“Nymphomaniac” je najnovije ostvarenje kontroverznog filmskog reditelja i scenariste Larsa Fon Trira (Lars_Von_Trier) koje je obeležilo ovogodišnji Kanski filmski festival, kako svojim smelim sadržajem, tako i povratkom popularnog filmadžije na francusko tlo, nakon što mu je 2011.godine posle njegove bizarne izjave zauvek bio zabranjen pristup ovoj manifestaciji. Poznat u ovim krugovima kao “persona non grata“, Lars je tokom poslednjih deceniju-dve uspeo sebe da prezentuje kao ozbiljnog i beskompromisnog umetnika koji nije spreman da “ukroti” intenzitet sadržaja svojih filmova kako bi isti apelovali što širim narodnim masama.Iako je želja popularnog danca bila da oštrim scenama odbije veliki broj kvazi moralnih gromada, reditelj je dobio kontra efekat i nekako je sebe uspeo da plasira kao menjstrim autora, iako zapravo to nikada nije želeo.
Apropo gore napisane rečenice i znanja da Fon Trir nije u stanju da žrtvuje svoj “pripovedački cilj” zarad monetarnog, nisam želeo da unapred formiram neke stavove o ovom naslovu, iako sam pre gledanja istog pročitao zaista tone negativnih komentara koji govore kako je Nimfomanka “jedna nebitna pretenciozna brlja”. Iz meni apsolutno nepoznatih razloga, “Nymphomaniac” je i pre izbacivanja prvog trejlera uspeo da oformi interesovanje kod velikog broja ljudi za koje sam apsolutno siguran da ovakvo izdanje nikako ne može da apeluje njihovim filmskim afinitetima, tako da sam se odlučio da zanemarim svaki komentar pre nego što dobijem priliku da ispratim sadržaj novog Larsovog filma sopstvenim očima.
“Nimfomanka” je strašna, poetska priča o životnom putu jedne žene koja sebe predstavlja kao nimfomanku. Jedne hladne zimske noći šarmantni neženja Seligman nailazi na našu protagonistkinju kako pretučena leži na hladnom betonu. Zbunjen i uznemiren prizorom, Seligman kupi nemoćnu Džo s poda i vodi je u svoj dom kako bi joj pružio neophodnu pomoć. Nakon što uspeva da povrati svest, Džo kreće da otvara dušu dobroćudnom strancu, govoreći mu prilično uznemirujuće priče iz njenog života koje trebaju da ga ubede da je ona zaista jedna “užasna osoba”.
Iako originalni rez ovog filma traje čak 6 sati, osnivač danske producentske kuće Zentropa i pokreta Dogma, odlučio se ipak da izbaci i skraćenu verziju svog filma, deleći isti na dva dela (Vol.1 i Vol. 2) čije ukupno trajanje iznosi nešto malo jače od 4 časa. Tokom osam poglavlja koliko ih i ova nova verzija filma sadrži, naša protagonistkinja Džo će u vidu naratora pokušati da rekonstruiše svoj zamršeni, višestruki život koji vrvi od asocijacija i isprepletanih događaja.
Kao što biva slučaj i sa svim drugim Larsovim filmovima, kratki sinopsis, iako je donekle precizan, ne uspeva ni jednu desetinu da dočara onoga što ova hiperstilizovana i vizualno smela drama krije u sebi. Vodeći nas kroz bahati seksualni život protagonistkinje čija nezasita strast i žudnja za intimnim dodirom biva postavljena kao platforma za perverzni humor, ozbiljne posledice neke ovakve zavisnosti, razlike među polovima i standardno gaženje crkve, Lars nam zapravo ovde daje jedno izuzetno turbulentno delo koje oscilira svojim kvalitetom i vrlo precizno skreće pažnju na autorove jače i slabije strane kao reditelja.
Iako se glavna radnja odigrava u jednoj sobi u kojoj sede Džo i Seligman, reditelj koristi konverzaciju ovo dvoje likova kao neki vid pripovedačkog skeleta iz kojeg proizvodi brojne flešbekove u kojima nas protagonistkinja vraća u prošlosti i upoznaje s brojnim bizarnim likova i situacijama.
“Nymphomaniac” počinje zaista snažno i prva polovina (vol.1) je ništa manje od kompletnog remek-dela. Od samog starta mi imamo priliku da vidimo da će ovo zaista biti jedno pravo umetničko delo. Prvi kadrovi filma su naprosto magični. Lars nam daje poetičan niz nelinearnih snimaka, nešto nalik sanovitim sekvencama, ispraćenih snažnom muzičkom pozadinom i jednom od najlepših fotografija koje sam imao prilike da vidim na filmu.
