Kobna noć - The Night Of (2016)

Po ko zna koji put ponavljam – mi definitivno živimo u zlatnoj eri TV drame.

Danas zaista postoji toliko mnogo nadrealno kvalitetnih naslova da čovek naprosto ne zna više gde sve da investira svoje dragoceno, a opet limitirano vreme. Game of Thrones, Vikings, House of Cards, Sherlock, The Walking Dead – ovo su samo neki od naslova koji danima, nedeljama, mesecima, pa čak i godinama okupljaju bizarno velike grupe ljude ispred svojih malih i velikih ekrana.

Lista kvalitetnih serija koje do kraja života treba pogledati je beskonačna! Naravno, ako ste normalna osoba. Pošto ja to nisam, tačnije – pošto sam jedan od onih ljudi kojima nikad nije dosta ovakve zabave – svima je jasno da se više nego često nalazim u deficitu sa novim naslovima koje bih mogao da pratim.

Za razliku od većine ljudi koja traži neku preporuku, ja sam tragam za novim serijama, što me više nego često izlaže ogromnom riziku da svoje slobodno vreme bacim na neku potpunu glupost.

Iako zaista obožavam serije, ništa me na svetu ne frustrira kao kada pogledam neki užas, a onda se još i navučem, pa moram da ispratim sve epizode do kraja jer će me proganjati noćima.

Ali, pošto sad već godinama u nazad ovako lovim nove serije i filmove, šanse da se ispalim pri odabiru serije koju ću da pratim sam sveo na minimum. Kako? – Pa, tako što više nikad na slepo ne biram naslov kojem ću posvetiti svoje vreme. Pre nego što uopšte kliknem plej po prvi put na određenu epizodu određene serije, pročitam stranice i stranice teksta koji me unapred upoznaju sa svim onim neophodnim detaljima koji će mi stvoriti jasnu sliku da li je određeni naslov vredan moje pažnje ili ne.

Na osnovu svega onog što se mesecima u nazad vrtelo na netu o seriji “The Night Of” i pre nego što je pilot epizoda ugledala svetlost dana, odlučih se da i ovom projektu dam šansu. Mislim, ako volite dobru tv dramu, ne treba vam više od informacije da iza ovog projekta stoje Džejms Gandolfini (James Gandolfini) i Ričard Prajs (Richard Price), čovek koji je pisao za The Wire.

Iako se Netflix pokazao kao izuzetno ozbiljan igrač, HBO je ipak i dalje tata ovog tv formata. Kada HBO ekipa uloži u marketing nekog od svojih novih naslova, onda on definitivno vredi pažnje. Ova kompanija je zapravo ta koja je postavila lestvicu toliko visoko. No, da ne davim više o tome, fokusirajmo se na sam projekat.

Nekad su stvari previše dobre da bi bile stvarne

Serija “The Night Of” prati Nasira “Naza” Kana, pakistansko-američkog, pomalo tunjavog studenta iz donjeg dela istočnog Njujorka, koji je napokon pozvan na žurku na kojoj se okuplja kul ekipa. Kao i svaki drugi momak njegovih godina, Naz vidi ovo kao jedinstvenu priliku da možda malo bolje upozna neke od lepših devojaka sa faksa, te mu dolazak na žur automatski postaje najbitnija stvar na svetu.

Kao što to obično biva u scenarijima koji ovako počinju, Nazu se život u roku od nekoliko sekundi znatno komplikuje i njegov dolazak na žur godine se dovodi u pitanje. Drugar sa kojim je trebalo da ide ga ispaljuje i naš protagonista iznenada ostaje bez prevoza do drugog kraja Njujorka. Očajan i vidno iznerviran, Naz bez razmišljanja i pitanja, uzima očev taksi i kreće ka ciljanoj destinaciji.

