Carne trémula – Live Flesh (1997)

Pedro Almodovar () promenio je tok španske kinematografije svojim autorskim filmovima. Ovaj reditelj i scenarista stekao je ogromnu kako nacionalnu, tako i globalnu popularnost zahvaljujući svom vrlo detaljnom i umetničkom pristupu kinematografiji. Pored dobro poznatih i njemu svojsvenih realističnih prikaza međuljudskih odnosa, ljubavi i strasti, on se trudio da u skoro svakom ostvarenju prikaže jedan segment španske kulture i istorije, ponekad i samo uzgredno, što se definitivno najbolje vidi u njegovom autorskom filmu “Live Flesh”. Za scenario ostvarenja “Živo meso”, Almodovar je adaptirao knjigu britanske spisateljice Rut Rendel (Ruth Rendell), koju je potpuno prilagodio španskom mentalitetu i kulturi.424px-Carne_treumla

Film počinje u “Frankovoj španiji” 1970. godine kada mlada prostitutka Izabel rađa sina Viktora. Sledeća scena događa se dvadeset godina kasnije u stanu Elene, promiskvitetne zavisnice od heroina, u kome se pojavljuje Viktor na ugovoreni sastanak, na koji je Elena zaboravila. U opštoj konfuziji u situaciju se uključuju se i dva policajca, David i Sančo, čuje se jedan pucanj i priča se zatim nastavlja četiri godine kasnije. Viktor izlazi iz zatvora, Elena i David (koji je u invalidskim kolicima) su u braku, dok Sančo sumnja da ga supruga Klara vara sa drugim muškarcem. Odavde, počinje priča još uvek mladog Viktora koji pokušava svim sredstvima da ponovo osvoji Elenu i da joj dokaže da je dobar i zreo ljubavnik.

Almodovar uspeva da od jedne krimi drame napravi strastvenu ljubavnu melodramu kroz koju se provlače političke i kulturološke teme. Film je prepun skrivenih značenja, koja ne moraju da direktno utiču na tok radnje ili na njene protagoniste. Autor je ovde uspeo da svaku naizgled ozbiljnu temu prikaže kroz surovu i ponekad sivu realnost.

Glumačka ekipa je zaista fantastična, na čelu sa Havijerom Bardemom () u ulozi invalida, bivšeg policajca Davida. Bardem, kao i obično, uspeva svojom besprekornom glumom da ubedi gledaoca u verodostojsnost lika kojeg portretiše. Što se tiče scenografije i kinematografije, pored zanimljivog i detaljnog unutrašnjeg dekora, prikazan je i Madrid, posebno kontrast između siromašnih i bogatih delova grada.

U želji da prikaže strast na najplastičniji mogući način, Almodovar je možda malo preterao, pa tokom filma, nekad imamo osećaj da je to jedina tema. Kako bi to prikrio i ublažio, reditelj uspeva da dotakne i sve druge važne životne teme kao što su religija, politika, pojam rata, ljubav i večitu dilemu, da li je moguće voleti nekoga samo fizički i šta je važnije “unutrašnja” ili “spoljašnja” lepota.

Ono što možete očekivati, ako se odlučite da gledate ovaj film, jeste zanimljivu priču, obilje eksplicitnih scena i prepoznatljivu i uzbudljivu “almodovarovska” atmosferu.

Ocena: 7/10

autor recenzije: Sandra VujoševićAm0nbLTxLtPdVll9jOwW5TKTqvR

TAGOVI:

OSTAVI KOMENTAR, ULEPŠAJ MI DAN

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Ulogovan kao . Izloguj se?