Dok Vol. 1 uspeva da prikaže jednu fantastično montiranu artističnu i visoko intelektualnu istragu začetka nezasitog libida protagonistiknje, punu cinizma i ekslipitne erotike koja konstatno balansira na granici apsurdnog humora i nihilizma, Vol.2 gubi na intenzitetu, razvodnjava priču nepotrebnim ubacivanjem elemanata trilera i kompletnog mahozima, koje samo dodatno vuče dole sa sobom šokantno slabi finalni čin. Sada kada hladne glave razmislim o filmu, smatram da je Lars komotno mogao isti da spakuje u tri sata i da bi finalni rezultat mnogo bolji bio.
Fon Trir je zaista dosta sebe ubacio u svoju protagonistkinju, što se možda najbolje ogleda u njenom ciničnom stavu i netrpeljivosti prema drugim ljudskim bićima. Spoznavanje sopstvene moći kao žene i prikazivanje duplih standarda kada je u pitanju tumačenje dela protagonistkinje je ono što ovom filmu zapravo daje najveću težinu. E sada, koliko je ovakav pristup temi i samom liku zapravo učinio za femizimam, u to ne želim da se uplićem. Ovo ću ipak ostaviti vama da u sopstvenim glavama razjasnite.
Iako sam primetio da su brojni kritičari komentarisali svako poglavlje filma posebno, odlučio sam se da to ne radim jer smatram da ću pominjanjem određenih detalja otkriti i više nego što trebam i tako ću onda velikoj većini koja želi da pogleda ovaj film uništiti taj toliko dragoceni element iznanađenja. Ono što mi se možda najviše svidelo u Nimfomanki, govorim primarno za Vol.1, jeste to što film u brojnim segmentima nudi toliko šarenu lepezu raznih teorija koje iako deluju “spot on”, opet ne moraju da se primene kako bi se razjasnila konkretna situacija.
“Nymphomaniac” jeste izuzetno vizualno “oštar” film, i da, pored ogromne doze golotinje nudi i prilično eksplicitne momente sadizma i mazohizma, ali opet, nikako ne mogu osuditi sadržaj novog Fon Trirovog filma i nazvati ga besramnom eksploatacijom kada isti krajnje ozbiljno prilazi sopstvenoj tematici. Da su ovakve scene naglo implementirane u neki levi triler, svakako bi ih smatrao nepotrebnim, a pošto je sama tema filma nimfomanija kao vuče sa sobom i razne seksualne fiksacije, moram da napišem da sam uz Larsa što se ovoga tiče. Uostalom, ko ide da gleda film koji se “Nimfomanka” i očekuje da ne vidi tonu genitalija?
Tehnički “Nimfomanka” je više nego impresivan film. Kadrovi su fantastični, fotografija opijajuća, što ga za rezultat čini vrlo lepim na oko. Gluma u filmu je spektakularna. Šarlot Geinsbrou (Charlotte_Gainsbourg), Fon Trirova muza, ponovo briljira na velikom ekranu. Zaista je neverovatno s kojom dozom posvećenosti i smelosti ova 42-godišnja glumica prilazi svojim ulogama. Svi koji ste i malo upoznati s njenim radom, znate da od dotične dame Lars zaista zahteva nadrealne stvari, koje ona, nekim čudom, svaki put uspe da ostvari. Posebno treba pomenuti i Stejsi Martin, 22-godišnju britansku glumicu koja je odlično odglumila Džo u ranijoj fazi njenog života. Ova doskorašnja manekenka je zaista uložila ogroman trud za ulogu mlade nimfomanke, koji je više nego evidentan na ekranu. Iako kasting sadrži još brojna druga imena vredna pomena, istakao bih još samo Umu Turman (Uma Thurman), koja je naprosto genijalna u svojoj epizodnoj roli.
Kao što sam gore napisao, “Nymphomaniac”, iako zaista počinje snažno i u svojoj prvoj polovini nudi toliko mnogo genijalnih momenata, on jednostavno u Vol.2 ne uspeva da isprati intenzitet radnje i kreće polako da se rasipa. Iako je finalni čin naprosto očajan, vol.1 je i dalje dovoljno kvalitetan da ovom filmu obezbedi prelaznu ocenu. “Nymphomaniac” je svakako film koji bi svim ljubiteljima nezavisnog filma preporučio da pogledaju, pošto je sam siguran da nešto ovakvo nikada ranije nisu gledali na velikom platnu.
Ocena: 7/10
Slični članci
filmofilka
da li mi moze neko reci gdje mogu da download-ujem ovaj film? trazila sam ga prije nekih par sedmica, ali nisam uspjela da nadjem, a mjesta prikazivanja su mi nedostupna :(… hvala unaprijed!