Međutim, situacija se dodatno komplikuje po Naza, kada mu na Menhetnu u taksi seda prelepa devojka Andrea koja, vidno uzdrmana, traži od njega da je odveze do vode. Zbunjen, ali i očaran Andreinom lepotom, Naz odlučuje da joj ipak izađe u susret, nesumnjajući da će ga ova odluka, do kraja noći, odvesti do zatvorske ćelije, kada postaje glavni osumnjičeni za (njeno) brutalno ubistvo.

Mnogo više od još jedne krimi drame

Mene je “The Night Of” instant kupio. Pilot epizoda je bila toliko dobra, da sam to isto veče morao da pogledam preostale dve epizode koje su do tada izašle, iako je to značilo da ću sutra na poslu biti polumrtav.

Tih prvih 3 sata serije “The Night Of su bili kvalitetniji od 80% filmova koje sam gledao u poslednjih par godina. Radnja je nepredvidiva, gluma je spektakularna, a tenzija bukvalno izbija iz nosa!

Verovali ili ne, ali ja sam doslovno tri sata proveo u fetus položaju, znojeći se i nervirajući se za Naza koji je u roku od nekoliko minuta napravio par zbilja loših odluka.

Od samog starta, “The Night Of” se postavio kao projekat koji se ne možemo opisati kao još jedna krimi drama. Iako je ovo misterija u kojoj tragamo za osobom koja je Nazu napakovala da odgovara za ubistvo koje nije počinio, iz mog ugla – identitet samog ubice uopšte nije bio bitan. Tvorci ove serije su znatno više vremena potrošili da nas upoznaju sa užasnim krastama koje Nazov advokat gaji po stopalima, nego licima koje ćemo kasnije posmatrati kao prave potencijalne ubice.

Ovde je akcenat na tome kako sistem funkcioniše, kako sve melje pred sobom, i kako stereotipi i dan danas stavljaju ljude u određene kalupe, iako oni zapravo žive neku sasvim drugačiju priču. Otvara nam se prozor kroz koji možemo da virnemo kako funkcioniše američki pravosudni sistem i kako izgled, boja kože i društveni status, može da utiče na to kako će se određena lica i ustanove ophoditi prema nama.

Iako postoje brojna druga lica koja su naizgled imala više nego jake motive da se reše Andree, — za čije ubistvo naš protagonista odgovara — on je ipak jedini koji sedi u zatvorskoj ćeliji.

On je jedini koji nosi sav teret na leđima. Zašto? – Jer je tako svima najlakše.

“The Night Of” ukazuje na to koliko je zapravo istina kao takva, nebitan faktor u ovakvim situacijama. Svaki od nosećih likova, ali svaki, je u nekom momentu kompromitovao ono oko se čega vrti čitava ova priča. Svako je makar malo izašao iz okvira pravde koja se ovde toliko snažno brane. Svako je makar malo zaobišao zakon ne bi li u određenoj meri odbranio svoj interes.

Impresivna realizacija

Tvorci serije “The Night Of” fantastično koriste tu misteriju ubistva kao otvorenu platformu preko koje nam dozvoljava da sa određenom težinom, tj. dozom drame, uđemo u kompleksnost same procedure koja Naza tereti. Mi ovde ulazimo na mala vrata, al’ opet jasno možemo da vidimo kako ovakva postavka utiče na sve likove koji su direktno i indirektno povezani sa ovim slučajem.

Ova serija poseduje toliko mnogo elemenata koji je čine vrednom gledanja. Pored maestralne glume, dijaloga i same činjenice da se ne služi već uveliko izlizanim narativnim strukturama sa kojima se prečesto susrećemo u ovom žanru, “The Night Of” takođe izdvaja i sam način na koji je serija snimljena. Zaista je neverovatno koliko je mnogo energije i truda uloženo u svaku scenu. Čak su i one najnebitnije prelazne scene urađene s toliko mnogo posvećenosti, kreativnosti i truda. Fotografija me je posebno oduševila. Svaki kadar je toliko lep da se opušteno može postaviti kao pozadina na računaru.

