza koje imaju u životu, Frenk se odlučuje da svakog posebno svojom nenajavljenom posetom iznenadi, ali u tom procesu on upoznaje prave razloge zbog kojih je njihova poseta odložena.
Kao ispiraciju i osnovu ovog filma reditelj uzima italijansko ostvarenje “Stanno_tutti_bene“, kultnog reditelja Đuzepea Tornatorea (Giuseppe_Tornatore), kreatora izvanrednih filmova kao što su “Cinema Paradiso” i “The Legend of 1900″. Iako je reditelj Kirk Džons (Kirk_Jones), poznatiji kao reper pod pseudonimom “Sticky Fingaz” iz poznatog hip-hop sastava “Onyx” uradio solidan posao, nedostaje dosta šarma i srdačnosti koje italijanska verzija poseduje. Iako u ovoj adaptaciji kao centralnu figuru imamo kultnog glumca, Roberta De Nira (Robert De Niro), koji je na jedan fantastičan način izneo svoju ulogu, pored njegove odlične predstave zaiste ne dobijamo mnogo toga pored. Film je sam po sebi ima tu generičku, klasičnu formu, koja ga stapa u sam mediokritet holivudskih nezavisnih drama, a tome dosta pomažu predvidivost filma kao i hrpa klišea. Iako je glumački sastav sačinjen od veoma poznatih imena u ovoj idustriji, generalni utisak koji ostavljaju je ništa više od “osrednjeg” i to čini veliki problem filma.
Iako se film većinom svog trajanja zasniva na cinicizmu, i “pristojnom” izbegavanju konflikta, kao i suočavanja i elaboriranja situacije u kojoj se odnosi ovih likova nalaze, finalni čin je trebalo to sve lepo da poveže, ali umesto toga dobijamo ogromnu dozu klišea i nepotrebnih surealnih sekvenci. Ti surealni momenti su klasično jeftino izvlačenje emocija kod posmatrača, ali su ovakvi momenti prevaziđeni i maksimalno eksploatisani još u pretprošloš deceniji romantičnim dramama kao npr. “Ghost”.
“Svi su dobro” je film koji nije smešan, niti emotivan, niti originalan, ali opet na drugu ruku niti dosadan, niti naporan. Ovo je zbilja jedan osrednji film koji i ako pogledate i ne pogledate nećete se pokajati. Predlažem italijansku verziju, znatno je kvalitetnija.
Ocena: 5/10
Slični članci
Bauk84
Dosadan film.
Krstić
Ja sam na primer oduševljen filmom.
Zoki_ni
Film ima dubinu. Ne moze svako da ga razume. Ko nema jako izrazene emocije, ne moze da vidi film kao oni koji ih imaju. Ja sam odusevljen filmom i cudi me da je u tekstu talo lose opisan. Mozda zavisi i od toga koliko godina imate, mi stariji sasvim drugacije vidimo ovaj film od mladih.
Goran Mirković
Pogledajte originalnu verziju od italijanskog reditelja Đuzepea Tornatorea i videćete koliko je rimejk zapravo uskratio na dubini ove teme.