Milosss
KickAss torrent … 🙂
Meni je film genijalan! Veoma slojevit i zanimljiv, ne posebno sokantan (kako je predstavljan (posebno kad se ima u vidu i sam naziv filma))…9/10
P.S. Zanima me kako si Gorane zamislio da izgleda poslednji cin, posto si naveo da ti je uzasan?(mada se slazem da intenzitet slabi u vol2, zanima me sta si konkretno ocekivao?)
Miranda
Iako se slazem sa vecinom teksta, moram priznati da mi nije bas najjasnije ovoliko razdvajanje po kvalitetu prvog i drugog dela. Po mom misljenju, oni su veoma razliciti po senzibilitetu (cime postaje tesko direktno ih porediti), i dok je prvi deo uprkos teskoj tematici veoma humoristican, drugi deo nas spusta na zemlju, i cak nize, otkrivajuci nam zapravo mracnu stranu koja ne moze biti prenebregnuta. Zbog toga je ovaj deo i sporiji i razvuceniji, ali nas prilicno efektno provlaci kroz agoniju zajedno sa onim sto Dzo dozivljava. U tom smislu, kraj koji smo dobili je i jedini moguc, jer svaki drugaciji bi narusio prilicno pazljivo istkanu konzistenciju price. Volela bih kada bi autor malo bolje obrazlozio svoje misljenje da je ovakav kraj naprosto ocajan 🙂
Goran Mirković
Predvidiv je i pokušava da nadjača sadržaj koji je već u prvoj polovini filma dostigao ekstremni nivo. Lestvica je bila podignuta izuzetno visoko, tako da nije bilo potrebe preskati je. Lars je u poslednjem činu upravo uspeo da zabrlja sve ono što je do tada uradio dobro – a to je da prenzutuje "oštre" scene, a da ne deluju kao jeftini senzacionalizam i besramna provokacija.
luka
predugacka recenzija, mrzelo me do kraja da procitam
Монтескје
Претенциозно смеће нацистичког квази-уметника
Djordje Sugaris
Elem, rekoh da ću se dopuniti pa da to i uradim, ha!
Što se glume tiče, imam utisak da je najveći trud glumaca uložen u vrlo zahtevne scene fizičkog tipa, koje stvarno retko ko sme da uradi i sigurno je odvratno i odvratno naporno bilo snimanje pojedinih scena (da ne spojlujem sad). Ipak, deluje mi kao da su se glumci toliko uneli u taj aspekt glume, da su zaboravili kako se na ekranu vode klasični dijalozi. Taj deo filma, posebno onaj koji se dešava u realnom vremenu, izgleda katastrofalno, poput Greha njene majke, samo sa boljom produkcijom i na stranom jeziku. Nažalost, i sa boljim glumcima.
Muzika, montaža i fotografija su zaista sjajne, o priči se u suštini slažemo – prvi deo je znatno bolji od drugog. Najsvetlija tačka je Uma Turman, koja je stvarno u toliko kratkom pojavljivanju jedina uspela da ostavi ikakav utisak na mene. Kraj me je ubio u pojam, osetio sam se prljavo posle njega, kao da nije dovoljno bilo tokom celog filma.
Djina
Da li neko moze da mi kaze gde da skinem prevod za ovaj film? film sam skinula, ali prevod nisam nasla…
Srle
Postoji li negde titl, makar na engleskom? Mislim da bi bilo jako tesko pratiti ga bez ikakvog titla , iako solidno poznajem engleski jezik.
helper
Moracete sacekati neko vreme da se titl pojavi na titlovi.com ili podnapisi.net
Srle
Vise puta dnevno proveravam ta dva sajta.. 🙂
Ненад
Хахаха и ја сам филм скинуо пре 3 дана, али превода нема нигде, и то сваки дан по пет пута куцам на нету, али нема 🙁 :)))
Djole
Sasvim korektan pristup filmu. Kljucno je: "tako da sam se odlučio da zanemarim svaki komentar pre nego što dobijem priliku da ispratim sadržaj novog Larsovog filma sopstvenim očima.". Kada bi ovaj stav bio vodilja svakoj recenziji, objektivnije bi smo polemisali. I kada ovo pisem, najmanje mislim na Gorana. Elem… Za mene je Trir genijalac, ovo je remek-delo, moja ocena 9/10 i, kao sto su vec neki rekli, finalnim cinom nisam razocaran. A snazno preporucujem da se film pogleda u bioskopu, ako uopste bude u distribuciji. Na srecu, nekima od nas je FEST to omogucio.