Iako je svaki glumac fantastično izneo svoju ulogu, jedino koga moram posebno da pohvalim je Džon Turturo (John Turturro). Njegov doprinos ovom projektu je zbilja nemerljiv. Čovek je svaki minut koji mu poklonjen na ekranu i više nego sjajno iskoristio. Džon je još jednom pokazao da je zbilja fenomenalan glumac i da nepravedno dobija uloge u kojima ne može da nam pokaže pun set njegovih veština.

Pošto sam naveo sve lepe stvari vezane za ovaj projekat, vreme je da pređem i na one negativne.

Problem

Kapiram da mnogima od vas koji čitate ovo “The Night Of” deluje kao perfektna serija, al’ teška srca ipak moram da kažem da nije sve tako bajno i sjajno tako. Sinoć sam baš pogledao poslednju epizodu i pored svog hajpa, moram priznati da sam ipak na kraju ostao malo razočaran. Kao što već napisah, prve tri epizode su mi bile naprosto perfektne, a onda, što je radnja više i više odmicala, počeo sam da uviđam brojne besmislene okrete u priči koji su mi pokvarili prvobitan utisak.

Iako ništa nije bilo toliko tragično da bih sad “The Night Of” proglasio za promašaj, opet smatram da su određeni nepotrebni i nepromišljeni momenti prokockali potencijal kojim je serija začila na početku. Da sada ne bih pisao brojne spojlere, reći ću samo da su određeni likovi ostali nedorečeni. Ovde prvenstveno mislim na Čandru, Nazovu advokaticu. Neki njeni postupci na kraju su ispali jako idiotski, što mi se nikako ne uklapa u profil lika. Takođe, ne dopada mi se ni način na koji se Naz menjao iz epizode u epizodu. Smatram da se previše i prebrzo udaljio od onoga što je bio na početku.

Još jedna stvar koja mi se nije dopada jeste način na koji se završava serija. Iako je poslednja epizoda trajala skoro 2 sata, Ričard Prajs (Richard Price) i Stiven Zejlijan (Steven Zaillian) su se iz nekog razloga odlučili da sve priče privedu kraju od roku od 3 minuta. Ovo mi je prilično čudna odluka za ljude koji su radili na tako ozbiljnim i uspešnim projektima.

Zaključak

I pored ovakvih propusta, “The Night Of” ipak i dalje važi za seriju koja je itekako vredna vašeg vremena i pažnje. Zašto? – Pa, zato što pre svega ima dovoljno smelosti da eksperimentiše sa sada već duboko utapkanim narativnim strukturama i koristi svoju poziciju ne bi li progurala jednu izuzetno ozbiljnu kritiku pravosudnog sistema na jedan vrlo lukav način. Kao što napomenuh gore, “The Night Of” je sa tehničke strane perfektno snimljen projekat. Gluma, režija, kadriranje, fotografija – svi ovi elementi savršeno funkcionišu na našim malim ekranima. Vizualno, svaka scena deluje zbilja impresivno.

Takođe, u današnje vreme kada bivamo izloženi svim mogućim smislenim i blesmislenim nastavcima, moram da napomenem da mi se izuzetno dopalo odluka Ričarda Prajsa i Stivena Zejlijana da “The Night Of” završe u 8 epizoda i tako sačuvaj integritet svog projekta. Reći NE drugoj sezoni nije mala stvar. Ova odluka svakako zaslužuje određeno poštovanje jer pokazuje pravi razlog zbog koje snimana ova serija – da se ispriča priča, a ne da se otme novac.

Ako imate malo vremena, posvetite se projektu koji je Džejms Gandolfini (James Gandolfini) toliko strastveno gurao neposredno pre nego što je preminuo 2013. godine.

Ocena: 8/10

Ispratite seriju na HBO GO.