Bunuel (Luis_Bunuel) je definitivno jedan od najboljih reditelja svih vremena i smatran je za apsolutnog gospodara surealnog. “The Discreet Charm of the Bourgeoisie” je izuzetno bistra satira ležernog tempa o društvenim običajima i licemernostima među klasnim razlikama.
“The Discreet Charm of the Bourgeoisie” je surealna i na prvi pogled besciljna serija sanovitih sakvenci centriranih oko šestoro ljudi čiji pokušaj da zajedno ručavaju konstano biva prekidan i ometan. Ovih šestoro ljudi dolazi dan ranije nego što su rekli u rezervaciji i već tu počinje niz nepredvidivih i neobičnih događaja. Večera je centar filma i odatle se iluzije i realni događaji koji slede neprimetno pretapaju.
Ovaj film je konstruisan kao serija surealnih sekvenci koja odbacuje sve moguće školske medote dramske postavke. Bunelova tehnika i narativ su zaista jedinstveni i nikada ne nude sažvakan i usmeren pravac po kojem posmatrač može da tumači ono što se na ekranu dešava, već prepušta svojoj publici da pomoću svoje podsvesti na jedan subjektiva i ličan način dožive ono što se pred njihovim očima odvija.
Bunuelova tehnika spaja realnost sa sanovitim sekvencama bez ikakvog upozorenja. Rekavši ovo, Bunuel je vrlo smeo reditelj, sklon eksperimentisanju, što je zbilja fantastična stvar jer ovakva nekonvencionalna tehnika je donela toliko inovativnosti filmoskoj industriji i ohrabrila je ogroman broj mladih reditelja da se i oni oprobaju u svoj jedinstvenoj viziji.
Bunuelova vizija je podrivačka i anarhistička što se najbolje ogleda u likovima u filmu. Humor u “The Discreet Charm of the Bourgeoisie” je ciničan i pesimistički, što savršeno dupunjuje sekvence koje su izložene u filmu i kompletira ostvarenje kao vrhunsku satiru.
“The Discreet Charm of the Bourgeoisie” je film koji zbilja ne treba previše analizirati jer je toliko kompleksan i jedistven da je svako dublje izlaganje onoga što se krije u ovom fenomenalnom ostvareju potpuno skrnavljenje tog veličanstvenog prvog utiska i osećaja neznanja prema onome što će se odvijati u filmu. Remek-delo, svim ljubiteljima fantazije preporučujem da pogledaju ovo ostvarenje.
Ocena: 10/10
Slični članci
Toni
Meni drugi najdraži redatelj. Prvi je naravno Bergman… I slažem se s ocjenom.
Ajkula09
Vas dvojica ste apsolutno razlčiti recenzisti, vidi se u prvom pasusu svake recenzije.
Pingback: Kakav je film? » Le fantôme de la liberté – The Phantom of Liberty (1974)
Novak
Malopre sam odgledao ovaj film, a pre pocetka filma sam saznao ta je ovaj film u top 60 filmova po ocenama filmskih kriticara sto bi trebalo da znaci da je film dobar.
Medjutim, moj utisak je da je ovaj film totalni promasaj, jedna glupost i da je steta potrositi vreme pogledati ga. Posto ste napomenuli da ima komedije u filmu bas bih voleo da cujem koja vas je scena to nasmejala? Meni nije ni jedna jedina scena bila komicna. Dalje oko tog ispitivanja podsvesnog…. nemam reci. Film je bez smisla i bez cilja. A ko hoce da trazi neka "skriva" znacenja takva znacenja i neki poruku reditelja mozete traziti ako uzmete nasumicno po 2 minuta od 50 nasumicno odabranih filmova kao i povezanost medju tim filmovima. Da ne budem vulgaran, film je za mene jedno veliko smece. Ko hoce da se uveri neka ga pogleda.
icaca
Bunuel nije za svakoga…