The Lizard King
Gorane,ne vezano za ovaj film bih hteo nesto da kazem.
Hvala ti za ovaj sajt i ove recenzije,pomogao si mi da stvorim kriticko misljenje i otvorio si mi vrata prave filmske umetnosti.Nekome ko ima 18 godina,dao si priliku da upozna autore koji su umrli pre nego sto se on i rodio .
Hvala jos jednom i samo nastavi sa ovakvim radom! 🙂
Goran Mirković
Hvala tebi na ovom komentaru. Zaista mi mnogo znači.
Čitamo se.
Pedja
2/5.
Mrgud
Stvarno ne znam koga može ovaj film da napali, glumica je teška grobarka, nekako je i ljigava. Ono je sve, samo ne žena. Mada, očigledno Lars jedino na nju može da računa kad su u pitanju ove boleštine. Ne mogu osporiti njenu glumu, ali stvarno mi je bilo odvratno gledati je u golim scenama i sa onom iritantnim licem.
Možete vi da filozofirate i glumatate do sutra, ali svi znamo da je Lars imao na umu i napaliti i uzbuditi gledaoce.
Najsmešnije je od svega, što film kao celina jedna velika glupost. Debilna radnja, u većim momentima toliko smorna i nepotrebno odugovlačena, da sam se dvoumio da li da prekinem gledanje.
Početak je obećavao, bio sam oduševljen. Za ostatak filma nemam reči, katastrofa. Kraj je verovatno i najgluplji kraj koji sam video u svom životu. Vidi se da se čovek pogubio, pa je sado-mazo sr.anjima i drugim izlizanim frazama i perverzijama (sa kojima je skoro svaki čovek upoznat i već viđeno) pokušao kao da nas šokira. Mrzim to. Mrzim kad reditelj podcenjuje inteligenciju gledalaca i pokušava da ih šokira nekakvim bespotrebnim esplicitnim scenama koje možemo videti na svakom p.orniću.
Najgore Larsovo izdanje za sada. Nadam se da će povratiti onu svoju magiju.
I stvarno ne znam Gorane odakle ti prava i smelosti da ovom projektu daš 7/10. Mada, moraću da se navikavam na to. Primetio sam da te ovi erotični i esplicitni filmovi, tipa Klipa i sličnih njemu, nekako pogube, daješ nerealne ocene.
Velika je mogućnost je i da masturbiraš uz ovakve filmove, pa ih zato častiš na kraju sa nekom ocenom više. To je jedino razumljivo objašnjenje, jer stvarno ne znam kako si mogao ova 2 filma ( Klip, Nimfomanka) dati onolike ocene, sa obziom da su samo polu-p.ornići, upakovani lepom ambalažom.
Pozdrav.
omg
Al si se nalupetao, molimo jedan aplauz…
red
kad dobro razmislim, ipak mi te žao
aleksandra
Mislim da je ovde najmanje rec o tome da je Lars hteo da sokira publiku eksplicitnim scenama,mislim da on nema potrebe za tim.one su sporedna stvar,samo u sluzbi neceg mnogo dubljeg,a to je realan prikaz jednog zivota koji je bolan i tezak jer odstupa od standarda.
Aquamarin
prvo ocjena za recenziju 🙂 8/10.. Lars ima pravo da napravi ovakav film! Sex je samo kostur na koji je nakacio pricu, a sokiranje publike mu nije nijednog trenutka bila namjera. Ni u zadnjoj sceni. Doci cu do toga. Prvo da pomenem izbor muzike u sceni u kojoj Joe kao djevojcica "pliva" po kupatilu, u pitanju je Shostakovich: Jazz Suite n.2 – Waltz n. 2, koriscen u Kjubrikovom Sirom zatvorenih ociju.. Malo prije toga, ona kaze da je "otkrila" svoju pi**u sa dvije godine.. To je Frojdova psihoanaliticka teorija po kojoj je sexualnost prisutna od samog rodjenja, pa beba sisajuci nadrazuje sluzokozu usana.. i kad ne "vuce mlijeko", trlja usne o bradavice i osjeca zadovoljstvo. u sljedecoj fazi razvoja, kao i mala Joe, istrazuje svoje tijelo, pipka se po buducim erogenim zonama, i polnim organima.. i kad je neko stariji zatekne u tome, pod religijskim uticajem da je sex nesto gresno, uputi primjedbu "neka to, bruko jedno, to ne valja".. i tako nas mozak nastavlja da se razvija u tom ambijentu da je to nesto pogresno, da se stidi svoje sexualnosti. Joe kaze da je eroticnost iskrena i cista.. a da je ljubav sputavajuca i da izaziva najnize nagone, da lazes, da kazes "da" kad mislis "ne" i obratno. JER, na brdu bola raste krivo drvo. postajes "ono" u kakvim okolnostim zivis. iskrivljeno drvo na vjetrometini, na vrhu brda.
u podnozju brda, zasticeno, bi raslo siroko, jako, razgranato, samouvjereno i cvrsto drvo..
U opservacijama Seligmana cije ime je uzeto iz imena americkog psihologa Martina Seligmana, kome je Lars dodijelio da bude jevrej, da bi se na neki nacin izvinio jevrejima na komentar iz Kana.. i kaze "razlika je izmedju anticionizma i antisemitizma". Cime stavlja do znanja da ne mrzi jevreje, ali da je protiv sirenja jevrejske drzave na ustrb palestinske teritorije. U tom duhu, koji moze zvucati fasisticki, samo objasnjava "da sve i svakoga treba nazvati svojim pravim imenom" pa i crnje. to ne smije biti ponizavajuce kad jesu crnje. Doduse, on ih je u hotelu prikazao nesto kao zivotinje, bez razuma.. koje su se posvadjale oko poza, kako ce koji da pridje "plijenu".. dok bi razumni bijelci vrlo lako se dogovorili 🙂 Ljudi su previse glupi za demokratiju. Da li drustvo funkcionise jednako za sve? za sve one koji zele nesto vise od zalazaka sunca, vise spektakularnih boja kada sunce dotakne horizont (Joe, negdje na pocetku filma) Dogma crkve i tradicionalistickih shvatanja nam kaze da je nesto 'sveto' a nesto prljavo. Bijeli golub kao otelotvorenje svetog duha, i cesti leti sa prozora Vatikana, dok je zaba koja zivi nocu, simbol zemaljskih poriva i nastranosti. A biologija, ekologija, antropologija nas uce da su i golub i zaba dio jednog istog sistema, da su vrste koje jednako imaju svoja bica, instinkt, intuiciju, sposobnost unapredjivanja, itd. Oduzi se ovo.. i zadnja scena, prilicno cistog Selingmana, koji nije imao sex do tada, kako kaze ni sa zenama ni sa muskarcima.. mozda poenta je da "mozes i da zivis cednim zivotom, na kraju ce ti kurve doci glave" 🙂 Moje vidjenje poente filma je da sputavanja svoje prirode i svoje sexualnosti.. je mnogo bolno.
Mrgud
Nemate vi pojma. 🙂
Džozefina
Film je pretenciozno govno, čak je i gluma sranje u delovima kada Džo i Seligman vode dijalog, neke stvari su neverovatno nerealne. Nervira me i taj providan raspored predmeta u sobi koji će poslužiti za nazive poglavlja, i objašnjavanje očiglednog, kao da je film pravljen za morone koji ne mogu sami dokučiti simbolizam. Scene jebanja su radili dubleri, tako da ni to nije bilo preterano zahtevno. Da ne pominjem to da je glavna glumica u roku od otprilike par godina ili možda čak godinu dana bebinog odrastanja promenila lični opis. Nisu se potrudili ni da nađu sličnu glumicu. Sve u svemu, zanimljive (i nepotrebne) činjenice koje priča S. i sentimentalni deo sa njenim taticom kao da su tu jedino zbog toga da bi čovek komotno ubacio scene seksa. Radije odgledajte pravi pornić.
Mrgud
To i ja pokušavam da im objasnim, ali ne vredi, nemaju oni tu inteligenciju.
I čudi me da Goran nije mu dao 10-ku, kao i Klipu, pošto on voli ove nastrane filmove.
Samo nikako da prizna gde drži ruke dok gleda ova 2 filma. Hahaha. 🙂
anja
film je jako dobar. ne slažem se da je kraj katastrofa, jer je potpuno realan. što se golotinje tiče, oko se posle nekog kraćeg vremena navikne na to, ima svoju funkciju u takvom filmu, logična je, kao što je i logično da se čovek na momente i napali na to, ali sama poenta filma nije ni u jednom trenutku da se neko napali i masturbira, iako je to neminovno. šta da radimo kad smo svi seksualna bića! e to je i poenta kad je kraj filma u pitanju. svaki objektivni sud je moguć samo kod ljudi kojima je ovaj film i namenjen. svi ostali mogu samo da pljuju ii pljuju, što je velikim delm i smisao njihovog života, a ne da nešto na ovoj planeti i promene dok čekaju svoj kraj.
TTS
Na koju si scenu masturbirala? Na dva crnca?
anja
očigledno film nisi ni gledao/la 🙂